Вилијам Енгдал, светски познати геополитички аналитичар, недавно је у организацији Геополитике посетио Србију и том приликом дао интервју за наш магазин
Разговор водила: Биљана Ђоровић
Вилијам Енгдал, један од најблиставијих умова и најбољих геополитичких аналитичара и истраживача Новог светског поретка на свету, боравио је у Београду од 11. до 14. децембра у организацији магазина Геополитика. Током свог боравка, Енгдал је као гост нашег магазина одржао предавања у Задужбини Илије Милосављевића Коларца, 12. децембра на тему „Иза украјинске кризе – крај једне геополитичке ере“, и у новосадском Културном центру усуботу, 13. децембра, на тему „САД, Европа, Евроазија – геополитика Новог света“. Српској публици у Београду и Новом Саду нашег госта је представио др Срђа Трифковић, који је истовремено и преводио Енгдалова предавања. Приликом гостовања, Вилијем Енгдал је посетио нашу редакцију и том приликом дао је специјални интервју за наш магазин.
У својим изванредним студијама, које су преведене на четрнаест језика „Столеће рата: англо-америчка нафтна политика и Нови светски поредак“, „Семе уништења: скривена агенда ГМО“, „Богови новца: Волстрит и смрт америчког века“, „Митови, лажи и ратови за нафту“, „Доминација пуног спектра: тоталитарна демократија и Нови светски поредак“, „Крај америчког века“ и најновије ‒ „Амерички свети рат“ – објављене недавно на кинеском, немачком, руском и енглеском језику, Енгдал разоткрива тамне коридоре моћи, педантно и документовано разобличавајући повест и методологију деловања изузетно богате елите, неколицине моћних породица, које су преузеле економску и војну моћ САД. Он упознаје своје читаоце са скривеним одајама научних лабораторија, дешавањима иза затворених врата корпоративних и финансијских средишта, разоткривајући дијаболични свет профитом вођених политичких интрига, корупције влада и принуде, у коме генетичка манипулација и патентирање живота служе како би ова мала група људи успоставила апсолутну моћ и контролу и посталатотални и тоталитарни власник планете и порекла и тока живота на њој.
Енгдал је гостујући професор на Бејђинг универзитету за хемијску технологију а предавања и семинаре је држао широм света – у САД, Канади, ЕУ, Турској, Јемену, Русији, Кини и Индонезији.
Господине Енгдал, Ваша темељна анализа Новог светског поретка и методологије која је примењена како би мала социополитичка „елита“ центрирана после Другог светског рата у Вашингтону освојила апсолутну контролу и моћ, одише снажном потребом да људе упознате са природом поретка који нас је окружио са свих страна како би могли да на време избегну његову смртоносну клопку. Како бисте описали свој унутрашњи порив и мотивацију са којом сте написали своје књиге?
- То је за мене веома лично питање и изузетно ми је тешко да сâм то разумем у овом тренутку мог животног пута, али оно што сада схватам јесте да се ради о ауторефлексији, самоизлечењу, самоспознаји. Све што пишем представља огледало мог унутрашњег пута на коме откривам истину о самом себи и знам да ћу или пронаћи истину о томе ко сам ја као људско биће, или мој живот неће имати смисла. И када сам предузео то путовање у форми писања о истини и лажима света у коме живимо, урадио сам то несвесно, али из саме суштине свог бића, и то тек сада почињем да разумем на једном веома дубоком спиритуалном нивоу.
Предавања која сте одржали у Београду и Новом Саду говорила су о крају једне геополитичке ере.Шта је чинило основне аксиоме залазеће геополитичке ере?
