Српски корен у Небу се крије,
Намеран да га из земље извади,
Срећом само узалудо рије,
Мржњом ношен и не зна шта ради.
Вера наша чува поверено
Што од Бога само Бог узима,
Никад неће бити изгубљено,
Косово се брани светињама.
Тешко ниским небо дохватити,
доспети на престо где Бог поставља,
Не сме Србин Косово оставити
Са Косовом он себе обнавља.
Не бранимо ми Косово свето
Оно моћно Србе да одбрани,
Ко остави тебе нек му је проклето,
Хлебно жито које га отхрани.
Бој Косовски непрестано траје,
Тешко да ће икада престати
Проклет био ко тебе издаје
Косово Србину исто што и бити.
Пусти снови проклетих сподоба
Да се нашег могу докопати,
Биће спречени од самога Бога
Косово је оног чије мора бити.
Косово је мелем који рану лечи
Што се нама често и болно обнавља,
Косово нас брани и сподобу пречи
Косово је душа Српског Светосавља!
Св. Петка, 2020.
Извор: Стање ствари, 28.октобра 2020.
