Анализа
Пише: Боривој Рашуо
Након што смо ми из Крајине одбили Венсов план, Слободан Милошевић је извршио смену Милана Бабића и комплетне власти коју је он представљао. Заменио га је Гораном Хаџићем, који је већ сутрадан прихватио план, чиме је био утрт пут за сламање Крајине.
Србија данас, након свега, нема разлога да не поступи рационално и историјски одговорно. У овом случају то се огледа у покретању питања права власништва над школским бродом „Јадран“. У интересу Србије и Црне Горе је да се ово питање реши у складу са међународним правом, као и признатим правима и преузетим обавезама.
Пише: Бранко Милановић
Утопијско обећање да ће машине преузети велики део послова које данас обављају људи и омогућити нам да уживамо у слободном времену и доколици, у стварности би се могло испоставити као нешто што ће произвести друштва са изузетно великим социјалним неједнакостима и много већом политичком нестабилношћу него што данашњи заговорници обиља створеног вештачком интелигенцијом желе да нам представе.
И званични Београд, који последњих година углавном настоји да примири узаврелост сопствене јавности, по питању Републике Српске шаље анестетизирајуће поруке — иако су српски стручњаци свесни да је „геополитички положај Републике Српске изузетно комплексан, а њена будућност веома неизвјесна“, а да је сама БиХ „болесник на Динаридима”.
Геополитика објављује велики чланак – својеврсну студију Владимира Димитријевића о књизи Драгоша Калајића „Смак света“ која је изашла 1979. године. Димитријевић представља кључне ауторове ставове, оцене и дијагнозе о кризи културе и савремене цивилизације, истовремено их допуњујући својим запажањима и луцидним коментарима, као и кроз навођење конкретних примера из садашњости о узнапредовалим процесима декаденције и дегенерације, потврђујући тиме уверљиво колико су Калајићеве идеје биле далокосежне и колико је његова књига „Смак света“ била визионарска.
Почело је укидање српског школства и здравства — последњих институција Републике Србије на Косову и Метохији. Први је на удару Универзитет у Приштини, са привременим боравком у Косовској Митровици (УПКМ). У централној Србији, обузетој борбом за владавину права, за независност институција, за праведније друштво и академске слободе то, међутим, мало кога занима. Власти у Србији преко свега прелазе без иједне конкретне мере или одговора, што упућује на претпоставку да је и ово прећутна примена договореног.
Пише: Проф. др Милош Ковић
- О. Дарко Р. Ђого: Идеја Србије идеја је Српске
- Пионир и геније манипулације јавности - Едвард Бернез
- Православље и Запад: Формула за опстанак
- Слободан Ерић: Антисрпска балканска потковица
- Како се стварала победничка српска војска
- Срђа Трифковић о убиству Чарлија Кирка: Следи одговор Америке тоталитарним левим екстремистима
- Академик Василије Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата
- Фестивали смисла и два Орбанова говора
- Мека, тврда и паметна моћ у савременој геополитици: изазови и перспективе
- Бранко Милановић: Која је цена незнања и равнодушности према другима