Др Девра Дејвис, оснивачки директор Националне академије наука у САД, упозорава на веома штетне ефекте зрачења мобилних телефона посебно на децу
Пише: Биљана Ђоровић
„Морали би смо да престанемо да говоримо науци, политичарима и популацији да је вај-фај (WiFi)безопасан. Ко ће то урадити, ако не ми? Када, ако не сада“ – закључак је научног рада професора Марка Маркова и Јурија Григориева, објављен 2013. у научном часопису „Electromagnetic Biology and Medicine“ под насловом „Вај-фај технологије–глобални неконтролисани експеримент по здравље човечанства“ (Wi-Fi technology – an uncontrolled global experiment on the health of mankind).
Двадесет први век обележен је експоненцијалним повећањем развоја технологија
које омогућавају бежичну комуникацију. Загађењу атмосфере радио и ТВ
сигналима придодата је не само сателитска комуникација, већ и различити типови вај-фајмрежа. До 2010, у САД, регистровано је 285 милиона претплатника мобилних телефона (на нешто више од 300 милиона становника). Процењује се да у свету има више од 5 милијарди корисника мобилних телефона на око 7 милијарди људи. У Србији број мобилних телефона увелико надмашује број становника и 2013. достигао је цифру од 10.182.023. Пре три године, Међународна агенција за истраживање рака (IARC), у чијем су раду учествовали експерти из четрнаест земаља,класификовала је електромагнетна поља која се користе у мобилној комуникацији као потенцијално канцерогена. Анализирајући податке, специјалисти IARC-а дошли су до закључка да постоји узрочно-последична веза између зрачења мобилног телефона и развоја малигног тумора мозга – глиома, као и менингеома, доброћудног туморакоји настаје од опни којима је обложен мозак и кичмена мождина. Научници IARC-а су сврстали мобилни телефон у групу „потенцијално канцерогених“ (класа „2B“, по класификацији IARC-a), реферишући на међународни научни пројект Interphone, највећу и најдужу студију која је испитивала утицај употребе мобилних телефона на настанак тумора мозга. Објављивање резултата пројекта Interphoneу „Међународном часопису за епидемиологију“ 2010. (The International Journal of Epidemiology)одлагано је током четири године да би у финалном издању рада био изнет закључак да не постоји веза између употребе мобилних телефона и тумора на мозгу, упркос томе што је ово истраживањепоказало да млађи корисници мобилних телефона са највишим нивоом кумулативног времена позива и променљивим обрасцима употребе имају 40 одсто већи ризик за добијање глиома.
Одлагање објављивања резултата студије и финални закључак који је у контрадикцији са самим истраживањем веома је једноставно разумети: студија која је испитивала узрочну везу између употребе мобилних телефона и појаве тумора на мозгу коштала је 25 милиона долара а финансирали су је индустрија мобилних телефона и Европска комисија. Резултати студије нису били прихваћени од Америчке агенцијеза безбедност хранеилекова (федералног извршног министарстава САД, Food and Drug Administration, FDA), која је трансформисана у сервис корпоративног бизниса због чега је савесни научници попут Др Риме Лејбоу називају„Fraudand Death Administration“ – Министарство за превару и смрт.
Референцеу научним и медицинским часописима које представљају стварне доказе о здравственим ефектима изазванимзрачењеммобилним телефонима, пружају мрачну слику будућности наше деце.
Један од најеминентнијих научних ауторитета који непрекидно упозорава на здравствене опасности узроковане зрачењем мобилних телефона је др Девра Дејвис, оснивачки директор Националне академије наука у САД, члан Одбора за проучавање и токсикологију животне средине, професор на Калифорнијском универзитету, Сан Франциску,Берклију, Џорџтауну, Харварду, Лондонској школи за хигијену и тропску медицину и другим универзитетима, оснивач и директор Центра за инвароменталистичку онкологију на универзитету у Питсбургу и професор епидемиологије на Факултету за јавно здравље. Др Девра Дејвис је 2007. основала „Environmental Health Trust“, са намером да обезбеди спровођење базичних истраживања и едукацију о здравственим опасностима које потичу из животне средине, и промовише конструктивну политику на локалном, националном и међународном нивоу. Др Дејвис својим предавањима непрекидно скреће пажњу на опасности од радијације мобилних телефона и бежичних технологија по децу, адолесценте, мушку популацију и труднице.
