Актуелно

РУСКИ ФИЛАНТРОП: БРИНЕ МЕ СУДБИНА ГРКА, БУГАРА И СРБА

ОНИ СУ НАША ПРАВОСЛАВНА БРАЋА

Константин Малофејев

  • Константин МАЛОФЕЈЕВ недавно купио популарни грчки телевизијски канал. Наглашава да своје пројекте посматра пре свега као „културолошке“. На своју мисију гледа свеобухватно: да у Русији и Европи учвршћује „традиционалне вредности“, а такође да јача везе Москве са „православним земљама“ - Грчком, Бугарском и Србијом
  • Сматра да у његовој земљи постоји својеврсна цивилизацијска подела: да ли сте за Русију са сопственим путем и сопственом мисијом у свету или сматрате да је Русија - део глобалног западног света, његова провинција, филијала, колонија
  • ОТКРИВА: Летео сам на Петроградски економски форум са једним утицајним ункционером који је био идеолог западњаштва у Русији. Отпочели смо полемику. Рекао сам му: какви смо „ми“ - то је јасно. Конзервативци, монархисти, крајњи реакционари, „мрачни људи“. Јасно је на шта ми позивамо. А у шта ви верујете? Каква треба да буде Русија? 
  • Одговорио је да Русија треба „да тежи да заузме достојно место у процесу глобализације“. Одмах сам га припитао: прво место? Он каже: не, прво је већ заузето. Само достојно. И при том да се не хватамо за застарело поимање суверенитета. Готово, више ништа није требало да каже
  • Постоји мишљење да у вишечланој породици жена не може да се самореализује. Али, спроведите анкету: има ли много срећних жена које су направиле каријеру? Када је Господ давао заповести Адаму и Еви, рекао је Адаму да хлеб зарађује у зноју лица свог, а жени - да своју децу рађа у мукама. Свака жена се спасава материнством, много тога ће јој се опростити због њене вишедетности. Деца су њена улазница у Царство небеско
  • Као власт капитала, као непрекидна трка за новцем, са хришћанског становишта, капитализам је, наравно, нечастан. Али, ја бих раздвојио реалну од финансијске економије. Свет „дериватива“ и других хартија од вредности десет пута је већи од реалне економије. Људи који на томе зарађују огроман новац и „напумпавају“ тржиште некретнина на Азурној Обали и у Лондону - представљају паразите на телу нормалне економије.  Добро знам о чему се ради. То је пустош, продаја ваздуха. Једноставно, то треба укинути
  • Многи од Русије очекују да постане држава која ће отворено штитити хришћанске вредности у свету. Зато што нема силе која би данас то чинила. Само Ватикан реагује на прогоне хришћана, али он данас има мало реалног утицаја… Ми смо једина велика држава, чији се председник не стиди да говори о својим православним, хришћанским уверењима. У том смислу Русија је - нада за две милијарде хришћана у свету

        МИЛИЈАРДЕР и филантроп Константин Малофејев, коме приписују учешће у припајању Крима и подршку устанку на Донбасу, у интервјуу за „Газета.ру“ говори о томе каква, по његовом мишљењу, треба да буде Русија.

        Константин Малофејев је предложио да овај интервју обавезно почнемо речима „Христос Васкрсе!“...

        Малофејев одушевљено показује на таблету фотографије са званичног отварања у просторијама Централног телеграфа студија „Цар-град ТВ“, новог телевизијског канала за чије је оснивање потрошио десетине милиона долара.

        Узгред, сазнајемо и за куповину другог медија - популарног грчког телевизијског канала.

Малофејев наглашава да те пројекте пре свега посматра као „културолошке“. На свој задатак гледа свеобухватно: да у Русији и Европи учвршћује „традиционалне вредности“, а такође да јача везе Москве са „православним земљама“ - Грчком, Бугарском и Србијом.

        Истина, Малофејев нерадо говори о сопственој улози посредника између конзервативних европских елита. На пример, одбија да одговори на питање да ли се срео са министром одбране Грчке, Паносом Каменосом, приликом његовог доласка у Москву, за кога кажу да је његов пријатељ. Према неким другим гласинама, управо се Малофејев бавио припремањем на „друштвеном“ нивоу догађаја на Криму, а хероји „донбаског устанка“, Стрелков и Бородај, наводно су били његови сарадници. И мада он све то назива „политичком митологијом“, Европска унија и САД међу првима су га ставили на листу санкционисаних лица, а у Украјини је против Малофејева покренут кривични поступак.

