Спас Западној Европи могућ само са Истока
Разговор водио: Слободан Ерић
Јуриј Рошка (56 година) је бивши молдавски антикомунистички активиста, политичар, познати аутор, журналиста, преводилац и уредник. Издао је неколико књига на румунском и руском језику које су усредсређене на политичке, економске, историјске, идеолошке и културне проблеме са конзервативног становишта. Двадесет година био је вођа странке, четири пута посланик, двапут је био заменик председавајућег парламента, и заменик премијера. Тренутно је координатор Народног универзитета (Universitatea Populară), који је академска платформа, аналитички центар и издавачка кућа, и такође држи медијски сајт www.flux.md.
Поштовани господине Рошка, молим Вас да за читаоце у Србији ближе појасните тренутно политичко и економско стање у Молдавији. Ако смо добро разумели, постоје озбиљне разлике по питању будућности земље између председника Републике господина Игора Додона и председника владе господина Павела Филипа?
- Можемо рећи да је Молдавија као посткомунистичка држава окончала своје путовање са картом у једном смеру коју су јој наметнули победници у hладном рату и коју су наши вечити „партнери у развоју“ – САД – цинично назвали „успехом“, тј. постала је колонизована држава. То значи да Запад сада господари над нама у интелектуалном, политичком, образовном и културном погледу. У том погледу, наш случај није нешто нарочито посебан. Држава која је замишљена као колонија са уставног, законодавног и економског становишта не може да има другачији профил од данашње Републике Молдавије. Истовремено, наши „стратешки партнери“ из Вашингтона нису заборавили да нашој држави задају улогу геополитичког пиона у борби против Русије. Са оваквог становишта треба да се сагледају дијаметрално супротстављени ставови председника Игора Додона и премијера Павел Филипа. Док је поглавар државе представник оног дела друштва који жели да се Молдавија извуче испод чизме америчке доминације, премијер је представник вазала Америчког царства. У ствари, премијер је само марионета у рукама свемоћног олигарха Влада Плахотњука, који је и сам америчка марионета.
.jpg)
Један део политички снага жели да се Молдавије окрене ка Европској uнији, САД, Западу уопште. Да ли постоји опасност да се у Молдавији понови украјински сценарио?
- Нажалост, ви Срби, због трагичне историје после америчке инвазије која је извршена на вашу државу 1999. године, боље знате од нас да je такозвана „југославизација“ или – ако вам више одговара – „украјинизација“ Молдавије не само могућа, већ је врло вероватна. Имамо више него довољно историјских, идентитетских или етно-психолошких, међуетничких и лингвистичких повода да би дошло оваквог развоја. Наши англосаксонски пријатељи су најбољи стручњаци на свету за вештачко спровођење (вештачку примену) и подстицање оваквих врста сукоба, а историја Британског и Америчког царства је пуна оваквих примера. Не заборавимо на чињеницу да је данашња Република Молдавија била део Румуније пре него што нас је СССР „ослободио“ војном окупацијом и припајањем 1940. године. У овоме је проблем: тај догађај посматрају у Букурешту као бруталну агресију, али зато је Москва у совјетском периоду то сматрала – и дан-данас то сматрају неки руски званичници – као ослобођење којим су довели народ ове територије до врхунца среће. Такозвано „бесарапско питање“ још увек не сматрају затвореним у Букурешту. Румуни посматрају нашу територију на исти начин на који Руси посматрају Крим, Срби Косово, или Јермени Арарат. И ту нема ничег необичног. Историјско памћење и колективни менталитет повезани су са профилом идентитета сваког народа и то се не може променити указом. Наиме, овде амерички стратези раде на томе да подстакну своје румунске вазале у њиховој жељи да поново уједине данашњу Републику Молдавију са Румунијом. Ове године се тај пројекат пооштрава због стогодишњице стварања Велике Румуније. Подстицањем овакве врсте слепог национализма, атлантисти покушавају да дестабилизују политичке прилике у Молдавији (укључујући и сецесионистичу област Придњестровља), да би тиме изазвали неповратни територијални распад државе и укључили у овај сукоб Румунију и Украјину. Треба приметити да у сецесионистичкој области Придњестровља имамо присуство руске војске која ће одиграти значајну улогу у оваквој ситуацији.
