Осврт на књигу Горана Перчевића ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ –ПОУЧЕНИЈА ЗА НОВО ДОБА
ВУЛКАН ИЗДАВАШТВО, Београд 2025.
Тешко је замислити подесније време за подсећање на Доситеја Обрадовића другог српског просветитеља од овог времена у којем живимо. Сама та чињеница довољно говори о културној важности ове књиге а тиме озбиљности њеног аутора Горана Перчевића да је сачини, објави и подари српској јвности. Најлетимичнији увид у садржај књиге сведочи о потпуном захвату и темељном увиду у просветитељски наум Доситеја Обрадовића. Нарочито је важно истаћи да Горан Перчевић веома акрибично указује на главне Доситејеве просветитељске обрасце. Ту пре свега мислимо на одељке који говоре о пресудној важности бриге о омладини и њеној просвећености. Време које живимо и сва његова комплексност најбоља су потврда далекосежности ове Доситејеве идеје, а тиме и интелектуалне одговорности аутора да баш то стави у први план.
Када је писао своја Поученија за ново доба, чини се да је Доситеј мислио на наше време и на времена која ће уследити, и тиме створио, може се рећи без претеривања, свевремено дело. За ову прилику навешћемо његову мисао “Мудар човек се стиди мешати у оно у чему није вешт, а лудом се чини да је срамота ако свуда свој нос не увуче“. Ову непомерљиву истину наводимо а много је таквих. Природа текста не допушта њихово даљње навођење. Осећање стида је у обрнутој сразмери са просвећеношћу, мање просвећени је по правилу и мање стидан. Само друштво у коме постоји стид може говорити о својој просвећености. Нама се чини да смо ми данашњи лишени стида.
Посебну пажњу заслужује ауторово проницање у Доситејеву идеју примене опште европске просветитељске идеје на српску националну посебност. Није безначајно ни то што је у том контексту Доситеј наглашавао да ће писати чистим српским језиком како би био схваћен. Разумљивост иде руку под руку са просвећeношћу. Другим речима, само оно што разумемо може нас просветити. Просвећеност је друго име за истину. Отуда став аутора на трагу Доситејеве мисли да је здрав разум најбоља одбрана од постистине, која постаје доминантно обележје духа нашег времена. Достојно је пажње коме се све аутор захваљује, али је још више достојно то што је аутор сред тако моћних интелектуалних ауторитета задржао своју особеност.
По нашој оцени то је могао да постигне између осталог и зато што се чврсто држао осовине Доситејевог дела и своје мисли о предмету свог истраживања. Књига Горана Перчевића ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ - ПОУЧЕНИЈА ЗА НОВО ДОБА – културни је догађај ван сваке сумње. Свако порицање ове оцене био би најчвршћи доказ о непросвећености оних који се одваже у том смислу.
Горан Перчевић својим освежавањем сећања на Доситејево дело указује на правце кретања којим би српско друштво и његова култура требали да иду. Кад год смо у својој културној и политичкој историји занемаривали наше најважније људе то је увек остављало трагичне последице, што можемо погледом кроз прозор видети у наше време. Отуда је настојање Горана Перчевића да се вратимо Доситеју, његовом и општем просветитељству драгоцен допринос могућој нормалности српског друштва. Чини се на трагу размишљања о књизи на коју правимо осврт да је поразна чињеница то што смо као народ склони да заборавимо и оно што се обавезно мора памтити. Доситеј Обрадовић, то наш аутор убедљиво показује је достојан памћења, учитељ наших учитеља и утолико ће и сам аутор бити запамћен што је својом књигом допринео да се Доситеј Обрадовић одупре и отме од заборава који је узео маха у време наше озбиљне непросвећености.
Београд, 30. август 2025.
Боривој Рашуо
