Шта “Адоптионспецтрум”, највећи шведски посредник за усвојену децу, ради у Србији више од 20 година и зашто је обилази и разгледа децу Србије све преко Центара за социјални рад, питања су која захтевају јасне одговоре.
Пише: Душко Велковски, истраживачки новинар ИФЈ, ЕФЈ
Поводом очекиване освете због враћања деце Ани Михаљици, Михаила (10), Гаврила (6) и Рафаила (4), и покушаја одузимања лиценце адвокату Милану Босики, претњи хапшењем подизањем великог броја кривичних пријава за низ непочињених дела како правном заступнику Ане Михаљице и њене деце адвокату Милану Босики, тако и већем броју грађана, све у режији од централне власти отуђеног Центра за социјални рад Нови Сад и повезаних структура како јавних, али и оних у сенци како домаћих тако и иностраних, сво време грубо кршећи како правоснажне судске одлуке тако и домеће законодавство па и сам Устав Србије, али и ратификоване међународне билатералне акте и споразуме чији је Србија потписник, постављајући се противуставно изнад све три гране власти, законодавне, извршне и судске надаље узбуњујући најширу домаћу и инострану јавност, као и због константних притисака свих врста угрожавајући Уставом и међународним конвенцијама зајемчена права, а пре свега:
-Право на живот (члан 2. Конвенције);
-Забрана мучења (члан 3. Конвенције);
-Право на слободу и безбедност (члан 5. Конвенције);
-Право на правично суђење (члан 6. Конвенције);
-Право на поштовање приватног и породичног живота (члан 8. Конвенције);
-Слобода изражавања (члан 10. Конвенције);
-Право на делотворни правни лек (члан 13. Конвенције);
-Забрана дискриминације (члан 14. Конвенције);
-Појединачне представке (члан 34 Конвенције);
-Услови прихватљивости (члан 35. Конвенције);
-Правично задовољење (члан 41. Конвенције);
-Заштита имовине (члан 1. Протокола 1. Конвенције);
-Слобода кретања (члан 2. Протокола 4. Конвенције);
-Право да се не буде суђен или кажњен двапут у истој ствари (члан 4. Протокола 7. Конвенције);
-Општа забрана дискриминације (члан 1. Протокола 12. Конвенције).
Ако адвокату Милану Босики буде фалила длака са главе, ако доживи било какву непријатност, хтео бих само да поручим, да се не праве нагли и несмотрени потези зато што је у току је међународна истрага везано за трговину децом .
Првобитно нисам још хтео, али због новонастале ситуације у вези покушаја одзимања лиценце Милану Босики и сталних претњи свих врста којима је он изложен, изнећу део документације у јавност. Поручујем да се зна, уколико нас не буде било има ко ће објавити све таксативно.
ЧИЛЕ - ЛАТИНСКА АМЕРИКА ( део везано за децу Чилеа)
Многа деца која су усвојена из Чилеа током 70-их и 80-их одузета су од својих мајки без њиховог пристанка и још увек је непознат број деце која су жртве трговине децом и људима. У периоду од 1971. до 1992. године, односно углавном током Пиночеове диктатуре, око 2.000 деце је усвојено у једну скандинавску земљу. Током година, сва ова усвајања су довођена у питање и раније је било извештаја да многа од њих нису прошла нимало добро, да су многим мајкама одузета деца уз помоћ разних кампања убеђивања, а понекад и у облику киднаповања.
Последњих месеци ТВ канал „Chilevisión“ прегледао је низ докумената о усвајању и интервјуисао мајке које су, према документима, добровољно дале новорођену децу на усвајање. Испоставило се да у многим случајевима до усвајања уопште није дошло као што је наведено у званичним документима. У контакту са више сада већ пунолетних људи усвојених из Чилеа прегледана су документа о њиховом усвајању.
У 16 случајева које су погледани, дошло се до информација које указују да усвајања нису била како треба. Такође, постоје контрадикторне информације како у документима тако и кроз сведочења и информације од рођака у Чилеу. У пет случајева дошло се до информација од мајки или блиских рођака да су им деца одузета потпуно против њихове воље. У свим случајевима шведско удружење „Адоптионсцентрум“, највећи шведски посредник за усвојену децу, посредовало је у усвајању.
Истражени случајеви су типични и део су шаблона. Управо су људи који су радили у Центру за усвојење организовали велики број незаконитих усвојења. Многи укључени у том међународном ланцу су се обогатили и новац за који су усвојиоци мислили да је за трошкове отишао је право у џепове бројних актера. Бројни државни званичници су били активни у овом периоду. Прегледом докумената утврђено је да су потписи фалсификовани, да су подаци о родитељима промењени или изостављени, као и да су измишљене приче о томе зашто су деца усвојена.
