Политика
Џон Боснић, канадски новинар и консултант српског порекла, који је у Јапану Бобија Фишера спасао од екстрадиције Америци
Пошто сам био венчани кум Бобија Фишера када се женио са својом супругом Јапанком, познајем га много боље него они који су његову јавну слику креирали из далека. Готово девет месеци проводио сам сваки дан водећи његову одбрану, медијску кампању за његово ослобађање, као и политичко лобирање да се за њега пронађе неко склониште, Фишер се указао преда мном као геније чији изванредан таленат на шаховској табли је просто био одраз његовог невиног дара за опсервацију, анализу и коментарисање света који га окружује. Ризиковао сам свој статус у Јапану да бих избавио Фишера од америчке екстрадиције, зато што он није био крив ни за какав злочин и постао је жртва само због тога што је играо шах у Србији 1992. године, када нам је читав свет окренуо леђа. Само сам му вратио за оно што сам осећао да дугујем том човеку који је преузео ризик да, упркос америчким санкцијама, дође овде и свету још једном покаже тријумф људског ума на табли од 64 квадрата. Поменуо бих срамни кукавичлук који је показало бескичмено врховништво Србије које није пружило помоћ човеку који је све ризиковао да би нам помогао.
Обнова домаће војне индустрије
ЛЕТ СРПСКОГ ФЕНИКСА
Српска војна индустрија, захваљујући напорима Министарства одбране, али и компаније СДПР, последњих година бележи раст производње и извоза.
Министар одбране Драган Шутановац истиче да се извозни посао с Ираком, вредан више од 200 милиона долара, добро одвија, али да се стално мора водити рачуна о квалитету производа. Србија је у периоду од 2004. до 2007. била међу највећим извозницима оружја у Израел, наведено је у документу који је објавио Амнести интернешенeл (АИ).
"Џејнс дифен викли", најугледнија војна ревија у свету, ових дана у неколико наврата, у више својих издања, пише о српском борбеном возилу ”Лазар”.
Аутори текстова не могу да се начуде на који је начин српска војна индустрија устала из мртвих после 10 година агонија и разарања.
У сличном тону успехе српске наменске индустрије, како се још понегде еуфемистички и соцреалистички, зове војна производња, описују и друге специјализоване војне ревије. О томе се, наравно, не без злурадости, може прочитати чак и у «Хрватском војнику». Многи се питају одакле оволико интересовање странаца за напоре српске војне индустрије које је крунисано недавно, успешно, завршеним сајмом наоружања и војне опреме у Београду.
Једна од ретко тачних, америчких пословица каже - Када ти нешто није јасно, види где су токови новца. Тако је и у случају западне заинтересованости за нови узлет српске војне индустрије. Могућност склапања великих а пре свега одмах наплативих извозних послова у Ираку, многима је помрсила конце.
Осим већ договореног посла са владом у Багдаду, који вреди 235 милиона долара, у изгледу је и нови велики посао око продаје борбеног оклопног возила „Лазар” Ираку.
Подсетимо, Ирак је у оквиру првог уговора већ купио 20 школских авиона „Ласта-95”. Ирачани ни не крију да би тај број могао бити и већи. Влада у Багдаду купује и нове српске минобацаче и муницију а Ирачанима је управо артиљерија најважнији бренд српске војне индустрије.
Када је пре неколико година први пут поведена прича о извозу самоходног артиљеријског система „Нора-Б/52” у Мјанмар, а потом и у још једну земљу многи су сумњичаво вртели главом. Знало се да је добијање посла продајом далекометног самоходног артиљеријског оруђа, у конкуренцији са војном индустријом Француске, Израела, Шведске и посебно Јужноафричке Републике, која иначе прави најбоље топове у свету, посао са малим изгледима за успех. Али, управо су пресудили квалитети који су и формула изласка из кризе за целокупну српску привреду. Квалитет, врхунска обука кадова, конкуретна цена, поштовање рокова...Као што је некада француски програм Еурека дигао привреду ове земље и Србија има могућност да понови исти успех.
Сада Србија може, захваљујући напорима Министарства одбране али и компаније СДПР, да се умеша и у друге видове војне трговине. То је показао београдски сајам наоружања и војне опреме који је већ сада најзначајнији у региону са тенденцијом да прерасте оквире Балкана.
