Харолдов објективни свет. Зашто је група Чукаричана направила Чукарички нуклеарни комитет и написала писмо Савету безбедности.
Пише: Харолд Стојановић
Како је све почело?
Народ Србије тешко живи а у једном месту нарочито тешко и оно се зове Чукарица. Тежак живот носи бреме што гура
човека у тешка искушења: депресију, пијанство, коцку, блуд и преједање…Заједнички именитељ свих тих мука је
вода, јер дал’ треба чаша воде за лек, направити шприцер или беванда с киселом или обичном,
проспе вода пре уплате тикета, истушира после јастучења или оперу тањири након мезенцета,
обрни, окрени, ништа без воде.
Па шта онда?
Једно мало село у Галији тј, група Чукаричана, сатрвена сваколиком српском немоћи, годинама сања начин
да се стави тачка на све свеколикији српски суноврат. У њином сновиђењу, грицнутом
зајечарском звечарком, искочила је огромна печурка на макишком небу, уз теракију јутарњом
исправаљачицом, неко мамурно шушну: „Направићемо атомску бомбу!“. Те вечери, рођен је Чукарички Нуклеарни Комитет, чинодејствије
чукаричких угоститеља, да у свој мени уврсте уз киселу, соду и обичну и тешку воду. Произвођачи тешке воде били су
испрва збуњени укусима чукаричких желудаца али капиталистичка похлепа је превагнула. Испоруке су кренуле, као и
улазни рачуни. Наравно, НАТО комисије су послале агенте у чаршију. Уна, Кафаница, Жута, Српска и Друга Кућа, Код Иве, као и други објекти чукаричке високе културе, добили су нове сталне субјекте за својим мобилијаром.
Новајлије се пиле кафу и киселу, и као кобци мотрили на шанк. Али, вешти чукарички шанкери, кроз шубер су сипали воду, док је тешка одлазила у подшанкни канистер, одакле се пунио велики резервоар преко пута кафане Уна у напуштеној шећерани. Тешка вода је пребацивана у тајну фабрику дуњатеријума у Барајеву, где је Технолошки савет Комитета заврнуо рукаве и преливаога у каце. Наизглед тешко питање осиромашеног уранијума, решено је лако.
Удружење Чукаричких Зузика, обогаћени уранијум стављало је у јастуке политичара, где је и пре истека мандата, осиромашивао на потпуно природан начин. У паралели је Нетерористичка органи-зација (НТО) Српска рука, правила нуклеарну бомбу. Рука је мало гуглала, мало јандексовала а онда је испливала неким чудом и књига Ким Ил Сунга Како напра-вити зимницу за незване госте и развејала последње недоумице.
Пројекат је био готов, па је најпре створена мала бомба, која зна тихо, стидљиво, дечије да каже
„Бум!“, али ипак спремна да детонира вејииику бомбу која ће направити амбијент да чукаричка, тј српска бомба изјави : „Бум!“ за CNN. Дошло је време и да се колеге из светске завере обавесте.
Дипломатска пошта пренела је нежне мисли:
ПИСМО САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ
Драги светски моћници, обавештавамо вас, да се од данас можемо звати колегама јер смо направили атомску бомбу.
Очекујемо да ћете нас од сад, надаље и убудуће консултовати око свих питања везано за светску заверу, малтретирања малих народа, генерисања криза и шпекулација у циљу наше заједничке користи. Очекујемо наш поштен део једном месечно на текући рачун....Уз тај, сложићете се разуман захтев, имамо још три
1. Да добијемо тендер за потрошни материјал за Федералне резерве од 2022. до 2032.
2. Да НАТО Чукарици плати ратну штету за бомбардовање, као пилот пројекат ратне штете Србији
3. Да жене Чукарице могу да паркирају где год хоће и како хоће (очекујемо да резолуција Савета Безбедности буде изгласана на идуће Материце)
Поштедите нас тога да као мисао понављамо мисао Лаврова да ко неће да прича са њим да ће причати са Шојгуом, ми само да додамо да једва обуздавамо чланове комитета из Жаркова да не преузму преговарачки процес. Ваљда знате да умеју да цепају и длаку ћелавог на пола, те да им је тек атом мачји кашаљ.
Драге колеге, не терајте нас да направимо још једну бомбу, знате и сами да је лежарина скупа а регистрација све компликованија. Нек разум победи.
Све најбоље,
Чукарички Нуклеарни Комитет
Извор: Благодарје – часопис о васпитању и образовању деце и одраслих