Особље „Адоптионсцентрум –а“ има веома блиске везе како са државним органима тако и са органима правосуђа свуда где се давала дозвола за излазак деци из земље која су усвојена. Сарађивали су са адвокатима, социјалним радницима и лекарима. Свако је добио свој део колача. Особе које су биле и које су повезане са Центром за усвајање су део мреже у којој су социјални радници активно тражили децу која би им одговарала да се усвоји. Тражили су трудне или новопечене мајке у маргинализованим сиромашним срединама и нудили им оно што им је било потребно, или новац за школовање друге деце, или понекад директно у готовини да би дали своју децу.
Чилеански новинари су такође пронашли и друге примере праксе, на пример, мајка је добровољно препустила своје дете државним властима у уверењу да ће живети у сиротишту у ограниченом временском периоду. Када је мајка потом тражила своје дете, оно је већ било усвојено у шведској породици. И никада није добила одговор где је дете отишло.
Према речима Марте Гарсије из „Агенције за заштиту деце“, то је мрежа трговине људима која се сада расплиће. „Да, без икакве сумње, била је то трговина децом, каже она.
КИНА - АЗИЈА (део везано за децу Кине)
Иако је премијер Шведске упозорен за трговину децом - усвојења су и даље настављена.
Док је био председник „Адоптионсцентрум-а“, шведски премијер Улф Кристерссон је упозорен на сумњу у трговину децом у вези са усвајањем из Кине. Упркос томе, усвајања из земље су настављена.
Прегледано је једанаест кинеских сиротишта у којима је „Адоптионсцентрум“ посредовао у усвајању из Кине током Кристерссоновог времена као председника 2003-2005.
Према „Research China“, које је мапирало незаконита усвајања и које је интервјуисан, деца су често описивана у документима о усвајању као напуштена и пронађена. Али то је ретко био случај. Уместо тога, деца су често купована или киднапована из сиромашних породица које су биле у супротности са политиком једног детета која је преовладавала у земљи.
Када су усвојитељи дошли у Кину, од њих се тражило да дају донацију од 3.000 долара, што је еквивалентно 24.000 тадашњих круна. Новац је често остављан директно сиротишту. Ни шведским властима ни усвојитељима није речено за шта је новац утрошен.
Према „Research China“, управо су донације покренуле трговину децом.
Директор сиротишта је имао месечну плату од око 150 долара. За свако дете које је директор поставио, сиротиште је добијало 3.000 долара. То је постао нека врста фонда, који им је омогућио да плате и до 500 долара по детету и да га усвоје за 3.000 долара и лепо зараде.
Још 2004. писано је о деци која су купљена из болница и касније продата. База података „Research China“, показује да није реч о изолованом инциденту. Према тадашњем службенику за информисање „Адоптионсцентрума“ Маргрет Јосефссон, Кристерссон је добио ту информацију. „О свим важнијим догађајима обавештени су председник и одбор, изјавила је она.“ Упркос знацима упозорења, усвајања су настављена. У то време се такође веровало шведском надзорном органу.
На постављена питања Улф Кристерссон је одговорио у мејлу: „Центар за усвајање је непрофитна организација која подлеже правилима за међународно усвајање које је издао државни регулаторни орган [...] Био сам интервјуисан о овим питањима 2021. године, а затим ми је предложено да се направи бела књига, доћи до дна озбиљних података који постоје, да је било неправилности у неким земљама. Претходна влада је покренула истрагу, а сада се ради на тим питањима и нова влада ће, наравно, пажљиво погледати резултате те истраге када буду представљени.“
СРБИЈА - БАЛКАН - ЕВРОПА (везано за децу Србије и региона)
Шта “Адоптионспецтрум” ради у Србији више од 20 година и зашто је обилази и разгледа децу Србије све преко Центара за социјални рад су питања која захтевају јасне одговоре. Објављена је бар једна њихова посета па скоро у пуном саставу и више уплата (донација) на фиктивна правна лица “Center for Foster Care and Adoption Niš“ и „Center for Foster Care and Adoption Belgradе“. Наравно има много више питања на која би по логици ствари и материје која је у питању требали у најмању руку дати изјаве особе на сликама које су објављене поодавно и које ће тек бити објављење све при посети престоници Србије где их дочекују највиши руководиоци Центра за социјални рад.
„Адоптионспецтрум“ дуго сарађује са Србијом по питању посредовања за међународна усвојења деце из Србије, једна је од званично 7 агенција која има склопљен Уговор дакле облигациони однос са државом Србијом везано за посредовање при међународним усвајањима. Ово је мали делић једне далеко веће и врло озбиљне истраге .
Ако се направе несмотрени или нагли покрети везано за адвоката Милана Босику, онда је врло вероватно да ће доћи до међународног скандала планетарних размера. Ако неко жели да уђе у сукоб са Шведском, Норвешком, највишим НАТО званичницима али и са безмало целом Латинском Америком, пре свега Чилеом, Блиским Истоком, пре свега Израелом, и на крају Кином, тада нема назад .Чисто да се зна.
Даље ваше прљаве, крваве и смрдљиве руке од нас и деце Србије, региона и света јер деца нису на продају као што ни образ не би смео бити .