- Фундаментални аксиом умируће ере или „америчког века“, како гласи наслов једне од мојих књига, јесте визија америчких олигарха ‒ визија Америке као светске империје која треба да замени Британску империју. И, као што је британска империја доживела колапс због сопствених грешака, тако ће и ова коју су осмислили амерички олигарси. Систем на коме почива њихова моћ заснива се на дугу и на употреби дуга у сврху уништења, убијања и пљачкања људи. У хришћанству постоји веома важан документ који се назива Молитва Господу – „Оче наш“ ‒ која каже: „Опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим“. То је нешто што ови олигарси никада не би могли да ураде – зато што они користе дуг како би уништавали и убијали. Неминовно, тај систем који почива на финансијском систему производње дуга је током последњих седамдесет година тако трансформисао светску економију у складу са плановима „Богова новца“, да се код људи мора пробудити инстинкт за опстанком и одлучност да не плаћају ове дугове зато што су то нелегитимни дугови. Ми смо веома близу тога. Русија, Кина, Бразил, Индија, Јужна Африка, земље БРИКС-а или Шангајског уговора, а пре свега Кина и Русија, граде нову структуру којом ће заменити умирући доларски систем. Уколико ЕУ настави да везује своју будућност за доларски систем – потонуће заједно са Титаником. То може трајати једну или пет година, али потонуће је неизбежно. Европа је умирући континент. Европа умире демографски, културно и морално, зато што више не поседује чуло за људску сврху. Изгубила га је у ратовима и ономе што је предузимала у историји. Места за будућност и за живот нема у Европи. Будућност и живот су у Евроазији. Ја то не кажем ни са каквим идеолошким предзнаком, и свакако нисам агент Владимира Путина или председника Сија у Кини. Много пута сам био у Кини и Русији и веома сам привржен људима у овим земљама, али ово што кажем нема никакве везе са тим, већ се односи на енергију и живот.
Каква је била улога Брукса Адамса у успостављању геополитичких основа америчког империјалног пројекта?
-Брукс Адамс припада школи америчког империјализма заснованој на „америчком манифесту судбине“ – визији Америке као глобалне империје. Они никада нису користили реч „империја“ јер је амерички народ наиван и не воли да мисли о својој земљи као империји. „Елите“ су, међутим, мислиле управо на такав начин, али су мудро одлучиле да малтретирање и уништавање света – основу своје експанзионистичке геополитике ‒ назову ширењем демократије, слободног тржишта и слободе. Радило се о веома паметно осмишљеној обмани која је савршено функционисала током дугог временског периода, али је након онога што су урадили Југославији, Србији и Милошевићу октобра 2000. постајало све јасније да није демократија – под окриљем „Националне задужбине за демократију“ ‒ улазила у Србију, већ је ЦИА увлачила Србију у статус америчке колоније.
У исто време када се у Британији појавио знаменити есеј Халфорда Мекиндера из 1904. који је поставио темеље глобалној хегемонистичкој геополитици у чијем је средишту контрола над Евроазијом и Русијом као њеним средиштем (heartland) – Брукс Адамс, утицајни амерички пропагандиста, потомак породице Адамс, једне од најпоштованијих елитних породица још од доба „очева нације“, предвидео је настанак америчке глобалне империје и освајање читавог евроазијског геополитичког простора од стране САД. Брукс је остварио дубоки утицај на америчке лидере свога доба, укључујући председнике Теодора Рузвелта и Вудроа Вилсона. Током Хладног рата, раних педесетих година, његове идеје а посебно оправдање америчког освајања евроазијског континента, постале су водич за планирање политике Хладног рата. Адамс је промовисао агресивни експанзионизам усмерен ка трансформацији Азије у америчку колонију. Освајање Филипина 1898, у шпанско-америчком рату, било је замишљено као први корак у том процесу.
Ко су били водеће архитекте америчке империјалне политике? Какав је био утицај Мекиндерове геополитичке оптике на структурирање и операционализацију „Манифеста судбине“ као америчког империјалног пројекта?
