Разговор водио: Слободан Ерић
Давид Амиранович Горгиладзе, магистар медицинских наука, потпредседник за науку Научно-производног центра ревитализације и здравља из Петрограда, говори за „Геополитику“
Крајем октобра у Сава центру Београду одржана је међународна конференција „Пептидна биорегулација – нови правац у науци и медицини“. Предавачи на овој конференцији били су угледни научници из Научно-производног центра ревитализације и здравља (НПЦРИЗ), који су творци овог иновативног метода у превенцији и лечењу болести. Домаћин овог добро организованог и посећеног скупа била је српска фирма „Пептин-Н“, која је овлашћени заступник и дистрибутер препарата и производа овог Научно-производног центра из Петрограда.
Наш први саговорник је Давид Амиранович Горгиладзе, потпредседник за науку НПЦРИЗ, потпредседник Руског друштва за антиејџ медицину, магистар медицинских наука, уролог, фармаколог, старији научни сарадник лабораторије за геронтолошку и клиничку патологију.
Уважени господине Горгиладзе, молимо Вас да за наше читаоце објасните шта су пептиди и какво је њихово дејство на људски организам?
- Тренутно, пептиди су један од водећих праваца у антиејџ медицини – медицини превенција старења и подмлађивања. Пептиди су средство које је дар природе и они су неопходни за рад ћелија, за њихов што дужи рад и исправно физиолошко функционисање. Значи, пептиди подржавају рад ћелија, рад гена на оптималном нивоу. И пептиди се не појављују ниоткуд, они се образују у истим тим ћелијама у којима после функционишу. То је природни механизам за одржавање рада разних органа, ткива, свега живога. Захваљујући том механизму, ћелија стиче могућност да изнова и изнова синтетише беланчевине. У сваком органу и сваком ткиву постоје сопствени пептиди. Сваки од њих има своју функцију и једни другима не сметају.
Рекли да, када се пептид инплементира у неки орган који је здрав, он не ради, он само...
- Да, у условима норме пептиди немају никакво дејство, не дају никакве ефекте. Њихово деловање може да се запази само ако се организам после њиховог узимања подвргне екстремном оптерећењу. Здрав човек, ако узима пептиде, и кренуо је на планинарење, активни туризам или на неке напорне врсте спорта, његова издржљивост ће бити већа, али то није допинг. То је могућност да се на природан начин повећава отпорност организма. Пептиди би могли да се упореде за повременим пакетом обнове за наш „софтвер“ , односно пептиди представљају „програмску подршку“.
Почетком 70-их година прошлог века, како сте саопштили у Вашем предавању, двојица научника који су се бавили проблемом пребрзог старења брзим старењем подморничара, пилота дошли су до одређених открића. О чему је реч?
- Вјечеслав Григорјевич Марозов и Владимир Хаскевич Хавинсон развијали су апарате и препарате који би могли да повећају подношљивост екстремних оптерећења код војних лица и такође да успоре темпо старења код подморничара, ракеташа и пилота на дугим линијама. Пошто они сви имају поремећен режим дан–ноћ, и још повремено имају повећано оптерећење крвних судова, током рада научници су пошли од претпоставке да је убрзано старење резултат изузетно снажног стреса. Тај стрес можда не траје дуго, али је изузетно снажан. А може и да буде средње, просечне јачине, а да дуже траје. Све резерве за адаптацију у организму прорачунате су на два месеца. Значи, код изузетно јаког и дуготрајног стреса јако брзо се истроше ресурси ендокриног система, имунолошког система, крвних судова, и организам веома брзо почиње да се „осипа“ и да стари. Такође је било запажено да једну од водећих улога у адаптацији и дезадаптацији играју епифиза, надбубрежне жлезде и тимус – имунолошки систем. Од њих много тога зависи. Али кад се све већ збило, и истрошени су сви ресурси, у већини органа и ткива дешава се једно те исто. Смањује се синтетисање беланчевина и смањује се количина пептида. То су фрагменти беланчевина који су неопходни за поновно покретање синтезе истих тих беланчевина. Значи, постоји беланчевина, она ради, функционише, повремено се истроши, фрагментира се, и низ тих фрагмената потребан је ћелији да би се она поново синтетисала. Тај процес стално траје и обнавља се.
Значи, у таквој ситуацији треба убризгати пептиде?
