У БЕОГРАДУ, У ИЗДАЊУ ГЕОПОЛИТИКЕ, ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА НЕОБЈАВЉЕНИХ ТЕКСТОВА ВЕЛИКОГ СРПСКОГ ПРИЈАТЕЉА ДР АРЧИБАЛДА РАЈСА НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
У Прес центру Удружења новинара Србије представљена је књига досад необјављиваних текстова др Арчибалда Рајса на српском језику „Ратни извештаји из Србије и са Солунског фронта“.
О раду и улози др Арчибалда Рајса, швајцарског професора и криминолога, и хуманисте у Првом светском рату наша јавност доста зна. Рајсова књига „Чујте Срби, чувајте се себе“ у последње две деценије доживела је велики број издања. Књига која је управо објављена представља збир ратних извештаја које је током Великог рата др Арчибалд Рајс слао из Србије и са Солунског фронта швајцарском листу „Лозанска газета“ од 1914. до 1918. године. Пред читалачком публиком сада су 83 текста први пут објављена на српском језику. Приређивачи ове књиге су мр Живко В. Марковић и Милан Старчевић, који тренутно учествују на промоцији ове књиге у Швајцарској.
Штампање књиге помогао је Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина, а превођење текстова за књигу помогли су Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе РС и Удружење грађана „Ферајн“, рекла је модератор Ана Петронијевић Мишков.
Академик Драган Недељковић, рекао је да је ова књига подвиг Слободана Ерића, као што је његов подвиг магазин Геополитика.
- Али ту је, да га подржи, мој брат и пријатељ, значајан Србин који живи у Јужној Африци, Нићифор Аничић. Без њега овакве ствари не могу ни да се појаве. Нићифор финансира све што је од интереса за српски народ, тако се први сетио да се обележи ослобођење Старе Србије и Косова, и тај догађај је у његовом завичају, у Пријепољу, био јако добро посећен. Исто тако, на Церу у Текеришу је обновио споменике и дао да се израде бисте краља Петра Првог Карађорђевића, и Краља Александра Првог ујединитеља. Упамтите име Нићифора Аничића, јер нема још много таквих Срба. Има још богатих који помажу, а Нићифор помаже где год може. И на све стране даје помоћ. Свака му част, он наставља ту светлу традицију српског задужбинарства, нагласио је академик Недељковић.
Он је оценио да је ова књига је драгоцена.
- Камо среће да смо ми и у овом рату имали таквог пријатеља какав је Србима био др Арчибалд Рајс. Нажалост, нисмо га имали! Мало и својом кривицом, јер Срби не знају да негују пријатељства. Пријатељство се мора неговати, то Срби често заборављају. Ја сам више пута прочитао ову књигу, и мислим да она треба да се нађе у школама, већ од основне, јер наша деца треба да знају ко је тај др Арчибалд Рајс. Сваки српски град треба да има његову улицу, и да га по томе памти. Треба му се на све начине одужити, јер је он нас много задужио, био је племенит човек. Он то није морао да ради, али је радио зато што је био посвећен истини и љубави према српском народу.
Проф. др Миле Бјелајац, историчар цитирао је реченицу са краја текста ове књиге - „Истина коју је он изнео о рату у Србији победила је“.
- То је могло бити написано у оном међуратном времену или крајем Првог светског рата. Ми смо данас поново присиљени да доказујемо нешто што смо сматрали да је давно доказано, значи да се поново боримо за неку историјску истину. Сведоци смо да нам у тој борби за поновно задобијање те историјске истине против извесног тренда ревизионизма који је присутан од почетка 90-их година на овамо, помажу и овакве књиге. Како одговорити на тврдњу која се данас у средњеевропским новинама, и то престижним дневницима и недељницима, пласира да је наводно доказано да је Версај био неправедан. Према томе, сва она борба против Версаја и његових последица је оправдана. Кад се то преведе на данашњи политички језик, онда можемо видети да су угрожене не само границе балканских држава као што је Србија него и Македонија, на пример, подсетио је Бјелајац.
Он је рекао да је Рајс, који се борио за истину, био потпуно неутралан савременик позван да сведочи о аустроугарским злочинима у Мачви, и повредама међународног ратног права, да је био престижно име и један од криминолога кога је свет у оно време добро познавао, јер је научне методе уводио у праксу многих полиција света.
- Дакле, један такав сведок је позван од српске владе да сведочи о аустроугарским злочинима. И некако кад је дошао у ову средину, а то се види кроз све текстове у књизи, није могао да не заволи људе оног времена. Да ли би заволео и нас данашње, о томе не могу да нагађам.
Рајс није само износио истину о нама, он је био полемичар који је у властитој земљи током Првог светског рата полемисао и прозивао оне листове и оне органе, као што је на пример цензура његове земље, које су дозвољавале немачку и аустроугарску пропаганду, али не и савезничку онога времена. Његова књига о правој слици злочина над Србима није могла да угледа светло дана у оно време у самој Швајцарској, то се десило у Француској као савезничкој земљи. Али је исто тако била пласирана контраброшура, која доказује да је све оно што је радила Аустроугарска испровоцирано са српске стране. Српска влада је позвала тада Рајса да јој помогне у стручном одговору на тај аустроугарски памфлет. И Рајс је то са великим успехом урадио, и то је био уједно и српски одговор пред међународним Црвеним крстом и форумима оног времена. Дакле, Арчибалд Рајс сведочи и о деловању и размишљању високих српских државника какав је био Никола Пашић о питањима оног ратног времена. Разоткрио је и бугарску и албанску пропаганду уперену против Србије и њених наводних претензија према тој земљи. Ово је истина о нама виђена очима једног непристрасног, емотивно ангажованог странца високих стручних и моралних квалитета, закључио је Бјелајац.