Добротвор - у ширем смислу те речи

        • Константине Валеријевичу, током протеклих година постали сте једна од најчешће помињаних у медијима личности. При том, о вама пишу искључиво са некаквом конспиративном тенденцијом. Ви сте и Крим припојили, и владу у Грчкој променили и Запад је против вас увео санкције… Уопште, неки гроф Монте Кристо наших дана. Уз то, ви нисте политичар, нисте олигарх… 

        -  Не, хвала богу!

        • Дакле, откуд популарност?

        -  Људи немају о чему другом да пишу.

        • Не бих рекао. Постоји нешто што се не уклапа у обичне оквире… Дакле, ко је он, Константин Малофејев?

         - Ја сам добротвор, у ширем смислу те речи.

        • ?

        - Бавећи се добротворним радом, у неком тренутку сам схватио да ће лобирање правих закона који мењају моралну климу у друштву имати много већи ефекат ако, рецимо, уложиш исти напор у обилазак стотину дечјих домова.

        • А они који говоре „само промени свет непосредно поред себе - и све ће се променити набоље“, нису у праву?

        -  Они су потпуно у праву, ако је то једино што они могу. Али, ако говоримо о људима који имају утицаја, онда није довољно само поклонити милион долара. Ниво повезаности таквих људи омогућио би да се свет много брже мења кад би они трошили своје време и своје душевне напоре, а не новац.

        • Како ради ваш добротворни фонд Св. Василија Великог?

        - Ми формирамо како формалну, тако и неформалну мрежу комуникација. На пример, ја сам члан Патријаршијске комисије за питања породице, која учествује у радним групама одбора Думе за питања породице. То је лобирање закона за очување морала и заштиту деце од штетних информација. Кад се ради о нашим међународним активностима, увек смо у контакту са одређеним ресорима и одбором за међународне односе Државне Думе, као и са званичним дипломатама. Ако испоручујемо хуманитарну помоћ, на пример, у Украјину, онда сарађујемо са Министарством за ванредне ситуације. Ипак, најважније је - непосредно присуство у земљама у којима радимо заједно са својим истомишљеницима. За то су потребни људи који се тиме баве јер има доста таквих земаља.

        • Ко се у органима власти може сматрати вашим истомишљеником, Владимир Јакуњин?

        - Наравно. Његов фонд „Андреј Првозвани“ има програм подршке мајчинства сличан нашем. У оквиру те делатности, заједно смо одржали Светски породични конгрес у Кремљу у септембру прошле године. А за овај Ускрс - организовали смо први пут у историји доношење Благодатног огња из Јерусалима у Србију.

        • Ко вам још помаже?

        - Фонд има надзорни одбор у који улазе такви људи као што је филмски режисер Никита Михалков, помоћник председника Игор Шћегољев и архимандрит Тихон.

        • Познато је да сте се сретали с Путином. Да ли сте разговарали са њим о раду вашег фонда?

        - Владимир Владимирович има веома много других важних задатака да би разматрао делатност Фонда Св. Василија Великог.

Владимир Путин

        • Путин се такође сретао са вашим пословним партнером француским бизнисменом Филипом де Виље, са којим сте намеравали да изградите историјски парк на Криму. Како сте успели да организујете тај сусрет?

        - Владимир Владимирович желео је да се сретне са Филипом де Виље, а Филипу де Виље било је драго да се сретне с Владимиром Владимировичем.

        • Како је Путин сазнао за ваш пројекат?

        -  Де Виље је у Француској изградио највећи историјски парк у свету. Пројект за Крим такође је веома обиман. Сем кримског парка, Филип де Виље и ја планирамо да реализујемо сличан пројекат у подмосковском граду Пушчино. Мој француски партнер много воли Русију и у јеку рата санкцијама одлучио је да инвестира у Русији. Можда је то заинтересовало председника.

„За сада нема коме да се постави питање о монархији“

        • Који је циљ промена које ви промовишете?

        - Свет се заснива на традиционалним вредностима. Нажалост, ми данас живимо у другачијем свету - револуционарном, анти-традиционалном. За норму, за традицију ја сматрам оно што нам даје хришћански поглед на свет. Ми морамо да се на духовном, а онда на културном и социолошком нивоу, ослободимо материјалистичких, вештачких учења XX века, у која убрајам марксизам, фашизам и либерализам.

        • Који је проценат руског становништва, по вашој процени, подржава такав нагли заокрет?

        - У Русији је то 85% - то су они који гласају за Путина и они који у испитивањима јавног мњења себе називају православним. Нека се те две групе потпуно и не подударају, али се у сваком случају ради о огромној већини.