- Да, тако је било предложено, и то је успело. Притом је утврђено да пептиди раде наменски, сваки за свој орган и своје ткиво. Међусобно су компатибилни и подједнаки су у свим врстама животиња. И то је омогућило да се пептиди добију од телади, да се тај препарат веома добро очисти. Степен прочишћавања је пет килодалтона.
Да ли постоји технологија за тај процес?
- Она је већ одавно патентирана и примењена од Морозова и Хавинсона. И на крају је то довело до стварања читавог комплекса препарата намењених за превентиву убрзаног старења, односно за подмлађивање, како многи воле да кажу. И за решавање низа здравствених проблема, као што су дијабетес, проблеми са штитном жлездом, стерилитетом, проблеми око онколошких обољења.
Какви су укупни резултати Ваших истраживања?
- Могу да кажем нешто из своје личне праксе, уопштавајући наш колективни рад. Имам одређене успехе код артеросклерозе, хипертоније, имамо успехе код аутоимуног тиреоидитиса, код мастопатије (доброћудни тумори на дојкама), у повећању резервних способности јајника, који су потребни да би жене успешно затруднеле. То јест, ми женама помажемо на потпуно физиолошки начин, да затрудне без хормонских препарата.
Да ли постоје контраиндикације у примени пептидне терапије?
- На саме пептиде нема алергије, нема контраиндикација. Једино што треба рећи јесте да су старији људи много осетљивији на многе препарате, па им у почетној фази преписујемо мању дозу пептида, а касније је повећавамо. У целини, нисмо запазили никаква споредна дејства.
Да ли имплементацијом пептида на неки оболели орган долази до његовог обнављања?
- Да, пептиди раде са ћелијском масом. Ако у органу постоје неке грубе промене, ми их не можемо смањити, само мало, али ткиво чија је функција настрадала од тога можемо поново да повратимо.
Значи, можемо да кажемо да се пептиди користе за превентиву али и за активно лечење?
- Управо тако, и као монопрепарати, и у саставу неких комплексних, комбинованих схема. Када је у питању стандардна терапија коју пропише лекар опште праксе, у неким случајевима додајемо пептиде ако оценимо да они могу да буду од користи јер већина препарата прилично грубо делују на нивоу биохемије, или рецептора хормона итд. а пептиди управо раде на нивоу синтезе беланчевина, на нивоу језгра ћелије. Ми, заправо, правимо спој стандардних препарата и пептида и примењујемо их на разне начине.
Може ли се рећи да су пептиди успешни у лечењу респираторних и кардио-васкуларних обољења?
- Могу рећи да низ респираторних алергија лечимо пептидима, јер тестови показују да плућно ткиво постане много еластичније, радна запремина плућа се повећава, и веома често спајамо препарате за дисајне органе са онима за имунитет, и тако повећавамо отпорност. Управо у првој фази болести прописујемо прилично велике дозе препарата за лечење имуног и респираторног система. И у две трећине случајева човек сутрадан није болестан, наравно, ако је благовремено примио терапију. Ако није, онда може и даље да буде болестан, али ако узима пептиде, брже ће да оздрави. Што се васкуларног система тиче, у већини случајева постижемо стабилизовање притиска и незнатно смањујемо ниво холестерола. Наравно, много тога зависи од исхране, али у последње време не верујемо у масноће, не верујемо у здрави и лоши холестерол јер је то завера читавог низа фармацеутских компанија. Више зависи од генетике и од беланчевина које човек узима у исхрани.
А да ли пептидима може да се појача еластичност крвних судова?
- Може да се повећа еластичност крвних судова и може да се повећа подношљивост хипоксије, исхемије, срчаног мишића и можданог ткива. По кардиограму видимо како се мења СТ сегмент, како је срчани мишић засићенији кисеоником. Низ показатеља нам показује очигледно побољшање.
Очекујете ли да ће Ваши препарати заживети у Србији? Ми смо били под стресом од санкција и бомбардовања?
- Најмање што трпите од ових догађаја јесте пад имунитета. Вероватно има и напада панике због поремећаја метаболизма серотонина. На то може да се утиче, јер борбена дејства нису прошла без последица. На томе треба да се ради. Надам се да ћемо имати успеха на тржишту, јер већ сада имамо одређене резултате.
Превод: Сава Росић, ФОТО: Срђан Ралић
Геополитика број 101, октобар 2016.