Никола Живковић, публициста, подсетио је да је Арчибалд Рајс познат нашим читаоцима пре свега по књизи „Чујте Срби“, која је доживела велики број издања.
- Ова књига открива Арчибалда Рајса кога досад нисмо познавали, и то зато што ове књиге није било на српском језику, па се придружујем честиткама издавачу. Рајс је сведок догађаја и водио је борбу у сопственој земљи, имао је великих проблема са водећим естаблишментом. Он је најгрубље нападнут због текстова које пише за Лозанску газету од Нојерцирхерцајтунга (излази на немачком језику).
Он у одговору на један напад каже да се можда и у њему одједном пробудила крв његових јеврејских предака, прогоњених мржњом Немаца, рекао је Живковић.
Као дописнику НИН-а из Берлина, њему је познато да тамо није било пожељно да се говори једино о Првом светском рату и страдању Срба. - - Када сам прочитао књигу, све ме подсетило на текст који сам написао за новосадски „Прометеј“ - „Слика Срба у немачким медијима од 1990. до 2000“. Ту имате људе који су се храбро ангажовали на ствари истине, у овом случају за Србе, и због тога имали великих проблема. То нису неки безначајни људи, него људи који имају важну улогу у немачкој политици, економији и култури. Најпознатији од њих је Петар Хандке, водећи писац немачког говорног подручја који је више пута био кандидат за Нобелову награду. Ја сам убеђен – да је Арчибалд Рајс могао 1990. да се ангажује за српску ствар, да такође не би могао много да уради. Зато што су се интереси великих сила у оно време поклапали донекле са интересима српске политике, а данас је то, откад је почео распад Југославије, сасвим супротно. Дакле, верујем да нам ни Арчибалд Рајс не би могао помоћи, јер сви који говоре против мејнстрим медија, Имају проблем. Као, на пример, На пример, бивши немачки канцелар Шредер кад је изјавио да се не слаже са виђењем Запада и НАТО да је Путин фашиста и други Хитлер, због чега је у немачки парламент стигао предлог „Зелених“ да му се забрани да уопште даје изјаве. Питање је колико смо се ми одужили Рајсу и људима који су се у последњих сто година борили за нашу ствар. Можда је најбољи одговор на то чињеница колико је данас медија дошло да испрати ову књигу. А књига о историјском ревизионизму добила је превелик публицитет у Београду, констатовао је Живковић.
Слободан Ерић, главни и одговорни уредник Геополитике, присутнима се обратио у име издавача.
- Захваљујем се приређивачима Живку В. Марковићу и Милану Старчевићу који су били и иницијатори да се ова књига изда и доста су времена провели у Лозани, Цириху и неким другим местима скупљајући грађу за ову књигу. Једна од врлина ове књиге је најсвеобухватнија библиографија др Арчибалда Рајса на крају књиге, где је објављено све што је он писао и све што је написано о њему, захваљујући преданом раду проф. Марковића. Захваљујем се и господину Нићифору Аничићу, јер ово је само једно од много његових Богу угодних и националних дела, пошто је помогао штампање ове књиге, нагласио је Ерић.
Оје рекао да је овде поменута већ култна књига Арчибалда Рајса „Чујте Срби, чувајте се себе“ која је ушла у скоро сваку кућу.
- За разлику од ње, књига коју данас представљамо помогла је да други упознају нас. У овој књизи Арчибалд Рајс говори о нашим врлинама и презентира их Европи и свету. Из ове перспективе ми схватамо да је и у Првом светском рату такође постојао пропагандни медијски рат који је вођен преко неких веома утицајних, тада само штампаних медија. Тадашња Србија, ако бисмо направили неку историјску паралелу, добила је медијски пропагандни рат, који смо у последњем рату изгубили. Између осталог, тој победи је у доброј мери допринео др Арчибалд Рајс, зато што је био доктор криминалистичких наука у време када није било много стручњака у тој области, он је био човек огромног моралног и професионалног ауторитета и његовој се речи веровало. Његови извештаји о аустроугарским злочинима су били веома прецизни, са именима и презименима жртава, са описом рана, и имали су велику тежину. Он је те извештаје објављивао у Луганској газети и још неким листовима, нагласио је Ерић.
Он је на крају рекао да ће рад на грађи Арчибалда Рајса, ако Бог да, бити настављен и до 2018. целокупна његова заоставштина објављена у његовим сабраним делима.
- Наравно, и сам Рајс је нападан у тим листовима, у Аустрији и посебно у Немачкој, и његова позиција у Србији је третирана као једна врста издаје. Он је одговарао на те нападе Лозанској газети, као и увек стручно и аргументовано. На крају рекао бих да сама чињеница да сто година нисмо превели текстове Арчибалда Рајса који су послали најлепшу слику о нама Србима у свету је податак који говори о нама и то је, најблаже речено, један непријатан податак. Но, уз Божју помоћ, захваљујући овој књизи и свима који су на њој били ангажовани, просто осећам да се исправља једна велика неправда према Арчибалду Рајсу, а са друге стране ова књига представља само мали део захвалности и дуга према великом човеку Арчибалду Рајсу, закључио је Ерић.
Видео запис са представљања књиге притиском на овај линк:
presscentar.uns.org.rs/video.
