cartoon porn pic
lesbian cartoon porn
adult cartoons
лист за политичка и друштвена питања, геополитичка и стратешка истраживања
  • Ерве Живен: Западни зид није пао

  • Герхард Визневски: Глобални миграциони пакт – стратегија за поробљавање Европе

  • Дејан Мировић: Режим у Подгорици има несразмерну моћ у Србији

  • Небојша Катић: Ко се није задужио, спасио се!

  • Слободан Стојичевић: “Мрежни рат против Срба” - сламање воље за отпором

Жељко Малешевић,

политиколог, посланик у Градској скупштини у граду Линц Слободарске партије Аустрије и члан Главног градског и прошираног покрајинског одбора ове странке, говори за Геополитику
 
Zeljko M.
 
Афера “Ибица” није уништила Слободарску партију
 
Жељко Малешевић рођен је 1985. године у Ријеци. По професији је политиколог. Дипломира је на Универзитету у Салцбургу. Члан је Главног градског одбора Слободарске партије Аустрије у Линцу и посланик ове партије у Градској скупштини у граду Линц. Тренутно је на докторским студијама на приватном Католичком универзитету у Линцу. Поред матерњег, српског, говори још немачки, енглески и руски језик.
 
Поштовани господине Малешевићу, у Аустрији, Европи, свету па и у Србији, велики одјек је имала “афера Ибица”, након чега су највиши функционери Слободарске партије, Хајнц Кристијан Штрахе и Јохан Гуденус поднели оставке на све функције. Шта је по Вама била позадина ове, саасвим извесно, креиране афере и оркестриране медијске кампање, која ју је пратила а која је била темпиране пред изборе за Европски парламент?
 
- Што се тиче тзв. „Ибица-гејта“ јасно је да то није случајно објављено неколико дана пред ЕУ-изборе већ циљано да би се на један вештачки начин кроз медије зауставио раст деснице у ЕУ. Сигурно је да је овај скандал имао утицаја на резултат Слободарске партије у Аустрији али и Алтернативе у Немачкој. Мислим да су г. Штрахе и г. Гуденус повукли добар потез одступајући са свих функција у странци и влади јер су морали да преузми моралну одговорност за оно што је на видео-снимку изречено. Наравно, истрага државног тужилаштва ће показати да ли ту има елеманата кривичног дела, али лично мислим да нема јер никакав новац није узет и ништа није учињено на штету државе или народа. На снимку је разговарано о страначким донацијама и то је у Аустрији дозвољено и законом уређено, што и сам г. Штрахе у том разговору напомиње, наглашавајући да све мора да буде у складу са законом и страначким програмом. У овом случају је више створена једна класична конструкција са „злим Русима“, тако што је наводна „милионерка“ Рускиња и онда чим су ту Руси одмах је ту и корупција, криминал и покушај рушења ЕУ од стране Русије и сл. Један сличан сценарио гледали смо већ у САД у случају наводног руског мешања у председничку кампању у САД-у. Као што то тамошњим анти-трамповским снагама није донело жељени резултат, тако ни у Аустрији није и неће донети жељени резултат.
Жалосно је што су „народњаци“ Себастијана Курца искористили аферу „Ибица“ да сруше аустријску владу јер је коалициона влада радило добро и имала велику подршку у народу. Међутим, иако је Курц покушао да спроведе реформе у својој странци и исту окрене више ка националним интересима, превладале су ЕУро-фанатичне струје које брину искључиво о интересима Брисела и институција ЕУ које нису изабране вољом народа, а ту мислим на ЕУ-комисију и Савет ЕУ.
 
Но, упркос, медијској харанги, донедавни виценкацелар и председник Слободарске партије Хајнц кристијан Штрахе, је убедљиво изборио мандат за Европски парламент, кога се каснио одрекао. Шта тај податак говори, како је овај Штрахеов гест примљен у јавности. Да ли се Слободарска партија консолидовала и да ли ће бити спремна за септембарске изборе?
 
