adult cartoons
famous cartoon porn
cartoon porn games
лист за политичка и друштвена питања, геополитичка и стратешка истраживања
  • Хајнц Кристијан Штрахе Не мењам убеђења, Косово је корен Србије

  • Кириакос Велопулос Грчка је одувек била мета глобализације

  • Проф. др Коста Чавошки Комунистичка антисрпска картографија

  • Вилијам Енгдал КОВИД 19 – САВРШЕН ЗЛОЧИН ГЛОБАЛИСТА

  • Протојереј-ставрофор Гојко Перовић Хоће да од Цркве Христове начине државну институцију

Има наде за оболеле од мултипле склерозе

Откриће италијанског лекара  Паола Замбонија изазвало светску сензацију


Zamboni_1


Проблем код мултипле склерозе је запушење у венама врата и грудног коша, што доводи до дужег задржавања крви на овим местима и њеног враћања у мозак, а то изазива неуролошке испаде који се манифестују као мултипла склероза. Своју теорију др Замбони је доказао на својој супрузи, која је оболела од МС-а. Неколико година након интервенције она нема никаквих симптома овог обољења. Слична ситуација је и са шездесет пет пацијената у Италији који су прошли кроз овај третман ослобађања протока крви у поменутим венама.




Откриће проф. Замбонија каже:
проблем код мултипле склерозе је у венама врата и грудног коша (CCSVI- chronic cerebro spinal venuos insufficiency). Услед деформација (запушене вене, уврнуте вене...), проток крви кроз ове вене је успорен или онемогућен. То доводи до дужег задржавања крви на овим местима и њеног враћања у мозак. Продужено време протока крви омогућава да се гвожђе из крви таложи у мозгу. Наталожено гвожђе у мозгу изазива неуролошке испаде који се манифестују као мултипла склероза.
Решење овог проблема прелази у домен васкуларног хирурга. Уградњом стента или балона, крвни суд (вена, или вене) се проширује и омогућава се нормалан проток крви. То доводи до ублажавања симптома МС-а или чак њиховог потпуног нестајања.
Своју теорију др Замбони је доказао на својој супрузи, која је оболела од МС-а. Неколико година након интервенције она нема никаквих симптома овог обољења. Слична ситуација је и са шездесет пет пацијената у Италији који су прошли кроз овај третман ослобађања протока крви у поменутим венама.

Спроведено је неколико студија истраживања широм света. Циљ ових истраживања је да се докаже исправност открића др Замбонија. Највеће истраживање се спроводи у истраживачком центру Бафало, САД, под руководством др Живадинова.

О резултатима својих истражавања и лечења пацијената др Замбони каже:

„Морам вам најприје рећи да имам неке пацијенте који нису реаговали на третман, али ја никад пацијентима не говорим да ће им сигурно бити боље, или да престану с уобичајеном терапијом. Кажем им да смо открили непознати елемент, да имамо могућност да га третирамо, како бисмо открили може ли то бити корисно. У најтежим случајевима, било их је неколико, посебно с врло прогресивним обликом МС-а, нисам могао постићи било какве промене. Без обзира што сам био врло јасан с пацијентима, било ми је јако тешко и жао због тога. Међутим, то је био случај само с неколико пацијената. Свестан сам да можемо имати и поступке без реакција, то је напросто практична медицина, јер нема случајева у којима поступак може бити апсолутно добар за све, а вероватно је реч и о друкчијим облицима МС-а. С друге стране, имамо 75 посто учесника студије са стварно значајним променама.“

До др Замбонија није лако доћи, и Геополитика преноси делове један од ретких интервјуа који је овај италијански лекар дао у октобру прошле године.


Шта је предмет Ваших истраживања сада?
- Истраживања се одвијају добро, за шест месеци би требало да објавимо неколико публикација, неке у сарадњи са другим универзитетима широм света. За око месец дана верујем да би требало да добијемо одобрење за велику контролу вредности балон ангиопластије третмана мултипле склерозе. Ово би могла бити једина студија која би нам помогла да схватимо улогу CCSVI третмана. Биће укључено око петнаест центара у Италији, као и строга али насумична контрола, како би се избегла разумна сумња на такозвани плацебо ефекат. Постојаће објективна мерења, не само субјективна процена клиничких неуролога, уз коришћење одговарајућег уређаја за мерење моторне активности, равнотеже и неуролошке активности.