        • Постоји мишљење да таква расположења подржава „тамни“, пасивни део становништва, док су креативни људи концентрисани у супротном табору у којем се сматра да је прогрес повезан са константним удаљавањем од традиције…

        - Значи, пред вама је човек који је изразити представник те тамне, затуцане масе.

        • А ко су онда, по вашем мишљењу, руски либерали?

        -  То је својеврсна цивилизацијска подела: да ли сте за Русију са сопственим путем и сопственом мисијом у свету или сматрате да је Русија - део глобалног западног света, његова провинција, филијала, колонија. Сећам се, летео сам на Петроградски економски форум са једним утицајним чиновником који је био идеолог западњаштва у Русији. Отпочели смо полемику. Рекао сам му: какви смо „ми“ - то је јасно. Конзервативци, монархисти, крајњи реакционари, „мрачни људи“. Јасно је на шта ми позивамо. А у шта ви верујете? Каква треба да буде Русија? И он је одговорио да Русија треба „да тежи да заузме достојно место у процесу глобализације“. Одмах сам га припитао: је ли прво место? Он каже: не, прво је већ заузето. Само достојно. И при том да се не хватамо за застарело поимање суверенитета.

        Готово, више ништа није требало да каже. Међу нама и људима који размишљају на сличан начин постоји - провалија у погледима. Појмови који су за њих застарели и нестали, појам суверенитета и појам самобитности Русије - за нас су свети.

        • Шта вас наводи да верујете да ће Русија кренути „традиционалним“ путем?

        -  Путинову одлуку да припоји Крим тешко је преценити. До тада смо ми губили, повлачили се. Наравно, у време Путина тај процес је успорен, али је будућност остајала неодређена. По мом мишљењу одлука о Криму говори о томе да је избор учињен у корист сопствених интереса. То је постало очигледно и за наше стране партнере, отуда и тако тврдокоран став  Сједињених Држава. Да ствари назовемо њиховим правим именом - Америка је већ четврт века хегемон данашњег света и бацити им изазов, за шта се одлучило руководство Русије - веома је важан корак за руски народ. Читава наша историја показује да можемо ефикасно да се развијамо само у стању подвига.

        - Не желим да вас онерасположим, али мислим ако сад изађемо на „Садовое кољцо“ (кружна улица у центру Москве) и анкетирамо пролазнике - већина ће изабрати опуштено „европско“ живљење, а не стање константног подвига…

        - Зависи од тога како се постави питање. На пример, питамо „сматрате ли да Русија може под неким условима да врати Крим Украјини?“  - добијамо 89% одговора који кажу: ни под каквим.

        • Познато је да ви подржавате враћање монархије у Русију. Не изгледа ли вам тај пројекат сувише утопијски?

        -  У Русији је све могуће. Сада недељом у цркве долази 5% становништва. Кад буде 30%, још боље - 50% , онда ће се питање о монархији само појавити. Данас то питање једноставно нема ко да постави. Ипак, тенденција се развија у том правцу. За двадесет година у земљи је изграђено или обновљено 25.000 храмова и 800 манастира. Нигде у свету, током читаве историје, тако нешто се није десило. Према анкетама, 29% не искључује могућност обнављања монархије у Русији, а почетком деведесетих та бројка је  била дупло мања.

        • У вашем социјалном програму, централно место заузима породица са више деце. Како се у Русији може значајно повећати наталитет?

        - Наш фонд има програм „Област добра“ за који је 70 региона поднело захтеве за учешће. То је конкурс за социјалне пројекте који су посвећени подршци породица са више деце. Ми тако покушавамо да најбоља искуства и ноу-хау преносимо из региона у регион. Рекао бих да је у том смислу водећа Белгородска област. На пример, тамо је већ десетак година забрањена изградња објеката са много станова, граде се приватне куће. Како каже њихов губернатор, „у ропству се ни животиње не размножавају“. Ако се живи у стану, о каквој вишечланој породици можемо да говоримо? Савченко расподељује земљиште за градњу за симболичне суме и свако је обавезан да на добијеној парцели изгради кућу у року од три године.

        • Постоји мишљење да у вишечланој породици жена не може да се самореализује. То је одређени  начин живота који многи неће прихватити.

        -  Спроведите анкету: има ли много срећних жена које су направиле каријеру? Када је Господ давао заповести Адаму и Еви, рекао је Адаму да хлеб зарађује у зноју лица свог, а жени - да своју децу рађа у мукама. Свака жена се спасава материнством, много тога ће јој се опростити због њене вишедетности. Деца су њена улазница у Царство небеско. Феминисткиње се, наводно, боре за права жена, али рушећи институцију брака оне, уствари, мењају живот жене да угоди похоти мушкараца. У традиционалном друштву, приступ телу жене доступан је само у браку.

