Удружење „Свети Сава“ из Лазаревца за Геополитику говори о проблемима који отежавају њихову борбу против растурача дроге
Здравље, као један од најважнијих ресурса нације, све је више угрожено дрогом, која погађа најмлађи и највиталнији део српске популације. Охрабрује обраћање премијера Вучића, који је отворено Драгослава Космајца означио као највећег српског нарко-дилера, о чему су многи у Београду годинама знали. Посебно охрабрује борба одважних момака из Удружења „Свети Сава“ из Лазаревца.
Велику пажњу у нашој јавности изазвало је обраћање премијера Александра Вучића, који је Драгослава Космајца означио као највећег српског нарко-дилера. То је једнако обрадовало и оне који знају да се он у Белој књизи МУП-а Србије из 2001. године помиње као један од најзначајнијих трговаца опојним дрогама, и оне који никада нису чули за његово име. Јавност збуњује чињеница да се о борби против наркоманије стално говори, а да је дроге све више на улицама. Сумње да поједини нарко-дилери имају заштиту од појединих људи у полицији продубљене су у случају Драгослава Космајца, против кога, иако је у Белој књизи МУП-а означен као најзначајнији трговац дрогом, никада није подигнута оптужница.
Како би заштитили омладину од биолошког уништења, група национално самосвесних људи у Лазаревцу је одлучила да се самоорганизује у борби против ове страшне пошасти. Разговарали смо о томе са којим се све проблемима среће група невероватних ентузијаста, свесних да су уласком у борбу са нарко-дилерима ризиковали и своје животе.
„Удружење ’Свети Сава’ основала је почетком 2013. године група часних људи, који више нису могли да гледају умрлице са ликовима момака и девојака трагично преминулих од последица дрогирања. Наркоманија је у Лазаревцу узела толико маха да смо морали да преузмемо на себе одговорност, а иницијална каписла била је табла окачена о врата стана једног нарко-дилера на којој је писало ’НЕМА АЛИ БИЋЕ’. Ту се дрога продавала као на трафици, а испред станова и кућа нарко- дилера и по школским двориштима чекало се у реду на ово зло. Као спортиста и дугогодишњи тренер, одлучио сам да се супротставим убицама наше деце и око те идеје неочекивано се окупило шездесетак бивших и садашњих спортиста, углавном мајстора борилачких вештина и добровољаца ратова из 90-их. А онда смо сви заједно добили подршку стручњака из разних области, неопходних за нашу акцију“, рекао је на почетку први међу једнаким Светосавцима.
Захваљујући телевизији Б92 и „Блицу“, вест о акцијама чланова Удружења „Свети Сава“ одјекнула је целом Србијом као гром из ведра неба. Светосавцима је почела да стиже подршка часних полицајаца, међу којима су и припадници специјалних јединица, али и свих генерација грађана одушевљених што се нашао неко да стане змији за врат.
„Сви ови људи имају своје породице, рођаке и пријатеље, и не мире се са могућношћу да њихова деца, од 12. године па надаље, постану жртве дилера дроге који се служе подмуклим методама, и тој деци шаљу искусне наркоманке, мало старије од њих, да их оне врбују. Зато смо нас шездесетак оперативаца у поштанске сандучиће почели да убацујемо флајере са именима и презименима дилера, са надимцима, адресом становања, колима која возе и фирмама у којима су запослени. После флајера уследили су плакати којима смо облепили читав град, а онда и Црна књига 1 и 2, са подацима о 65 дилера, којима ћемо ускоро додати око 20 нових имена“, прича вођа чланова Удружења храбрих.
Општина Лазаревац, како нам је рекао, има око 65.000 становника, сам град има око 35.000 људи, а наркомана око 1.500.
„Наша је акција изузетно добро примљена у Лазаревцу и свим градовима Србије, али се многи плаше да нам подршку искажу јавно јер се боје дилера и корумпираних полицајаца. Наиме, у лазаревачкој полицијској станици има много бандита који се крију иза полицијске значке и зато, кад смо кренули у акцију, они су говорили да смо их омели у званичним истрагама и да ’само што нису кренули да хапсе дилере’. То је скроз неозбиљна прича, јер откад је ’Свети Сава’ кренуо са радом, ухапшено је и процесуирано више дилера него за претходних 20 до 30 година. Наша страница је досад рушена пет пута, уз несувисло објашњење да то раде шиптарски хакери“, наводи председник Удружења.