Када ће та студија бити завршена?
- За две године. Опсервација ће трајати петнаест месеци. Међутим, треба прикупити све податке од центара, а и за анализу ће бити потребно времена.

Уколико откријете да овај захват није ефикасан, мислите ли да ће људи престати да га обављају?
- Не мислим. Моја препорука, у овом конкретном моменту, са научне тачке гледишта − што је и једина тачка која је за мене интересантна − јесте да не располажемо довољном количином података како бисмо могли да препоручујемо операцију код МС. Ипак, појединци, како лекари тако и пацијенти, имају потпуну слободу да одаберу. Не могу на то да утичем. Не желим на то да утичем. Било како било, порука је да у овом тренутку нисмо спремни да препоручимо операцију.

Да ли надгледате друге студије у свету?
- Да, био сам у Њујорку на великом скупу за васкуларне болести, разменио доста информација са колегама широм света. Схватио сам да постоји намера да се покрену другачије, етичке студије, контролисаног квалитета, за одобрења које се тичу дијагноза и третмана. Ово ми је јако интересантно, и фантастично је због непрофитног статуса студија.

Зашто, по Вашем мишљењу, велики број земаља није био вољан да прихвати CCSVI третман?
- Канадска ситуација се може односити и на друге земље. Постоји веома велико противљење од стране круга неуролога који истражују МС; они радије у овом моменту спроводе епидемиолошке студије. Ипак, ја мислим да би се ово могло сматрати паралелном траком, јер информације које долазе од исправљања CCSVI третмана су такође веома важне и, по мом мишљењу, не би требало да буду одлагане.

Дакле, Ви сматрате да би се са обе стране требало радити?
- Да, сматрам да су оба модела веома важна. Има и много других потенцијалних модела: ин витро, генетика. Све ове студије могу се вршити истовремено, и могу нам дати пуно информација за мање времена − зато што је то веома важно за људе.

Мислите ли да вести о смртним исходима и компликацијама приликом  CCSVI враћају уназад Ваша истраживања?
- Да, јер према ономе што сам видео, у већини случајева, третман је истраживан погрешном методологијом и протоколима супротним од оних које смо предложили. То доприноси великој забуни. Биће негативно у потврђивању наших података, али поента је да нико није користио златни стандард.

Сматрате ли да лекари који обављају овакав захват поступају неодговорно?
- Не. Али мислим да је веома битно раздвојити спекулацију за посао од добре активности. Постоје центри у САД, Италији и другим земљама који ове интервенције обављају без велике помпе и имају високо квалификоване људе који су способни да се изборе са компликацијама. Тако да је то веома важно.

Да ли је за Вас узнемирујуће што људи путују далеко од домова и плаћају за овај третман?
- Заиста не могу на то да утичем. Знам да постоји велики број центара који тврде да су у контакту са мном или који користе моју методологију или су формално обучавани с моје стране, али ја их заправо не познајем. Разумем да постоје спекулације, као и да је веома тешко људе одбранити. Једина исправна одбрана, по мом мишљењу, јесте јасна акција владе; мислим да је веома битно да она схвати колико је битна ова врста непрофитног истраживања, и да треба бити обављана хитно, ради етичке заштите пацијента. То је моја порука.

Дакле, Ви сматрате да владе треба да иступе и да кажу да ће се третман обављати на контролисан начин?
- Апсолутно; не могу да схватим да земља као што је Канада, са добрим здравственим системом, одбија да подржи студију третмана на петсто људи. Мислим да то није добро, да није добар одговор.

Мислите ли да би њихово иступање могло спасити животе?
- Мислим да би таква студија, уз коришћење одговарајућег, конзервативног, безбедног метода, са етичком заштитом и могућношћу решавања евентуалних компликација, могла бити веома корисна.