У интервјуу који је недавно дала Алексу Џонсу, др Дејвис је настојала да приближи општој популацији опасност од зрачења мобилних телефона: „Мобилни телефон је у ствари двосмерни микроталасни радио. Индустрија се успешно изборила да користи фразу ’радиофреквентна енергија’ уместо микроталасног зрачења. Зашто? Зато што они знају да ’радиофреквентна енергија’ звучи безопасно и упућује на нешто што људи перципирају као добро. Сви ми слушамо музику са радија. И свакоме је потребно више енергије. Шта би могло бити боље од тога?
Алирадиофреквентна енергија је друга реч за микроталасно зрачење. Ако би људи схватили да држе уређај који ради на принципу двосмерног микроталасног зрачења поред свог мозга или поред својих репродуктивних органа, почели би другачије да мисле о томе. Телевизијски торњеви шаљу радиофрекветну енергију до вашег телевизора који је прима, док мобилни телефони раде по принципу примања и одашиљања микроталасне енергије у фреквенцији од 900 пута у минути ‒ на сваких 900 милисекунди. Без обзира да ли разговарате или не, уколико је телефон укључен, он прима и одашиље микроталасни сигнал сваких 900 милисекунди. Захваљујући том својству, мобилни телефон има способност да поремети нашу ДНК, да ослаби наше ћелијске мембране и да поремети друге функције организма. Уколико људи не верују у ово што говорим, препоручила бих да посете наш веб сајт ehtrust.orgи потраже одељак под називом ’Они који су преживели и они који нису преживели дејство мобилних телефона’. Ту ће бити у прилици да погледају видео-снимке људи који су користили мобилне телефоне на начине који су довели до појаве тумора на мозгу. Ти видео-снимци ће им пластично показати са каквим се последицама могу суочити уколико се строго не придржавају правила употребе, која се, веровали или не, налазе на одштампаним упутствима која добијате куповином свог мобилног телефона“.
Нажалост, мали број људи зна дасе сви ови бежични уређаји продају са финим штампаним упозорењима произвођача у којима се каже да не смеју да се држе поред тела одраслог човека. Строго контролисани медији вас никада неће саветовати да ова упутства прочитате јер су она изнуђена захваљујући закључцима научних истраживања која су показала да микроталасно зрачење мобилних телефона слаби заштитну баријеру мозга и производи мање или више оштећено потомство и сперму.
Но, и ту постоји проблем, сматра др Дејвис: сва безбедносна упозорења написана су по компјутерском моделу, при чему је за идеално типски модел одабран просечан регрут у америчкој војсци, те су тако сва безбедносна упозорења за коришћење мобилних телефона(на пример, „држати 0,98 инча од тела“) дизајнирана да заштите 3 одсто популације ‒ огромне момке са великом главом који користе свој телефон мање од пола сата дневно. Стандарди које су у обавези да поштују произвођачи мобилних телефона прилагођени су дејству на човека високог 187 цм и тешког око 100 кг, чија је глава тешка око 5 кг. Будући да оваквом опису, како истиче Environmental Health Trust организација (EHT), одговара свега 3% популације, безбедносно упозорење не може тачно предвидети излагање зрачењу преосталих 97 одсто, укључујући и децу, а произвођачи мобилних телефона ни не покушавају да процене здравствену безбедност највећег дела популације
Према недавно објављеном научном извештају Environmental Health Trust организације, дечији мозак апсорбује дупло више микроталасног зрачења мобилних телефона него мозак одрасле особе. Зрачење мобилних телефона које одрасли корисници носе у џеповима својих мајица или панталона, као и особа женског пола које мобилне телефоне носе у грудњаку, четири до седам пута веће је од смерница је одредила Савезна комисија за комуникације (FCC) у САД. За неупоредиво мања тела деце, наравно, нивои ће бити далеко већи.