- Г. Штрахе је ипак личност које је 15-ак година активно учествовала и обликовала политички миље у Аустрији. Захваљујући њему Слободарска партија је преживела велику кризу и постала озбиљна политичка снага у Аустрији и предводник новог таласа тзв. „евроскептичних странака“. Иако је видео „Ибица“ пуштен свега неколико дана пред изборе, мислим да су његови наручиоци и аутори доста разочарени резултатом истог јер циљ емитовања тог видео-снимка није био само рушење аустријске владе, него уништење Слободарске партије, а то ни приближно није постигнуто.                         Г. Штрахе је освојио ЕУ-мандат захваљујући 44 хиљаде директних гласова које је добио, али мислим да је исправно поступио што није узео мандат, јер треба сачекати резултате истраге тужилаштва за које очекујем да дефинитивно разјасне аферу „Ибица“ односно ко стоји иза свега.
Слободарска партија се консолидовала у року од неколико дана након што се г. Штрахе повукао. То говори две ствари: Прво да странка има јак страначки апарат и да не зависи од једне особе што су многи критичари и левичарски оријентисани политичари, експерти и новинари сматрали и друго да се странка етаблирала на политичкој сцени  и да јој спољашни покушаји урушавања од стране конкуренције тешко могу нашкодити у озбиљнијој мери.
 
Како генерално оцењујете резултате изборa за Европски парламент?
 
- С обзиром на већ поменути аферу „Ибица“ и њено циљано пласирање неколико дана пред изборе, резулат од 17,2% је одличан. Норберт Хофер и Херберт Кикл су преузели странку у једном незгодном тренутку али ради се о људима који су годинама већ у врху странке и имају заиста огромно политичко искуство. Слободарска партија на вандредне парламентарне изборе излази апсолутно спремна и што је најважније за странку излази сложно и без унутрашњих трзавица и подела, које су многи очекивали након емитовања видеа „Ибица“ . Приметна је велика мотивација код свих функционера и чланова и уколико остане тако, мислим да је освајање 20% гласова врло реално. То је и страначки циљ.
zeljko m.
Како оцењујете досадашњи политички учинак претходне владе у Аустрији, којој је недавно изгласано неповерење а коју су чиниле Народна партија и Слободарска партија Аустрије?
 
- Након дужег периода политичке нестабилности и константних свађа у влади тзв. „Велике коалиције“ (Социјалдемократе и Народњаци), нова народњачко-слободарска влада је од већине грађана била примљена јако позитивно, пре свега јер грађани нису  морали сваки дан у медијима да читају и гледају како се чланови владе међусобно критикују и свађају. Нова влада је такође наследила тешку заоставштину „Велике коалиције“ која је поготово последњих 4-5 година практично спавала и тако пропустила да спроведе неопходне реформе у привредном и пореском сектору, а највећи изазов је свакако ублажавање штете која је настала одлуком владе некадашњег канцелара Вернера Фајмана да се прихвати политика отворених граница немачке канцеларке Ангеле Меркел, те су услед тога десетине хиљада нелегалних миграната стигли са Блиског истока у Аустрију и сада се цела земља суочава са тим проблемом, јер је изузетно тешко, а често и немогуће, те људе интегрисати у постојећи друштвено-политички систем у Републици Аустрији.
 
Глобалистички медији у Аустрији и ЕУ водили су жестоку кампању против те владе још пре њеног формирања, а многи су и после док је трајао њен мандат задржали политички непријатељски став према народњачко-слободарској коалицији. Како бисте нам могли описати медијску сцену не само у Аустрију него и у ЕУ, која, чини се, као и у САД, припада доминантном једном лево-либералном дискурсу?
 
