Интервју

Србија и Молдавија имају самопроглашену неутралност засновану на одлукама на државном нивоу, одлукама скупштине. Та неутралност се лакше и брже може променити. Боље је ако је неутралност снажнија, ако је унета у устав, јер се она не може тако тек тако променити, а и то ће бити лакше препознато у међународној заједници, каже за РТС професор Факултета политичких наука у Бечу Хајнц Гертнер.

Проф. др. сц. Мила Алечковић професор психологије, психопатологије и антрополошке психијатрије, писац неколико књига и стотине радова, у опширном интервјуу за Геополитику говори на разне теме, о Србији, Француској, Европи, Светској здравственој организацији, злоупотреби деце али и о свом детињству, младости, као и својој мајци, познатој песникињи Мири Алечковић и о њеним пријатељима, куму Бранку Ћопићу, Десанки Максимовић, Иви Андрићу, Андре Малроу, Сергеју Михалкову, оцу Никите Михалкова, Жан Пол Сартру, Милићу од Мачве, оцу Макарију Дечанском...

Aутор књиге, Између “Велике Албаније” и окупиране Србије – Нови Пазар, Тутин, Ибарски Колашин (1941–1944), историчар др Милутин Живковић, говори за Геополитику
Због једностране примене „Уредбе о уређењу и управи у области Косова“ од стране албанских власти у Дежевском срезу са центром у Новом Пазару, али и спаљивања Ибарског Колашина крајем септембра 1941, већинско српско становништво се диже на устанак. На чело побуне, која је уско била повезана са устанком против окупатора у остатку Србије, стају официри бивше југословенске војске (Радомир Цветић, Драгор Павловић), као и људи Косте Пећанца (Машан Ђуровић). На другој страни, албанска управа на челу са Аћифом Хаџиахметовићем Бљутом, лишена подршке немачког окупатора који се забарикадирао у Косовској Митровици, позива у помоћ Албанце са Косова и Метохије (пре свега оне из Дренице). Затим долази до два велика српска напада на Нови Пазар током новембра и једног мањег у децембру 1941. године. Сви су били окренути против дреничких Албанаца, који су се истицали у насиљу над новопазарским Србима. У међувремену се половином новембра одиграо велики албанско-муслимански напад на Рашку.

Др Марина Матић је аутор капиталне студије Манастир Савина у XVIII веку. Православни идентитет и млетачка власт, која је објављена поткрај прошле године. У метежном XVIII веку, у опасном жрвњу између три велике силе (Отоманског царства, Венеције и Хабсбуршке монархије), Срби у Боки носе тешко бреме. Немају своју државу ни јединствену црквену организацију, изложени су уценама да превере и постану топовско месо у туђим ратовима. Па ипак, они мудро и далековидо налазе начине да одбране сопство и опстану. Симбол тога је Велика црква манастира Савина, први потпуно барокни православни храм у овом делу Приморја.
Пише: Мила Милосављевић

Ексклузивно
Ралф Еперсон, један од пионира коснпиролошких истраживања, аутор чувене књиге „Невидљива рука“ која је доживела петнаест издања, у интервјуу за „Геополитику“.
Са јавним разоткривањем Новог светског поретка започео сам 1985, када сам одржао серију предавања широм Америке у деведесет једном граду у тридесет једној држави, говорећи о својој првој књизи: „Невидљива рука“. Наслов мог говора био је: „Тајна друштва и Нови светски поредак“. Било је то пет година пре него што је Џорџ Буш употребио синтагму „Нови светски поредак“.
Разговор водила: Биљана Ђоровић
- Меморандум је звездани тренутак Академије
- Државни буџет је највећи „страни“ инвеститор у Србији
- Све што сам радила – радила сам за моју Србију
- Боримо се за хришћанску Европу
- Немачко друштво је у основи атеистичко
- „Нове исповести економског убице“
- Проф. др Андреј Иљич Фурсов, професор Универзитета Ломоносов, директор Центра за системско-стратегијска истраживања ИСАН, у интервјуу за „Геополитику“
- Жан Клод Ларше, један од водећих француских православних теолога, говори за Геополитику
- Небојша Катић, економски консултант, аутор књиге Сурови нови свет, у интервјуу за Геополитику
- Жељко Малешевић,