        Феминизам пропагира „слободне односе“. Резултат тога је да мушкарац, уместо да се жени, има много могућности изван брака, а несрећна жена, која и сада настоји да се уда, не може да каже: „Кад ме ожениш, онда ће све бити“. Отуда и висок проценат развода. Кад не би било односа изван брака - мало ко би се разводио. 

        • Како ви видите најоптималнији социјални модел? Ви кажете да је у поређењу са Западом у Русији морално здраво друштво. Ипак, може ли бити морално друштво у којем је толико изражена неједнакост?

        - Да, у вези с тим код нас је прави безобразлук. Веома је важан аспект добротворности, којом је дужан да се бави сваки богат човек - да на неки начин враћа друштву оно што је стекао.

        • Колико добротворност може да амортизује мане социјалног уређења?

        -  Потпуно. Узмите два човека једнако талентована, један од њих је предузетник, други - писац. То су два различита талента, али ће предузетник зарадити хиљаду пута више зато што се бави само оним што ствара новац. Односно, новац није свеопшти еквивалент. То је посебна „жила“, треба ићи у одређени рудник који га даје. Не могу сви да буду предузетници, то је одређени карактер, али предузетник мора да схвати да му Бог није дао новац да би он њиме могао да облепи зидове у купатилу или да га пребаци на рачун. Он је добио новац да би га дао, на пример, истом том писцу.

„Капитализам је, свакако, нечастан“

        • Да ли добротворност смета бизнису?

        - Кад почињеш да трошиш 50% радног времена на различите добротворне манифестације, онда се постави питање: да ли сам ја бизнисмен или филантроп? У неком тренутку сам схватио да постајем штетан за сопствени бизнис, будући да његово социјално поимање почиње да доминира над комерцијалним. Зато сам одлучио да мојим активама треба да се баве професионални менаџери, а ја сам се сконцентрисао на неколико пројеката који се само условно могу назвати комерцијалним.

        • Шта мислите о ставу да је капитализам извор оних проблема у друштву са којима ви покушавате да се борите?

        -  Као власт капитала, као непрекидна трка за новцем, са хришћанског становишта, капитализам је, наравно, нечастан. Али, ја бих раздвојио реалну од финансијске економије. Свет „дериватива“ и других хартија од вредности десет пута је већи од реалне економије. Људи који на томе зарађују огроман новац и „напумпавају“ тржиште некретнина на Азурној Обали и у Лондону - представљају паразите на телу нормалне економије. И ја сам био такав, био сам инвеститор. Добро знам о чему се ради. То је пустош, продаја ваздуха.

       • И шта с тим да се ради?

        -  Једноставно, то треба укинути. То ничему не служи.

        • ?

        - Арапи некако живе без кредитне камате. Сав тај паразитизам почиње од камата у банкама. Хришћанима је било забрањено да улажу новац уз камату. Чим је то укинуто у XVI-XVII  веку (или под утицајем јудаизма по Зомбартовом мишљењу, или под утицајем протестантизма по Веберовом мишљењу) - почело је напредовање капитализма. Без претеривања, данас светом управљају банке. Банкарски систем је инструмент светског управљања који продире у све области нашег живота. Банке све контролишу и зарађују на ваздуху, на каматама. Знате ли зашто је Црква забранила камате? То је грех светогрђа. Шта продаје човек који данас даје новац под камату? Време. А време припада Богу.

        • Треба ли да одустанемо од кредита?

        - Треба да одустанемо од камата. Банке не смеју да зарађују на каматама. Арапске и иранске банке раде без камате као банке за финансирање пројеката. Оне учествују у ризику. Ако пројекат успе - оне зарађују.

        • А приватно лице?

        - Ако је то лице корисно за друштво и ако је створило, на пример, породицу са више деце, онда треба од државе да добије потпуно бесплатну хипотеку. Са становишта државе, неупоредиво је важније да жена роди четворо деце него да ради и исплаћује кредит.

        • А зар ви не настављате да зарађујете на нечасном капитализму?

        - Ја принципијелно не улажем средства у дужничке инструменте за које иде камата. Само у акције, а то је учешће у уделу.

„Русија је - нада за две милијарде хришћана“

        • Ви много пажње посвећујете успостављању веза са конзервативним елитама других земаља. Колико на Западу уједначено поимају Русију?