Како Ви оцењујете деловање господина Влада Плахотњука, за кога многи тврде да је један од најмоћнијих и најутицајнијих људи у Молдавији и кога неки називају „сиви кардинал“?
- Он је човек који има власт над свим у Молдавији: над парламентарном већином, владом, правдом и свим државним телима, укључујући ту и његову доминацију над медијима, бизнисом, криминалним структурама, итд. Међутим, он сада више није „сива еминенција“. Сада је ступио на сцену као вођа Демократске странке и координатор владајуће коалиције. Изузетно је срећан што је најомиљенији олигарх Американаца у овом региону. Као што нам је познато из целокупне историје америчког империјализма, наши прекоморски пријатељи воле да играју са прљавим момцима као што је Плахотњук у „банана републикама“, пошто тако посматрају Молдавију. Овај месни моћник постао је пријатељ број један Американцима и непријатељ број један Русима. То и није лоше – али само на кратке стазе. Када би само мало мање био незналица или да је мање заслепљен својом моћи, било би му довољно да прочита само једну књигу – књигу Џона Перкинса Исповести економског убице. Тада би схватио да он нема стварног разлога да сања да ће имати холивудски срећан крај.
Још један од нерешених проблема је и Придњестровље. Тамо су још војни посматрачи. Како Ви видите решење тог проблема?
- Да бисмо решили проблем Придњестровља, треба само да погледамо мапу региона. Америчка (НАТО) војна база смештена је у Румунији. Стога морамо да будемо реалисти и да схватимо да Руси не могу да тек тако предају своје војно присуство у Молдавији. Постоје само две могућности. Прва могућност није изводљива у кратком и средњем року, али је мени пожељнија. Пропаст економске и војне моћи Америчког царства или победа изолационистичког и против-интервенционистичког дела унутар САД може да учини могућим превазилажење геополитичких подела на нашем континенту и да доведе до развоја конвергенције и комплементарних односа између континенталних снага Западне Европе и Русије. А распад НАТО-а ће учинити руско војно присуство у Молдавији непотребним. Друга могућност је: слабљење Руске Федерације или да либералне снаге које су повезане са америчким интересима преузму власт у Москви.
У Молдавији живе Гагаузи, једна веома занимљива етничка и верска заједница.
- Да, они су православни хришћани, уживају територијално-административну аутономију и верни су грађани Молдавије.
Шта мислите, да ли је у будућности могуће остварити једну ширу зону безбедности и економског просперитета од Русије, преко Молдавије, Украјине, Румуније до Србије, где би једна цивилизација и духовна димензије заснова на православном, и уопште традиционалном систему вредности, била значајан кохезивни елемент?
- Да, сматрам да нам треба алтернативни модел неолибералном глобализму. Тај модел повезан је са концептом мултиполарности, коју је као теорију развио мој пријатељ, руски филозоф и политички мислилац Александар Дугин. Овај модел сматра се геополитичком, цивилизационом, политичком и економском алтернативом униполарном свету. И када узмемо у обзир чињеницу да ниједна држава на свету – па чак ни Русија! – не може одвојено да се одупре америчком империјализму и да избегне дубок процес десуверенизације (постепеног губитка суверенитета), то значи да треба да отпочнемо са развијањем процеса интеграције, најпре наше православне браће.
Ви водите један одличан портал, FLUX. Каква су Ваша искуства, и сматрате ли да људи слободних, конзервативних уверења у Европи треба да се повезују и да више сарађују на информативном и политичком плану?
- Хвала Вам. Покушавамо да радимо са веома малим тимом ентузијаста да развијемо наш сајт, тако да буде доступан на четири језика: румунском, руском, француском и енглеском. Наш циљ је да развијемо велику функционалну мрежу алтернативних медијских платформи преко целог евроазијског континента. Тренутно већ сарађујемо са колегама из Румуније, Русије, Француске, Немачке, Италије, Данске, Грчке, Грузије, Шведске, итд. Међутим, хтели бисмо да проширимо нашу сарадњу и на друге земље бившег комунистичког простора, као што је Србија, али такође и са земљама из Вишеградске групе. Да, треба да развијемо и ојачамо сарадњу са што је више могуће конзервативних група, или, као што се данас каже, са антисистемским, алтернативним, антиглобализационим, традиционалистичким и хришћанским медијима. Допунски труд требало би да циља академске кругове, нарочито академике из области политичке филозофије, геополитике, социологије, економије, културе, итд. Наиме, за овакву врсту научника и политичких мислилаца створен је Кишињевски форум, платформа за стратешке дебате и теоретске развоје који је усредсређен на људе из различитих земаља. Прошле године смо већ одржали две међународне конференције, а ове године ћемо наставити са нашим активностима. И Ви сте добродошли да се придружите нашој иницијативи.