Компанија „Југоимпорт СДПР” од 2007. има дозволу и за производњу наоружања и војне опреме, где улаже сопствено знање и средства. На сајму су представљени и завршени пројекти али и будуће идеје СДПР. То су пре свега самоходно артиљеријско оруђе „Нора-Б/52”, модернизована хаубица од 105 mm, минобацач од 60 mm, муниција калибра 105 mm повећаног домета, муниција калибра 155 mm ЕРФБ/ББ, бацач граната БГЈ 40, минобацачки балистички рачунар КИС М07/М07-Г, школски клипни авион „Ласта-95”, борбено оклопно возило „Лазар”, прслук заштитни балистички и прслук тактички, вишенаменски ракетни систем великог домета „Алас”...
Владимир Драгићевић
ОДМАХ ИЗА АМЕРИКЕ
Србија је у периоду од 2004. до 2007. била међу највећим извозницима оружја у Израел, наведено је у документу који је Амнести интернешнел (АИ) објавио на својој интернет странци.
”Амнести” наводи да се према подацима Уједињених нација, одмах иза САД - које су у том периоду испоручиле Израелу оружје вредно око 1,3 милијарде долара,
Србија се такође налази на листи првих 10 извозника муниције Израелу, на којој заузима пето место с продатом муницијом у вредности од 760.635 долара, док је Државна заједница Србија и Црна Гора само 2004. године продала муницију у вредности од 376.681 долара.
У извештају АИ објављена је и табела земаља извозница конвенционалне војне опреме Израелу, према којој су САД у периоду од 2004. до 2007. Израелу извезле опрему за 7,8 милијарди долара, док је Француска извезла опрему за 60 милиона евра, Румунија за 21 милион евра, а Британија за 10,5 милиона фунти.
У ИРАК САМО КВАЛИТЕТ
Министар одбране Драган Шутановац изјавио је да ће војна индустрија у овој години бити значајан извозник наоружања и војне опреме, али да је ипак нереално очекивати значајно повећање производње у односу на 2008.
- Упркос светској економској кризи, од производа остварених у војној индустрији држава може очекивати значајан девизни прилив - рекао је Шутановац на прослави 70-годишњице ваљевског војног предузећа "Крушик".
Министар је изјавио да држава треба да помогне одбрамбеној индустрији јер она може да допринесе смањењу спољнотрговинског дефицита земље, истичући да фабрике наменске индустрије које имају извозно оријентисане програме могу да рачунају на кредите Владе намењене за помоћ привреди.
Шутановац је рекао да се извозни посао с Ираком, вредан више од 200 милиона долара, добро одвија, али да се стално мора водити рачуна о квалитету производа, који је за сада задовољавајући. Он је при том напоменуо да су извозне дозволе за производе наменске индустрије неопходне, како држава не би дошла под удар било каквих санкција због извоза у државе које не уживају подршку у свету.
УСПЕХ КРУШИКА
Генерални директор "Крушика" Јован Давидовић је, поздрављајући госте и запослене, истакао да је у протеклих 70 година у тој фабрици било запослено готово 40.000 радника, а да је тај број данас, после НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, 1.500 радника.
- И поред многих тешкоћа успели смо да у години јубилеја удвостручимо физички обим производње, иако смо у финансијском смислу ипак забележили губитак - казао је Давидовић.
НОВА ГЕНЕРАЦИЈА ТЕНКА М-84А
Побољшање основних карактеристика на прототипу модернизованог тенка М-84АБ1 остварено је уградњом новог система за управљање ватром (СУВ) са интегрисаном дневно-ноћном нишанском справом нишанџије са четири канала: дневним, термовизијским (са камером треће генерације), каналом ласерског даљиномера и каналом за ласерско вођење противоклопних ракета који битно повећава вероватноћу погађања циља у свим временским и теренским условима и на значајно већим даљинама у односу на постојеће решење на тенку. Ново решење СУВ-а омогућава командиру приоритетно преузимање улоге нишанџије и гађање циљева по сопственом избору. Најновија генерација експлозивног реактивног оклопа обезбеђује значајно виши ниво заштите од кумулативних и поткалибарних пројектила. Систем активне заштите модернизованог тенка М-84АБ1 чини подсистем за стварање димне завесе и подсистем за оптичко-електронско неутралисање противоклопних вођених ракета друге генерације, као и систем за електромагнетску заштиту од противтенковских мина
Данијел Бесон, француски геополитичар, експерт за област Арктика и Амазоније, говори за Геополитику
На Арктику се налази 13 одсто неоткривене нафте, 30 одсто природног гаса и 20 одсто течности природног гаса у свету. У току лета, ослобађају се два нова морска пута између Европе и Азије, један дуж северних обала Русије - Севморпут, а други поред Канаде - Канадски северозападни пролаз. Саобраћај овим морским путевима знатно скраћује пут између Европе и Азије за 20 до 30 одсто у односу на пут преко Суецког канала.
разговор водио: Слободан Ерић