- Почетком Првог светског рата доминанта фракција у америчкој политици била је кућа Морган, на челу са Џ. П. Морганом – веома злим и веома моћним човеком који је у то време био најутицајнији банкар на свету, водећи у Британији, Француској и Италији током Првог светског рата. Јануара 1915, четири месеца од почетка Великог рата, британска влада је именовала његову приватну банкарску кућу, „JP Morgan & Co.“, за свог ексклузивног финансијског агента за куповину свих ратних залиха из Сједињених Држава. Британија је заузврат постала гарант за све такве ратне куповине и кредите од стране Француза, Италијана и Руса у рату против немачко-аустријских сила на континенту. Нарастала је огромна кредитна пирамида на чијем врху је била кућа Морган. Улога Моргана и њујоршке финансијске заједнице била је од највеће важности за ратне напоре Антанте. Према ексклузивном аранжману, куповина америчке муниције и ратног материјала, као и неопходне хране за Британију, Француску и друге савезничке силе у Европи, ишла је преко куће Морган. Морган је такође користио своју лондонску подружницу, „Morgan Grenfell & Co.“, чији је старији партнер, „ЕГ Гринфил“, био директор банке Енглеске и интимни пријатељ канцелара Државног трезора, Лојда Џорџа.
Моргановапариска канцеларија, „Morgan Harjes & Co“, комплетирала је круг Антанте. Таква моћ у рукама једне инвестиционе куће била је без преседана. Након Првог светског рата, „JP Morgan group“ је била водећа банкарска кућа у Европи, укључујући поражену Немачку, али је 1931. кућа Морган уништена као доминантна моћ, када је британска влада напустила „златни стандард“. Настао је вакум који су попунила четири брата породице Рокфелер током1930-их: Нелсон Рокфелер, политичар; Дејвид Рокфелер, банкар; Лоренс Рокфелер, бизнисмен, и Џон Д. Рокфелер III, једна од централних фигура пројекта редукције популације ‒ еугенике ‒ која је увијена у орвелијанску обланду „контроле популације“ постала званична политика УН.
Рокфелерова фондација је 1939. финансирала је строго поверљиву, тајну студију, „Студије о рату и миру“, за чију израду је био задужен Савет за спољне послове. И то није никаква теорија већ документована истина, податке можете пронаћи на сајту Савета за спољне послове који је у то време био потпуно тајна организација под контролом Рокфелера. Они су окупили водеће америчке експерте за геополитику на челу са Исаијом Боуманом, геополитичким географом, председником Универзитета Џон Хопкинс, како би саставили низ студија дизајнираних да поставе темеље њиховог послератног света. Било је то почетком 1939, али пре него што немачки тенкови су ушли у Пољску и Други светски рат постао реалност. Овој тајној групи је речено да ће се одиграти Други светски рат и да ће Америка изаћи из њега као суперсила идат јој је мандат да одговори на питање шта треба урадити како би се Америка постала светска империја а да се не понове грешке које је правила британска империја. И, они су направили концепт и предали га Теодору Рузвелту. По том концепту, САД је требало да формирају УН које ће заменити британску Лигу народа као и Бретон Вудс институције – Светску банку и ММФ ‒ који ће деловати под контролом САД. Овај концепт је реализован тако што су амерички преговарачи у Бретон Вудсу (Њу Хемпшир),предвођени замеником секретара за финансије САД, Хари Декстер Вајтом, дизајнирали ММФ и Светску банку на начин који је осигурао да ове две институције буду инструменти „неформалне“ империје САД, са задатком да обезбеде пљачку земаља и њихово преузимање, првобитно на основу кредита, а касније, око 1973, на основу дуга.Концепт је предвиђао давање приоритета одређеним земљама у свету које су планери назвали „стожерним земљама“, и које би требало да осигурају америчку супремацију над остатком света. Током педесетих година породица Рокфелер и њене мреже тинк-тенк организација, укључујући интелектуалце и универзитетске професоре који су се проституисали за њихов новац и моћ, почели су да раде на „продужетку америчког века – како га је назвао Хенри Лус из магазина „Тајм“.
Америчке архитекте постратовске моћи – центриране у моћном Савету за спољне послове и око њега, Рокфелеровој фондацији и изнад свега Рокфелеровој фракцији у политици и економији САД – усвојили су Мекиндерову геополитичку оптику као своју сопствену. Водећи стратези унутар Рокфелерове фракције, укључујући Хенрија Кисинџера и касније Збигњева Бжежинског, који припадају овој фракцији, били су тренирани на Мекиндеровој геополитици, а циљ њиховог деловања није био доношење мира и демократије или економског просперитета. Њихова доминантна стратегија јесте ‒ контрола светом преко дуга и деструкције и освајање Евроазије са Русијом у њеном средишту.