- Медији су  посебна прича на Западу. Од тренутка када се знало да долазе ванредни избори и да постоји могућност да након истих владу сачине Слободарци и Народњаци, скоро сви аустријски медији (почев од државне телевизије) су кренули у кампању против Слободарске партије. И то траје до данас. Највише је на тапету био министар унутрашњих послова Херберт Кикл, који је иначе и „мастермајнд“ у странци и за кога медији знају да је у принципу један од главних твораца успеха Слободараца у последњих десетак година. Проблем медија у Аустрији је што не постоји објективно, него искључиво субјективно извештавање у интересу Социјалдемократске партије и странке Зелених. Понекад ме новине попут Die Presse или Wiener Zeitung изненаде неким објективним чланком или анализом, али то је реткост. Највећи проблем је што у медијима у Аустрији, а и у остатку Западне Европе, у потпуности доминирају левичарске и либералне снаге које ни у једном тренутку не трпе мишљење које одступа од њиховог начина размишљања. Не чуди с тога што се грађани све више окрећу тзв. „алтернативним медијима“ уместо постојећим, који су једноставно добрим делом изгубили кредибилитет.
 
Слободарска партија Аустрије и њен доскорашњи лидер Хајнц Кристијан Штрахе противе се санкцијама Русији и сматрају да Косово припада Србији. Да ли овакви несумњиво исправни, али и смели ставови, наилазе на разумевање јавности у једној традиционално католичкој земљи, која је у једном историјском периоду имала тешко наслеђе са појединим словенским земљама?
 
- Донедавни председник странке и вицеканцелар Хајнц Кристијан Штрахе је од тренутка када је преузео странку 2005. године јасно ставио до знања да су за њега и Слободарску партију Косово и Метохија саставни део Републике Србије и да је то нешто о чему нема дискусије. Такође, странка је заузела јасан став по питању санкција ЕУ према Русији јер оне не само да су неосноване и уведене на тражење САД него наносе и вишемилионску штету аустријској привреди. Многи су наводили да је став Штрахеа по питању Косова условљен његовом жељом да добије гласове Срба који живе у Аустрији, али то једноставно није тачно. Срби у Аустрији не представљају толико важан фактор на изборима који би могао да донесе превагу у корист Слободарске или неке друге странке, из простог разлога што излазност Срба на изборе овде није тако висока и тек се у задњих неколико година поправља, али заиста ће проћи још неко време док Срби буду имали фактор политичке важности сразмеран њиховом броју у Аустрији. Тако да су ставови Штрахеа по питању Косова и Метохије или Русије искључиво његово идеолошко определење и идеолошко опредељење већине у Слободарској партији. Наравно, ово нису теме које играју претерану улогу на аустријској политичкој сцени, али свакако да радује да се односи српског и аустријског народа, након једног прилично лошег ХХ века, поново поправљају и крећу узлазном путањом. Томе сигурно доприноси и чињеница да је број Срба који су стално настањени у Аустрији све већи и да су све више постали неотуђиви део аустријског друштва. Имамо одређени број наших сународника који су активни у оквиру Слободарске партије и на тим примерима можемо заиста да видимо колико је битно да се наши људи ангажују друштвено и политички у Аустрији јер на тај начин поправљамо и статус српске заједнице у аустријском друштву. Поменућу нпр. господина Константина Добриловића, који ради јако одговоран посао у Бечу у оквиру странке и много је допринео повезивању Слободараца са политичком и друштвеним актерима из Србије или нпр. посланика у бечком парламенту господина Дамњановића. Има још заслужних појединаца, али нема потребе наводити све појединачно, јер је највећа похвала за свакога сопствени лични рад и учинак.
 
Да ли је Штрахе, због свог става о Косову могао да има и много теже последице од афере Ибица, пошто је државно тужилаштво у Аустрији почело истрагу о припреми атентата на лидера Слободарске партије у који је умешан један Албанац. Можете ли нам нешто више рећи о томе пошто се мало зна о овој истрази у Србији?
 