Рекли сте да никада не препоручујете употребу стентова у захвату. Зашто, по Вашем мишљењу, људи и даље инсистирају на њима?
- То није најодговорнија ствар у овом моменту. Неопходно је да будемо конзервативни. Ризик од миграције, као и од тромбозе, јако је велики. Показао сам да можете добити савршен резултат ако користите два балона ангиопластије. Преферирам два приступа, пре него само један на опасан начин.

Да ли Вас велики број људи са МС контактира за савет?
- Да, добијамо буквално хиљаде позива и мејлова свакодневно.

Да ли свима њима одговарате?
- Имамо сајт са FAQ (често постављаним питањима), линију отворену три сата дневно, са могућношћу за разговор на више језика.

Да ли се осећате преплављеним овом пажњом?
- О да, апсолутно! Сваки пацијент има личну причу коју жели да подели са нама. За то је неопходна једна количина времена, а то није добра ствар за напредак истраживања. 

превод: Катарина Бунтић-Марковић
(транскрипт Глоуб, Шири Агрел 24.10.2010.)
http://www.theglobeandmail.com/




Обољење централног нервног система



Мултипла склероза (МС) је хронично обољење централног нервног система које се карактерише процесом демијелинизације кичмене мождине и мозга. Процес демијенилизације подразумева губитак беле супстанце, мијелина, која је саставни део нервног ткива. Болест је врло варјабилна, испољава се неуролошким симптомима и знацима, и карактеришу је честа погоршања, која убрзо затим смењују нагла побољшања клиничке слике. Настанак мултипле склерозе резултира проблемима различитог степена, од благе укочености и отежаног ходања, до ослепљења.
Мултипла склероза се може појавити у сваком животном добу. Болест се обично појављује између 20. и 40. године живота, и чешћа је код жена него код мушкараца. Тренутно у свету има 2,5 милиона људи који болују од ове болести.
Мијелин је бела супстанца која обавија нервно влакно и формира мијелинску опну. Основна функција ове опне је изолација и убрзавање преноса нервних сигнала кроз читав централни нервни систем. Деструкцијом мијелинске опне у мултиплој склерози долази до прекида у преносу нервних сигнала, тако да настају различите неуролошке сметње. Уколико се демијелинизација одигра на нервној мрежи која преноси поруке између мишића и мозга, тада могу настати проблеми са покретљивошћу. Ако се процес демијелинизације дешава на нервима који преносе сензорне информације ка мозгу, мултипла склероза може проузроковати проблеме са сензорним функцијама, као што је вид. Тачан узрок настанка болести и даље није познат савременој медицини, мада се претпоставља да генетски фактор игра важну улогу у настајању МС-а. Такође, један од могућих узрочника је и пад имуног система у комбинацији са неким инфективним агенсом. Ипак, већина лекара заступа став да заједничким дејством наведених фактора долази до настанка мултипле склерозе.




Истраживања и у Клиничком центру Нишу


Истраживање проф. Паола Замбонија (Ферара, Италија) и др Живадинова (Бафало, САД) око теорије CCSVI (Chronic Cerebrospinal Venous Insufficiency) и мултипле склерозе привукло је велику пажњу и наше стручне јавности, пре свега у Клиничком центру Ниш. Према сведочењу васкуларног хирурга мр сц мед др  Саше  Живића, васкуларног хирурга  у Клиничком Центру Ниш, до сада је доплером прегледано преко тридесет пацијената и код свих је нађено сужење југуларних вена. Код једног пацијента нађена је ивична тромбоза вене југуларис, која значајно смањује проток. Комплетно (дијагностички и терапеутски) обрађен је само један пацијент 11. јануара 2010. године. Клиничка слика пацијента драстично се побољшала. У првих петнаест дана слабост мишића је потпуно нестала и успостављена је контрола бешике. Физичка активност пацијента се драстично поправила. Моћ говора се у потпуности нормализовала. Пацијент осим ацетилсалицилне киселине не користи друге медикаменте!
У току је припрема за почетак клиничке студије у Клиничком Центру Ниш од стране мултидисциплинарног тима (васкуларни хирурзи, неуролози, радиолози), која би обухватила пацијенте са МС који би били комплетно дијагностички обрађени, терапеутски збринути, и праћени најмање годину дана.

Геополитика бр. 38