Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“, упутило демант недељнику «Време»
Недељник „Време“ је 6. септембра 2024. године објавио текст који обилује неистинама чији је сам наслов обмањујући и неистинит, што је довело до низа непријатности за наше Удружење јер су људи погрешно информисани да Рио Тинто купује и последњу кућу, што је све оне који су упућени навело да помисле да су наши чланови Горан и Димитрија Томић у некаквим преговорима или спремни да продају, а што наравно није истина.
Контактирала сам „Време“ телефоном, а затим по договору са господином Ивањијем послала деманти, на који ми се јавио Немања Рујевић. Опет сам, уз пуно уважавање и поштовање затражила да наш деманти буде објављен у складу са законом, на шта је уследио одговор уваженог господина Андреја Ивањија који прилажем као скриншот, а у коме нас је назвао, цитирам: „будалама“. Уместо да узму у обзир чињеницу да је текст неистинит, на фејсбук страници недељника „Време“ је пре два сата поново подељен спорни текст, дакле у ударном термину као и први пут, пре дванаест часова. Намера је више него јасна, а сада је јасно и да се никако не ради о грешкама.
Деманти прилажем у целости пошто до овог тренутка у недељнику „Време“ није објављен, јер свако чекање нам причињава непоправљиву штету. Молим Вас да поделите, ако не ову објаву, онда бар информације да куће Томића нису продате и да је оно што је изнето нетачно на више нивоа. Цео дан смо на вези са Гораном, који је потврдио наш деманти са којим се у потпуности слаже и који је сам данас доживео бројне непријатности узроковане овим малициозним текстом.
Господину Ивањију се захваљујем што нам је јасно показао шта заправо мисле и говоре о нама кад мислимо да их не чујемо и што је још једном потврдио да смо препуштени сами себи. Недељнику „Време“ се захваљујем што су нам, ипак на време, разјаснили толико тога, а рудника неће бити па неће. Све ће проћи, срешћемо се опет.
ДЕМАНТИ КОЈИ НИЈЕ ОБЈАВЉЕН
Поштовани господине Ивањи,
По обављеном телефонском разговору, у наставку мејла шаљем реакцију Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“ на текст Немање Рујевића објављеног данас на порталу недељника „Време“. Очекујем да наш текст објавите у целости.
Захваљујем се на сарадњи,
Срдачан поздрав,
Марија Алимпић
РЕАГОВАЊЕ УДРУЖЕЊА „ЗАШТИТИМО ЈАДАР И РАЂЕВИНУ“ НА ТЕКСТ „РИО ТИНТО ПАЗАРИ И ПОСЛЕДЊУ КУЋУ У ГОРЊИМ НЕДЕЉИЦАМА“ ОБЈАВЉЕНОГ НА САЈТУ НЕДЕЉНИКА „ВРЕМЕ“ 6.9.2024. АУТОРА Н.Р.
Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ реагује поводом објављеног текста у коме је изнет низ неистина. Сам наслов текста је неистинит и обмањујући. Рио Тинто свакако не купује и „последњу кућу у Г. Недељицама“ јер би то значило да је Рио Тинто откупио све куће у том селу, што је далеко од истине нити је у плану компаније икада било да се откупи цело село.
Од 52 домаћинства која су била у плану за откуп, нису продата два (2), у власништву браће Горана и Димитрија Томића, на Брезјаку, уважених чланова нашег Удружења. Како су то и сами до сад јавно истицали, понављамо и овог пута да те две куће са пратећим објектима и земљиштем нису на продају, да Горан и Димитрија Томић не желе да их продају, да са компанијом нису никад били нити су у било каквим преговорима по питању продаје. Како је у питању пројекат приватне компаније, а не пројекат од општег добра и јавног значаја, за њега се не може прогласити јавни интерес, што значи да ова два имања остају у власништву породице Томић. О свему томе је јавно писано, не само на друштвеним мрежама него и у другим медијима, како у земљи, тако и у Немачкој, па је заиста невероватно да аутор текста није обавио минимум припрема за текст.
Аутор Н.Р. нигде у тексту не наводи која је то „последња кућа“ коју Рио Тинто „пазари“ што овај текст додатно чини непрофесионалним. Уместо стварних власника непродатих имања на планираном окну, односну планираном уласку у рудник, аутор текста наводи Златка Кокановића који нема везе са Удружењем „Заштитимо Јадар и Рађевину“ јер једине непродате куће припадају управо члановима поменутог Удружења, а не Кокановић Златку, чија кућа није планирана за откуп. Репортер је, како се у тексту наводи, разговарао са Златком Кокановићем и поставља се питање зашто репортер нити једном, оно бар ради новинарске објективности, није разговарао са Удружењем које је борбу започело 2019. године и које је и даље води, а које је аутор овог текста недавно назвао „еко-четницима“. Нажалост, аутору овог текста није први пут да, сада већ очигледно злонамеро, игнорише Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ и власнике Горана и Димитрија Томића чије куће су у питању. Поставља се озбиљно питање, да ли су извињење аутора и исправка довољни, јер овде се извесно не ради о лапсусу него о намерно изнетим дезинформацијама од којих корист има само компанија Рио Тинто.
Цео текст делује као пи-ар текст за потребе компаније, којој на руку иде управо овакав наслов, иако неистинит, у тренутку када Александар Вучић борави у Лозници за потребе како личне кампање, тако и кампање за потребе пројекта „Јадар“.
Обмањујући и неистинит текст изазвао је самим својим насловом панику не само у Јадру и Рађевини, него и шире, па с разлогом питамо коме је овако нешто од користи и одакле аутору право да износи непроверене информације.
Како се аутор у тексту објављен у недељнику „Време“ позива и на текст објављен у Франкфуртер алгемајне цајтунг, Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ ће захтев за деманти упутити и том немачком медију. Недопустиво је да јавност верује да је препрека до отварања рудника тек једно имање и нешто земље у Јадру, и да се игнорише 360 хектара (са подзоном) планираних за депонију индустријског оптада у Рађевини на самој адреси Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“ где овој компанији не само да није продат ни метар земље него где компанија није успела да заврши започета истраживања због отпора мештана окупљених управо око Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“.
Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ истиче да је неопходно да се сви учесници друштвеног процеса по питању отпора отварању рудника у Јадру и Рађевини, као и они чији је став другачији, неоспорно држе чињеница и истине, те да информације у јавни простор пуштају тек након провере, јер су у супротном наноси ненадокнадива штету чије последице могу бити далекосежне, што ником од нас није у интересу.
Поздрављамо све читаоце, а посебно аутора текста који смо морали да демантујемо, поздравом Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“: РУДНИКА НЕЋЕ БИТИ, уз апел медијима да ради објективности из јавног простора не искључују Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“.
Пошто је фотографија уз спорни текст једна депримирајућа слика рушевина, молим Вас да уз мој текст објавите фотографију једног дела чланова Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“ коју шаљем међу којима и Горан Томић и његов син (који су дали дозволу за објављивање), а која је настала на имању Горана Томића, на замишљеном уласку у руднику ког неће бити. Јадар и Рађевина нису ни мртви ни у рушевинама, напротив, пуни су живота и жеље за животом. Иначе, иза мојих пријатеља и сабораца на фотографији се налази земља коју је Горан Томић купио на пролеће прошле године, по праву прече куповине, практично Рио Тинту „испред носа“.
Марија Алимпић
Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“
Извор: https://t.me/radjevina