- То је вест која је стара неколико дана и томе смо сви углавном чули из медија. Неких поброднијих информација за сада нема. Тренутно се спроводи истрага. Особа која се доводи у везу са наводним атентатом долази из света криминала и има дебео досије. У целу причу је умешана и Аустријска обавештајна служба јер информација о плановима да се Штрахе уклони долази од њиховог информанта, коме је осумњичени нудио велики новац да изврши атентат на г. Штрахеа.
Истражни органи у Аустрији раде независно од политике и видећемо са којим ће резултатима изаћи у овом случају. Лично имам огромно поверење у аустријски правни систем.
 
Чини се да је поред народњачко-слободарске владе у Бечу, поред Орбанове Мађарске, избором нове италијанске владе, са храбрим и харизматичним Матеом Салвинијем, створен својеврсни антимиграциони европски бедем држава. Како Ви гледате на мигрантску кризу, да ли је мигрантска криза усмеравана и контролисана од стране неких глобалистичких центара, и да ли се у Европи мења клима по овом питању?
- Италија је у последње време била највише погођена миграционим таласом са Блиског истока, те радује чињеница да тамо сада у влади седе странка који је по том питању заузела један доста чвршћи став. Став Слободарске партије по том питању је доста јасан: свођење илегалне миграције на минимум, пружање помоћи угроженима у њиховим државама, строго спровођење Даблинског споразума и убрзано решавање захтева за азил, те брзо напуштање земље у случају негативне одлуке. Не знам да ли су миграције 2015. године у правцу Западне Европе кренуле по нечијој идеји (нажалост постоје индиције за такве тврдње али не можемо да говоримо са сигурношћу), али јасно је да Европска унија тај избеглички талас није дочекала спремно и сви данашњи проблеми са избеглицама у Немачкој, Италији или Аустрији резултат су те неспремности да се на прави начин суочимо са тим проблемом. Аустријска влада, у којој је била Слободарска партија,  са овим проблемом се суочила доста озбиљно. Убрзана је процедура решавања захтева за азил, а број протеривања нелегалних миграната је порастао за преко 35% са тенденцијом раста. Циљ је врло јасан: нула нелегалних прелазака границе. Да би се ово остварило, неопходна је добра сарадња са комшијским земљама попут Италије, Мађарске, Словачке, итд.
 
Како оцењујете тренутно политичко и економско стање у Србији? Званична агенда актуелних власти је улазак у ЕУ, док се један значајан део популације противи уласку у евроатлантске интеграције, посебно уласку у НАТО.
 
- То је питање које ми често постављају, а избегавам га јер не знам колико је у реду да коментаришем ситуацију у Републици Србији, с обзиром на то да не живим у самој Србији. Волео бих свакако да је политичка и економска ситуација боља. Примећујем једну врсту еврофанатизма који се форсира у одређеним медијима, чак и поједине тенденције ка Евроатлантском савезу. Мислим да су за таква питања неопходне широке друштвене дискусије, али тога тренутно у српским медијима нема, односно примећујем да не постоји стварна слобода медија. Надам се, у интересу српског друштва, да ће се то временом поправити. Што се тиче уласка Републике Србије у ЕУ, став Слободарске партије по том питању је позитиван, али само под условом да се прво реше неке ствари у самој Европској унији. С обзиром на тренутну ситуацију у ЕУ, која је подељена унутрашњим конфликтима и нема снаге да се избори сама са собом, тренутно заиста нема говора о примању нових чланова. Тренутно ЕУ не би добила ништа уласком Србије, осим нових економских проблема, а ни Србија не би профитирала од ЕУ јер иста тренутно није у стању да јој помогне. Став званичника ЕУ је свакако да пре 2025. године неће бити пријема нових чланица. Лично мислим ни пре 2030. а можда ни тада. Очекујем пре било каквог проширења једну велику унутрашњу реформу ЕУ, за шта постоји више варијанти али о томе неком другом приликом.