Идеја Удружења „Свети Сава“ била је да се читава Србија организује у борби против наркоманије, али за то нема материјалних могућности.
„Требало би да смо сваки дан у другом граду, јер Србија без тога неће моћи да се одупре овом тешком злу. Људи из целе земље желе да ова прича заживи и у њиховој средини, али њима је потребна наша помоћ и логистика, и савети како да крену у ову борбу. Међутим, проблем је у државним органима. Конкретно, ми смо потражили помоћ од председника Општине Лазаревац, Драгана Алимпијевића, који нас је више пута примио и подржао на речима, али жуту банку није дао за наше Удружење. И поред тога, велики број дилера је ухапшен и процесуиран. Неки чекају правоснажност пресуде, а један број је већ у затвору. Најдрастичнији пример је Ђорђе Јаковљевић, звани Ђорђе Слинави, који је заједно са једним албанским босом ухапшен у Бубањ Потоку, пошто су им нашли два килограма хероина и један килограм парацетамола.“
Међутим, нарко-дилери који су се нашли на списку „Светог Саве“ поднели су тужбе против чланова Удружења због „повреде части и нарушавања угледа“, што њих, како кажу, неће поколебати.
Адвокат Удружења Драгослав Љубичановић каже да грађани имају право да знају ко су дилери наркотицима у ситуацији када полиција о томе има сазнања али не делује, и имају право да о томе обавесте јавност и да се сами заштите. Ту, по његовој тврдњи, нема никаквог кршења права на приватност у смислу клеветања, увреде, изношења породичних прилика, како је то предвиђено Кривичним закоником.
„Једно од лица са списка након објављивања његових података поднело је суду приватну кривичну тужбу због ’откривања породичних прилика’. Удружење се мени обратило за помоћ, и после неколико рочишта стекао сам утисак да судија није била начисто како ће то да се развија, до тренутка док је током нашег поступка тужилац ухапшен управо због растурања наркотика. Значи, све што је за њега написано на флајерима и плакатима се том приликом потврдило. Он показује да постоји основаност ових тврдњи. То је оно што полиција зове оперативним сазнањима, и на основу којих се поступа. Из ког разлога се полиција није обратила тужиоцу који би покренуо истрагу, остаје загонетка, мада је очигледно да се у овом тренутку наспрам Удружења налазе не само дилери, већ и полиција. Након тих првобитних кривичних поступака, за увреду части, односно изношење приватних података, они су почели да пријављују чланове Удружења за нападе за узнемиравање, претње, неких врста кривичних дела против сигурности грађана. Невероватна је активност и брзина по којој полиција и тужилаштво поступају по тим пријавама. Срећом, у суду ипак раде неки часни људи, који имају и знања и храбрости и који нису подлегли тако безочним лажима. Имам утисак да су права осумњичених потпуно занемарена, јер је полиција чланове Удружења дан за дан позвала на ’информативни разговор’, значи били су потпуно експедитивни и убеђивали су их да им бранилац уопште није потребан. Притом су се представљали као потпуно добронамерни према осумњиченима, а у ствари су хтели да изнуде њихове изјаве без присуства браниоца, али они нису подлегли притисцима. Онда су чланове Удружења почели да хапсе и да их воде на препознавање дилерима, опет уз убеђивање да им не треба бранилац.“
Адвокат Љубичановић сматра да се рука некога ко је читав овај догађај осмислио и спровео јасно види од почетка до краја.