        - Познајући предмет, прво ћу објаснити како је уређен савремени свет. Погледајте данашњу Украјину, затим то пројектујте на свет - све је исто. Олигархијске породице, олигархијски кланови. Они доносе све кључне одлуке. То није теорија завере, то је живот…

        • Ротшилди, Рокфелери …

         -  Да, али не само. То су - назовимо их - светски владари. Глобална елита. Светска финансијска олигархија. То нису тамо неки оперетски злотвори, нису људи који на све начине покушавају да напуне сопствене џепове. Они сматрају да су одговорни за управљање светом, да су дужни да све организују максимално рационално и ефикасно - наравно, са њихове тачке гледишта. Као човек који је радио у финансијском систему, уверавам вас: одлуке се доносе на истим местима, а владе западних демократија само легализују те одлуке.

        • Можете ли да наведете неки пример? Неку стратешку одлуку која се касније реализовала?

        - На пример, модел у вези са ограничавањем наталитета. Амерички научник Медоуз урадио је 1972. реферат за Римски клуб, чија је суштина у следећем: ако се становништво на планети буде повећавало истом брзином - почеће дефицит природних ресурса. Тако су закључили да је неопходно спречити настанак породица са више деце, барем на Западу. Почела је ерозија хришћанског морала, јер хришћанство не дозвољава абортус, ванбрачни секс, негативно се односи према хомосексуалности. Појавила се нова животна  оријентација: оснивање породице треба да буде када људи напуне 30-40 година, односно, онда када су шансе за рађање детета, а камоли више деце, неколико пута мање.

        • Ви знате да се то зове „теоријом завере“. Колико је реално да се остваре такве одлуке на светском нивоу?

        - Погледајте само прилично јавне материјале које су током седамдесетих разматрали Билдербершки клуб,  Трилатерала или Римски клуб, а онда упоредите шта се већ током осамдесетих предузимало у облику одлука влада и УН-а. Односно, то је пример глобалне одлуке олигархијских кланова која је утицала на читаво становништво на планети.

        • Колико су јединствене те олигархијске групације у односу на Русију?

         - Узмимо, на пример, САД. Тамо сада доминирају неоконзервативци, такозвани „неокони“. То је независни интелектуални покрет унутар америчке политичке елите. Међутим, у Америци постоје и друге групе. На пример, прави хришћански конзервативни и озбиљни лоби. Они желе да се врате старој доброј Америци из педесетих. Они памте Америку у којој је постојао морал, Америку без таквих експеримената са планирањем породице.

        Ти људи схватају да антируска пропаганда долази из истог извора из којег долази и пропаганда против традиционалних вредности Америке. Са њима развијамо сарадњу на бази покрета за породицу. У Европи се такође појачава раскол између национално оријентисаних групација и „глобалиста“.

        Чланице ЕУ губе све више суверенитета у корист неких наднационалних органа, а то код дела националних елита изазива све већу одбојност - то што одлуке о Чешкој или Шпанији доноси - не зна се ко, изван њихових граница, при том не у њихову корист. Они који су намеравали да „постану Немачка“ видели су да нису постали Немачка, али сада немају ни лиру, ни драхму, ни пезете, а незапосленост је - 30%, емиграција повећана, традиционалне вредности, породица и црква, урушене…

        Због тога се и види пораст популарности оних политичких снага које, напротив, желе да изађу из Европске уније. И не само десничарске партије, него и левичарске, као у Грчкој. Међутим, то је социјални протест са националним подтекстом, јер је та иста Сириза дошла на власт на антиевропским и антинемачким паролама.

        • Кажу да управо ви дајете допринос доласку проруских снага на власт у Гркој…

- Моји контакти са европским политичарима искључиво су социјалног и верског карактера. Узмимо управо Грчку. Све су те везе настале из мојих ходочашћа на Свету Гору. Ако неко од људи са којима се упознам доспе до владе, то је само коинциденција. Грци су - наша православна браћа, њихова судбина ме брине, исто као и судбина Бугара или Срба.  

        • А са своје стране, да ли ти људи нешто очекују од Русије?

        -  Да. Сви наши саговорници очекују од нас да постанемо држава која ће отворено штитити хришћанске вредности у свету. Зато што нема силе која би данас то чинила. Само Ватикан реагује на прогоне хришћана, али он данас има мало реалног утицаја… Ми смо једина велика држава, чији се председник не стиди да говори о својим православним, хришћанским уверењима. У том смислу Русија је - нада за две милијарде хришћана у свету. 

Oбјављено на: http://fakti.org/rossiya/malofejev-putin-je-sa-krimom-bacio-izazov-sad-to-je-vazno-jer-je-rusija-najuspesnija