Методологија потмулог империјалног преузимања власништва над државама и народима је у својој основи дијаболична. Друго поглавље Ваше студије „Доминација пуног спектра“ започиње анализом једног од метода „чудне нове политичке појаве у Београду у октобру 2000 ‒ coup d'étatили ненасилне промене режима – тзв. обојене револуције“. Да ли је 5. октобра 2000. први пут примењен овај метод?
- Не. Први пут је метод примењен 1961, против Де Гола, али је то била много примитивнија верзија, осмишљена у корпорацији Ренд. Петооктобарски пуч је представљао прву примену ненасилне промене режима у „постмодерној“ форми.
Да ли је методологија модерних „обојених револуција“ следила образац који је успоставила корпорација Ренд?
- Да, свакако. Корпорација Ренд је начинила студију под називом „Ројење“ – образац који имитира кретање пчела у кошници и он се примењује не само у начину на који се њихове плаћене „испоставе“ на терену крећу, већ и на деловање медија. Зујање роја је део тренинга кроз који пролазе сви њихови тимови. Метод је развијан на основу студија које су проучавале понашања гомиле од стотину или педесет хиљада младих људи на рок концертима. Они су затим успоставили сарадњу са Џином Шарпом са Института Алберт Ајнштајн на Кембриџу (Масачусетс), специјализованим за „ненасиље као форме рата“ – који наравно нема ништа заједничко са Албертом Ајнштајном, али су узели име зато што звучи паметно.
Да ли је петооктобарски пуч у Београду изведен у складу са Пентагоновим доктрином „Револуционисања војних послова“, којом је успостављена војна контрола глобалне информационе доминације која подразумева употребу свих расположивих технолошких средстава и изванредну координацију „мозгова“ који спроводе операцију са плаћеничким групама на терену путем сателита?
- Управо тако: видели смо примену Рамсфелдове доктрине „револуционисања војних послова“ која се ослања на високо мобилну малу групу плаћеника коју у реалном времену координише обавештајна агентура путем технологије – интернета, мобилне телефоније и других софтверских платформи и „политике“ слике која се директно сателитски преноси, пакује и медијски пласира. „Револуционисање војних послова“ је до екстрема омогућило вођење психолошког рата. У Београду су у извођењу „ненасилног“ државног удара главну улогу играли Национална задужбина за демократију (НЕД) и њена два главна огранка: Национални републикански институт (ИРИ) и Национални демократски институт (НДИ) који за себе тврде да су НВО, док су у ствари финансирани од Конгреса САД и Стејт департмента и наоружани милионима долара америчких пореских обвезника, како би креирали синтетичке покрете за „ненасилне промене“. Иза „Отпора“ се налазило америчко Министарство за спољне послове, предвођено амбасадором САД у Србији, Ричардом Мајлсом. УСАИД је каналисала фондове преко комерцијалних контрактора и тзв. НВО: НЕД, НДИ и ИРИ. ИРИ је финансирала тренинг лидера „Отпора“ (који се данас зове „Канвас“) на семинарима у „Хилтон хотелу“ у Будимпешти, где су обучавани како да организују протесте, комуницирају симболима, превазиђу страх и подрију ауторитет режима. „Отпор“ је трениран методама које су развијене у корпорацији Ренд надограђеним модерним технологијама. Коришћене су ГПС сателитске слике, специјални агенти су одређивали њихово кретање на терену, а у међувремену је Си-Ен-Ен пажљиво и брижљиво припреман да широм света пласира слику о младим ненасилним протестантима. Оно што је било ново у београдском државном удару против Милошевића била је употреба интернета – чета, инстант порука и блогова – у комбинацији са мобилним телефонима, и СМС порукама. „Отпор“ је био прва успешна цивилна примена онога што ће постати заштитни знак Одбрамбене политике САД под секретаром Доналдом Рамсфелдом у Пентагону. Влада САД је, како је то добро запазио Мајкл Добс, „купила“ уклањање Милошевића за 41 милион долара. Седиште „Канваса“ („Отпора“) и данас је у Београду и они су активни у многим земљама широм света, финансирани од ЦИА и владе САД. Стратези су покушали да изведу „обојену револуцију“ и у Русији али Путин је стари кадар КГБ-а и он је забранио НВО као агенте страних утицаја. Западни медији су спремно „одзујали“: „Путин је диктатор“, „заборављајући“ да напомену да САД имају закон који датира из 1970-их по коме се лоби групе, финансиране од владā других земаља, морају регистровати као страна агентура. То је званична терминологија.