„Једног од челних људи Удружења дилери су прошле недеље напали у месту Врујци и начин на који су то извели све говори. Први пут се он одбранио сам, други пут (после пола сата) их је било већ десетак, а трећи пут су морали да га бране колеге. Полиција је одмах у понедељак почела да их позива на саслушање, у уторак је већ организовала препознавање, све под фирмом неформалних, пријатељских радњи, и по директном налогу и уз сазнање тужиоца, који спроводи све те радње. То је проблематично на правном и психолошком нивоу, а на нивоу правде јако погрешно. Највећи проблем је што у томе саучествује тужилаштво. После тога тужилац ставља предлог за одређивање притвора, па чланови Удружења ’Свети Сава’ бивају спроведени код судије за претходни поступак који, када је видео предмете и саслушао их, одбија захтев за притварање, имајући у виду да је све то спроведено мимо законске процедуре. Али, ни то није победа. Они су 12 сати били лишени слободе. Полиција уместо да направи с њима неку координацију рада, поступа несавесно.“
Дрога је и по цени и по могућности набавке постала доступна најширем кругу људи. Фрапантни су подаци за колико мало новца може да се набави хероин.
„Хероин долази из земаља златног полумесеца – Авганистана, Ирана и Пакистана. Један мали део долази из Мјанмара, између пет и седам одсто. Фрапантан је податак да је у Авганистану 2013. засађено 157.000 хектара мака, и он даје између 75 и 85 одсто хероина. Од 2003. када су талибани отишли са власти и када се прозападна номенклатура етаблирала у власти, вишеструко је повећана производња хероина. Годишња продаја хероина у свету износи 430 до 450 тона. Од свега тога сам Авганистан даје око 380 тона. Тамо је килограм хероина од 1.000 до 2.000 евра, на Косову, главном транзитном путу, 10.000 евра, и тамо је у сваком тренутку за даљу дистрибуцију спремно пет тона хероина, а такође и у Великом Трновцу, три тоне за даљу испоруку Западу. Та балканска рута пролази преко Србије, и преко ње годишње прође 65 тона (са још две споредне руте укупно 90 тона), а полиција заплени само 1,5 тона, што је мање од два процента. Морам да похвалим Турску, чија полиција заплени чак 10 одсто дроге у транзиту. У Турској можете да дилујете само једном у животу, јер кад дилер добије 40 година затвора, он више нема кад да продаје дрогу“, закључио је председник Удружења „Свети Сава“.
Мајор Гашић
- Изванредну сарадњу имали смо са Миланом Максићем, бившим припадником САЈ-а, и мајором Иваном Гашићем, изузетно заслужним за хапшење многих дилера. Међутим, он је премештен из полицијске станице у Лазаревцу. Сад је у Градском СУП-у, у „29. новембра“ и ради канцеларијски посао који уопште не приличи човеку таквог калибра, тако високог морала, високих квалитета и високог професионализма. Његова љубав према отаџбини и српском народу је просто фасцинантна.
Родитељи дилера не жале убијену децу
- За мене је најпотреснија чињеница понашање мама и тата тих монструма, који своје синове сматрају препаметним и успешним пословним људима и поносе се њиховим џиповима од по стотину хиљада евра, уместо да их питају како су зарадили најскупље аутомобиле, луксузне станове и апартмане по Копаонику. Заиста је највећа тајна – како родитељ дилера може да прође поред умрлице детета које је убио његов син без икакве гриже савести! Никада то нећу моћи да разумем!
Невини неће на стуб срама
- Један од основних постулата деловања нашег Удружења је да ниједан невин човек не може да се нађе на нашем списку. Боље њих 10 кривих да се провуку, него и један човек који није крив да се нађе на стубу срама. За сваки појединачан случај морамо да имамо потврде из пет извора, и поврх тога од наших извора у полицији.
У нашој борби нема компромиса ни привилегованих, исто бих се односио и према рођеном брату, јер у супротном цела борба против наркоманије пада у воду.
Рачунамо на часне полицајце
- Овде се укрштају путеви хероина и кокаина. Хероин је на улици 15 евра грам, а кокаин између 50 и 60 евра. Јако је критична ситуација, ово су заиста последњи тренуци да нешто урадимо, а уместо дилера овде се према поштеним људима, који се против њих боре, понашају као према криминалцима. Била је јако дирљива слика кад је систем натерао ваљевске полицајце да нас стави испред огледала, а са друге стране дилере да нас препознају, мада ми знамо да је велика већина ваљевских полицајаца уз нас.
Геополитика бр. 77, август 2014.