Како уопште оцењујете стање у ЕУ, мигрантску кризу и Америку са Трампом?
- Сасвим је очигледно да је Европску унију потресла вишедимензионална криза. Ово је логички завршетак дугог и штетног процеса дехристијанизације Западне Европе, просветљења и Француске револуције са својом добро познатом појавом homo economicus-а и потпуним падом у историји. Данашња антрополошка револуција са вером људских права, конзумеризма, демографске зиме, теорије родова, сексуалним образовањем, трансхуманизмом, и тако даље, не може да има другачији крај него ли у потпуној пропасти. Чак ни хришћани не могу тачно да знају да ли то значи крај у библијским терминима, или пак само крај једног девијантног и чудовишног историјског циклуса. У сваком случају, знамо да Човек има снагу да одгоди крај света помоћу својих молитава и дела. И убеђен сам да прилика и спасење Западне Европе једино могу доћи са Истока. Нажалост, Америка није под влашћу Трампа, већ је под влашћу простране мреже која се еуфемистички назива „дубока држава“, мафија са сатанистичком суштином, са опширним масонским гранањима, за које смо навикли да их зовемо плутократијом или глобалистима, било из незнања, зато што је тако лакше, или због опортунизма. Без правилног разумевања метафизичке димензије феномена САД не можемо дешифровати геополитичке, војне или економске циљеве овог злоћудног ентитета. Још једном, само нам хришћански приступ може помоћи да дубоко продремо у суштину САД.
Како видите улогу Русије и њеног председника Владимира Путина, како у Вашем региону, тако и у Европи и свету?
- Русију и њеног вођу Путина виде у целом свету као симбол отпора против хегемонских сила глобалиста који су упорни у томе да ову нацију баце на колена и да је поробе као што су то учинили са другим народима, који су били мање снажни са војног и духовног становишта. Као што је чувени амерички политички мислилац, палеоконзервативац Патрик Џ. Бјукенен рекао, Путина виде као хришћанског крсташа који се бори за традиционалне вредности и за независност и достојанство своје земље. Русија је последњи бедем против глобалистичких, антихришћанских, антидуховних снага „цивилизације смрти“, речима папе Јована Павла Другог. А ми сви знамо да се конзервативци са Запада и Истока надају да ће моћи да се спроведе прерасподела геополитичке равнотеже кроз знатан допринос ове личности.
Ви сарађујете, између осталог, и са Александром Дугином. Шта је оно што посебно можете да издвојите када је у питању личност Александра Гељевича?
- Веома сам срећан и част ми је да кажем да је професор Дугин мој пријатељ. Превео сам на румунски четири његове књиге и многе чланке и извршио сам редактуру ових књига у Молдавији и Румунији. Током последњих пет година много пута сам га позвао у Кишињев да учествује на јавним конференцијама, презентацијама књига и ТВ дебатама. Заједно са њим и нашим француским пријатељима ми смо отпочели заједничку иницијативу коју сам поменуо – Кишињевски форум. Али осим ових практичних активности професора Дугина, хтео бих да кажем да морамо разумети да живимо у његовом времену, јер је он засигурно један најзначајнијих филозофа овог историјског раздобља. Научни рад овог мислиоца је тако опширан и дубок да ће деценије проћи пре него што будемо могли да разумемо његову истинску вредност. Дивим му се подједнако и због његовог академског стварања, због његове учености, али нарочито због тога што је ватрени православни верник. Он је отелотворење мистичког разума јер, ако он није мистички, разум је онда бесмислен.
Геополитика број 106, март 2018.
Превод са енглеског: Давид Ђорђевић