Environmental Health Trustорганизација је покренула „пројекат за заштиту беба“ који укључује бројне еминентне докторе на чијем је челу доктор Хју Тејлор (HughS. Taylor),шеф катедре за гинекологију на Универзитету Јејл. Пројекат је објавио мере упозорења за труднице, бебе, децу и адолесценте. Др Дејвис у интервјуу за „Алекс Џонс шоу“ истиче да би труднице требало да избегавају излагање трудног абдомена радијацији мобилних телефона и таблета. „Корпорацијска увезаност довела је до тога да се у школе широм света уведу таблети и то је посао у који је само у САД уложено на стотине милиона долара. Таблети су тестирани и конструисани за употребу на столу. Не смете их држати на свом телу. Морате од њих бити удаљени 70 цм и не смеју их користити деца и млади. Предвиђени су за одрасле особе. Наш савет људима је: искључите се са интернета (бежичног), ако у кући имате мало дете. Ставите телефон на режим рада у авиону. Мобилни телефон не сме бити укључен током читавог дана“.
На сајту ehtrust.orgналазе се непобитне информације о паници која је захватила владу Јужне Кореје због последица које је излагање компјутерима, таблетима и мобилним телефонима произвело на деци. Корејска влада предузела је мере забране излагања мале деце компјутерским екранима и мобилним телефонима, пошто су последице постале видљиве и достигле су алармантне размере. Деца у Кореји се буквално претварају у зомбије Др Дејвис у поменутом интервјуу објашњава да се ради о дигиталној деменцији од које болују многа корејска деца, као последици недовољног развоја мозга услед изложености деце зрачењима. „Имам колумну у ’Хафингтон посту’ о е-зомбијима и на нашем сајту ћете пронаћи бројне информације које показују да свом детету нећете учинити услугу уколико га у узрасту од 3-4 године учите писмености користећи технологију. То је време када децу треба држати у крилу и разговарати са њима. То је време када деца треба да науче да користе своје прсте и координишу очију и руке. И уколико подижемо децу која су дигитално софистицирана, ми им ускраћујемо неке од развојних функција мозга. Стање је, по мишљењу неуропсихијатара, веома критично: стасавају генерације деце које нису у стању да развију осећај емпатије, који нису у стању да вас погледају у очи и антиципирају последице својих акција. Америчка академија за педијатрију поручује родитељима да децу не смеју да излажу екранској технологији пре друге године уопште, а након тога – употреба се мора ограничити. У Израелу, поред свега што се тренутно догађа у тој земљи, прошле недеље покренут је веб сајт на хебрејском који садржи сигурносне информације за родитеље. Израелска влада је веома забринута због застрашујућих показатеља о степену и типовима угрожености деце која се излажу овим уређајима и захтевају да вај-фајне сме да буде присутан у обдаништима и школама – ни по коју цену. С друге стране, ми у САД прeмрежавамо школе вај-фајтехнологијоми не схватамо да дигитално учење није оно које одговара развоју људског мозга и људског бића, да деца не задржавају та знања и да стари начин подучавања са оловком и папиром и читањем има утицај на развој мозга“.
Ова упозорења би родитељи у Србији требало да схвате веома озбиљно. Од Владе, одговорне корпоративним интересима и плановима Новог светског поретка – бригу према српском потомству може очекивати само онај који се одавно опростио од памети, препустивши се и сам екранској пустињи.
Геополитика бр 79, октобар 2014.