У склопу пентагонске доктрине о револуционисању војних пословаформирана је 1996. National Imagery and Mapping Agency у Феарфаксу, Вирџинија, са задатком процесуирања и дистрибуције слика из свемира за потребе Пентагона и ЦИА-e, надзирање протока слика и креирање политике ’слике’. Има ли граница монструозној медијској пропагандној машинерији за манипулацију и специјални рат?
- Манипулација, пропаганда и специјално-психолошки ратови спроводе се на више нивоа. Глобализација западних медија одиграла се током последње две-три деценије. Европске новине купују вести од америчких канала вести као што су „Асошијетед прес“, „УПИ“, „Њујорк тајмс“ или „Вашингтон пост“, тако да када читате вести у немачким новинама – заправо читате „Њујорк тајмс“, који је део америчког естаблишмента и Доминације пуног спектра. Нема више независног новинарства у мејнстрим медијима у Америци. Нема дебате. Критички „Њујорк тајмс“, који је објавио „Pentagon Papers“ против рата у Вијетнаму, нестао је. Критички „Вашингтон пост“, који је постављао питања о „одбрамбеној“ политици САД –нестао је. Сада су сви унисони део ратне машине. Сви медији ЕУ су зупчаници Пентагонове пропагандне машине против Русије. Немачки медији – сви до једног. То је шокантно. Живим у Немачкој тридесет година и запањен сам: нема ни једног критичког гласа који би рекао истину да је Вашингтон оркестрирао државни удар у Украјини спроведен од стране оних које ја не називам неонацистима – они су криминалци, убице, бивши осуђеници и психопате из Десног сектора и партије Слобода којима су додељене кабинетске позиције или су добили место у Националној гарди како би терорисали цивиле руске националности. Влада САД, Министарство спољних послова, ЦИА су их тамо поставили. И немачки медији, упркос огромном отпору у Немачкој и немачким институцијама, индустријском сектору и јавном мњењу – потпуно су на линији НАТО-а. Комплетна контрола западноевропских медија од стране НАТО-а и војноиндустријског комплекса представља најопаснији развој ситуације који сам видео у последњих тридесет година.
У својим књигама бриљантно сте описали геополитику нафте и нафтовода од Првог светског рата до наших дана, уочивши поклапања евроазијске нафтне географије са избијањем обојених револуција спонзорисаних од Вашингтона након 2000. године.
- Неизречена агенда агресивне политике Вашингона према Централној Азији може се сумирати једном речју: контрола енергије. Докле год Русија буде била у стању да користи свој стратешки адут – своје велике резерве нафте и гаса – како би придобила економске савезнике у Западној Европи, Кини и на другим местима, она се не може политички изоловати. Локација различитих обојених револуција је усмерена на директно или индиректно опкољавање Русије и одсецање њених експортних гасовода.
Реакције медија на Западу након што је Владимир Путин изјавио да Русија обуставља пројекат „Јужни ток“ била је веома конфузна. „Тајмс“ је вриштао – „Путин је објавио гасни рат скрећући гасовод ка Турској“. „ Рат је готов – први гасни рат је завршен“, написао је Кворц. „Њујорк тајмс“: „У дипломатској борби Путин је скренуо гасовод ка Турској. Рат је завршен поразом Русије“.
