Карактер и историја борбе с мачем
„Историја човечанства је историја борбе а историја борбе је највећим делом историја мача.“ (Ричард Буртон).
Но, пошто начин на који се људи боре и користе мач је одређен њиховом културом и техника, тактика борбе, борилачка етика... – карактер и историја борбе мачем је огледало карактера и историје сваке па и геополитичке борбе народа који носе те културе. Опште историјска културна подела света генерише, дакле, и поделу начина ратовања - техника, тактика борбе, борилачких етика и форми употребе мача.
И наш српски простор лимеса Западног и Источног царства - у коме се и око кога се већ хиљадама година у разним варијацијама и формама сударају и та два приступа свету и животу, две културе и њихове геополитике, одвајкада је уједно био и простор сударања и преплитања и два духа ратовања, карактера, начина употребе мача, приступа борби и борилачких етика.
Али, и насупрот томе тај простор је уједно одувек био и простор непрестаног трагања за неким другачијим приступом свему и стварања једне треће културе и геополитике која би живела с оне стране попришта трења лимеса та два царства. Сходно томе тај простор је уједно одувек био и простор покушавања стварања и једне аутентичне и другачије - треће борилачке културе, технике, тактике и карактера борбе, употребе мача и борилачке етике.
Антимодерно: Тара-Ирина и мач; Fencing School St.George, Belgrad, www.macevanje.org
Већина европских народа прве књиге о својој вештини мачевања и култури ратовања поседује још од средњег века. Врло вероватно да су једну такву књигу поседовали и Срби јер су српске кнежевине, краљевине, и на крају царевина у то време поседовале све што и друге европске кнежевине, краљевине и малобројне царевине – а често чак и по нешто више. Те књиге данас, међутим, НЕМА. Ако је и написана нестала је са мноштвом других књига у мору освајачких ратова који су непрекидно харали по Србији у периоду од 14. до 21. века рушећи, палећи и пљачкајући све, а најрадије прво библиотеке.
Но, док та књига, можда, једном не изрони из неког страног архива једна нова књига ће представљати једини испуњен завет културној баштини из те области, а на који је српска национална култура чекала још од средњег века. Она је написана у Београду не само зато што је једно од 15 његових историјских имена и Дар Ал Јихад - „Кућа (врата) ратова“ већ и јер нема града на свету који је после 40 опсада, 115 ратова вођених око њега, 44 забележена рушења до темеља и милиона освајача и бранитеља палих око његових зидина преживео више мачевања и видео више врхова и оштрица мачева. Она је написана у Београду јер је његов центар - око којег се све врти већ више од 7000 година, тврђава IV Флавијеве легије прозвана у средњем веку КАЛЕ-МЕГДАН (тврђава - поље за борбу). Написана је у Београду јер је ту тврђаву за свој дом устоличио Деспот Стефан Лазаревић, један од највештијих мачевалаца 15. века и предводник 24 витеза тада највећег витешког реда у Европи - реда Змаја. Написана је у Београду јер су највиши плато, код Диздареве куле, тај епицентар милиона очију што су гледале са и на ушће сједињавања две велике реке, Турци у средњем веку назвали “фићир-бајир - “брег за размишљање”, брег који рађа мисли па је морао родити и једну такву књигу ушћа.
Час мачевања на Војној академији у Београду 1924. Школа мачевања Свети Ђорђе, www.macevanje.org
Енциклопедија Класично мачевање у IV књиге на 1650 страна са 6300 илустрација, уз Први српски речник мачевалачких термина са преко 800 одредница, даје као синтезу један од на свету најсвеобухватнијих приказа техника класичног европског бојевог мачевања свим врстама мачевалачког оружја на нашем и простору широм Европе. Поред систематике мачева, историје вештине у Србији и Европи, коњичком мачевању,... у IV књизи је изложена и слика два основна типа култура и њиховог приступа животу и борби, два карактера бораца, борилачких етика, рата, геополитика... али и слика једне другачије културе и трећег карактера и приступа борби, борилачке етике..., па и - по први пут мачевалачкој литератури уопште, принципи и пратикум једне нове и другачије употребе мача у којој циљ није ни убијање (борилачка вештина) ни надметање (борилачки спорт) већ некомпетитивна борилачка уметност (Martial Art). Све информације о књизи у штампаној и електронској форми можете добити на телефон: 061 1334471.
Час мачевања сабљом испред Министарства војске у Београду 1924. Школа мачевања Свети Ђорђе, www.macevanje.org
О АУТОРУ:
Аутор књиге је Александар Станковић, професор класичног, спортског и сценског мачевања, оснивач и учитељ у Школи мачевања „Свети Ђорђе“ у Београду - прве, највеће и најстарије Школе класичног мачевања у Југоисточној Европи, од 1997 до 2010. године учитељ мачевања у „Официрском мачевалачком клубу“ Централног дома војске Србије у Београду и први професор мачевања после 1941. године у обновљеној настави мачевања на Војној академији у Београду.
У оквиру едиције „Рапир“ је издао 12 књига: „Спортско мачевање – положаји и радње без оружја“; „Витешко, дворско и грађанско мачевање у Београду од Деспота Стефана до Другог светског рата“; „Војно мачевање у Србији 1804 – 2014”; „Дневник учитеља мачевања“; „Српски речник европског бојевог мачевања“;“Опера Нова“, „Кратка историја европског мачевања са освртом на мачевалачку литературу“, „Кратка историја мача – систематика за мачеваоце и сценске уметнике“, „Увод у коњичко мачевање“, „Јатаган – техника мачевања“,“Три противника доброг мачевања“, ,“Манифест класичног мачевања“, „Бодеж и нож – техника борбе“.
Тренутно је учитељ и супервизор на часовима Школе мачевања „Свети Ђорђе“ у „Друштву за позоришно и историјско мачевање“ у Београду, држи индивидуалне часове мачевања и припреме глумаца за позориште и филм.
Мачевање, Друштво Свети Ђорђе, Основна школа Дринка Павловић. Школа мачевања Свети Ђорђе, www.macevanje.org
Мачевање, Fencing historical, Београд, Србија, јубилеј 20 година, 1997-2017. Школа мачевања Свети Ђорђе, www.macevanje.org
Мач транзициони рапир, школа Дринка Павловић. Школа мачевања Свети Ђорђе, www.macevanje.org
Мачевање, тесак 4. Школа мачевања Свети Ђорђе, www.macevanje.org
Народни музеј у Београду, мачевање и мачеви. Школа Свети Ђорђе. В.Вукадиновић, www.macevanje.org
Народни музеј у Београду, мачевање и мачеви. Школа Свети Ђорђе. В.Вукадиновић, www.macevanje.org
Народни музеј у Београду, мачевање и мачеви. Школа Свети Ђорђе. В.Вукадиновић, www.macevanje.org