- ЕУ је урадила још једну величанствену ствар – пуцала је сама себи у ногу. То су урадили притиснути уценама Вашингтона – Викторије Њуланд и неоконзервативаца из Обамине администрације, дакле, исто као када су увели санкције према Русији. Путин и Алексеј Милер из „Гаспрома“ нису ову одлуку донели на пречац – она је резултат енормних напора ЕУ да саботирају изградњу „Јужног тока“. Путинова објава да је „Јужни ток“ мртав зато што је ЕУ тако желела ‒ „Не можемо да градимо гасовод уколико ЕУ то не жели“ – деловала је попут просипања кофе хладне воде на европске владе које нису очекивале да ће руска влада наступити тако чврсто и одлучно. Путин и „Гаспром“ су направили бриљантан потез. Са друге стране, Русија склапа велике гасне уговоре са Кином. И, ево шта раде Вашингтон и ЕУ својом глупавом антипутиновском политиком ‒ подстичу још чвршћу везу између Русије и Кине – главних евроазијских држава – и Ирана у све већој мери, тако да вашингтонска политика резултира тешњим повезивањем Русије са Кином, Ираном и Турском.
Опстанак човечанства зависи од Русије. Да ли сте оптимиста у том смислу? Колика је снага пете колоне у Русији?
- Пета колона у Русији датира од Јељцинове ере када су ЦИА, ММФ, Државни трезор САД, и момци са Харварда ‒ Џефри Сакс и остали ‒ одгојили експерте који ће издати свој народ за неколико сребрних новчића: Јегора Гајдара и остале из времена приватизације. Један од Гајдарових штићеника, данас први заменик министра под Медведевим, Аркадиј Дворикович, одговоран за економска питања ‒ студирао је економију и стекао титулу мастера на Дјук универзитету 1997. и постао веома богат. Све што Дворикович предузима у области економије показује да се ради о правом изданку Дјук универзитета, наученом да изда интересе своје земље ‒ не трепнувши. Ту је и много других припадника пете колоне. Руска Централна банка, попут Централне европске банке, следи модел Федералних резерви, чиме је предата у руке приватних технократа. Круг људи око Путина зна да се ради о тоталном рату, у коме ће уколико Русија не победи и она и читав цивилизовани свет ишчезнути и више неће бити никога ко би могао да се супротстави глобалном фашизму под америчком заставом. То је веома трагично јер амерички народ нема представу шта ова олигархијска елита ради у његово име. Они верују да је Путин зао човек зато што им Си-Ен-Ен тако каже. Интелигентни људи, интелектуалци то не знају. Они немају времена да истражују реалност. Није их брига.
Ви сте истражили агенду Новог светског поретка, документовано показујући да се ради о еугеничкој перспективи у коме мала група психопата и социопата намерава да постане власник генетичке баштине човечанства, порекла и тока живота на њој. Каква је улога вакцина и вакцинације у спровођењу депопулационе агенде Новог светског поретка?
- Ради се о хемијском оружју које се у виду адјуваната додаје у вакцине. Дозволите ми да појасним: адјуванти су адитиви који се додају, теоретски, како би вакцинама обезбедили већу потенцију, али адјуванти који се додају су или жива или алуминијум-хидроксид – хемијске компоненте које представљају убице. Дакле, вакцине су покриће за хемијски рат против људских бића. Убијају их споро, чине их болесним и слабим, због чега људи одлазе код доктора и добијају нове дозе... И тако се формирао медицинско-индустријски комплекс вредан на трилионе долара за производњу слабих и болесних људи који не дижу буне и не спроводе револуције. Елиминација људи помоћу вакцина постала је стандардно еугеничко средство. Вакцине које узрокују побачај примењују се у Африци, Латинској Америци, Азији. РокфелероваФондација је од 1972. радила у тајности са СЗО и разним фармацеутским компанијама на реализацији програма ᾽репродуктивног здравља под окриљем СЗО᾽ (sic!).
Светска здравствена организација (СЗО) је заједно са Рокфелеровом фондацијом, Владом Норвешке и другим актерима развила вакцине против тетануса које садрже антиген за изазивање побачаја. Кенијска „Католичка докторска асоцијација“ открила је недавно да су СЗО и УНИЦЕФ ове вакцине за стерилизацију убризгали у тела 2,3 милиона кенијских девојака и жена узраста од 14 до 45 година.
Раних1990-их, како се наводи у извештају Глобалног института за вакцине, СЗО је спровела масовне вакцинације против тетануса у Никарагви, Мексику и на Филипинима. ComitePro Vida de Meksiko, римокатоличка организација, постала је сумњичава у односу на мотиве СЗО програма. Када су тестирали бројне бочице вакцина које су стизале у Мексико, као у Кенији данас, нашли су да садрже исти хумани хорионски гонадотропин (hCG), што је било прилично необично за вакцине дизајниране за заштиту од тетануса који је данас у свету редак, а није било јасно због чега се кампања масовне вакцинације спроводи само на женама у репродуктивном добу. Но, одговор није компликован:hCG је природни хормон потребан за одржавање трудноће. Међутим, када се комбинује са тетанусним токсоидним носачем, он стимулише стварање антитела против hCG, чинећи жену неспособном за одржавање трудноће, што представља облик прикривеног абортуса.
Истрагаорганизације „Про Фиде“ открила је чињеницу да је Рокфелерова Фондација заједно са Популационим саветом Џона Д. Рокфелера III, Светском банком, УН Програмом за развој, Фордовом фондацијом радила са СЗО од раних 1970-их на развоју антифертилитетних вакцина, комбинујући hCG са тетанусом, као и са другим вакцинама. Кенијска докторска асоцијација је изјавила поседује необориве доказе да Фондација Била и Мелинде Гејтс, један од највећих финансијера вакцинације у Африци, такође стоји иза пренаталног масовног убиства које спроводи СЗО.
Католички доктори у Кенији су јавно и гласно алармирали кенијску владу али је ова дружина НАТО плаћеника то потпуно игнорисала. Дакле, специјални СЗО тимови су у тајности доведени у Кенију и под специјалном полицијском заштитом су дали вакцине милионима кенијских жена како би елиминисали кенијску популацију у наредних неколико деценија. Право питање је колико је још земаља мета СЗО за њено пуштање у погон специјалне убилачке машине под називом „вакцина против тетануса“…
То је оно што се дешава. Не знам ни за једну вакцину за коју је доказано да је унапредила људско здравље било које популације у свету. Ни једну вакцину! Теорија о вакцинама коју су развили Луј Пастер и Роберт Кох у 19. веку заснивала се на научној превари, обмани и лажи. Рокфелерова фондација је 1920-их сагледала огромне потенцијале вакцина за контролу популације. Они су тада одлучили да преузму контролу над медицинском индустријом у САД тако што су формирали фондацију како би успоставили квалитетну контролу над медицинским школама. Све школе природне медицине проглашене су научно некомпетентним и само од Рокфелера одобрено медицинско образовање добило је могућност признања и сертификатизације од стране државе. Америчка лекарска асоцијација је била купљена од Рокфелерове фондације и концепт медицине заснован на компартментализацији и хемији се потом проширио на Европу, Источну Европу и цео свет, укључујући Кину, где су поверовали да се ради о добром систему. А ради се о машини смрти.
На фотографији:Вилијам Енгдал у редакцији Геополитике
И, на крају, господине Енгдал, како се осећате у Србији?
- Моја прва посета Србији, коју сам дуго прижељкивао, веома ме је дубоко дирнула и помогла ми је да попуним празнине у свом дубљем разумевању света. И, готово сам заплакао због деструкције и смрти које су НАТО и Запад произвели у Србији деведесетих, демонизујући Србију и Србе, што је произвело велике трауматске последице на српски народ, и ја сам, будући да сам веома сензибилан, осетио велику тугу. Са друге стране, изузетно ме је дирнуо квалитет и хуманост људи које сам упознао за кратко време свог боравка, што сматрам изванредним. Ниво знања и духовности људи са којима сам разговарао дао ми је велику енергију и оптимизам.
Мислим да је много Срба током последњих деценија, укључујући Титово време, изгубило представу о изузетности своје културе и историје. Како сам чуо од Предрага Тодоровића, изванредног познаваоца историје Београда са којим сам обилазио Калемегдан, симбол Београда ‒ крилати бели лав – замењен је врапцем, једном од најобичнијих птица. То није урађено случајно и мислим да је време да Србија поврати свој лављи его и отараси се врабаца.
ФОТО: Милан Тимотић
Геополитика бр 81, јануар 2015.
