Интервју: Проф. др Лесли Склер - Тран­сна­ци­о­нал­на ка­пи­та­ли­сти­чка кла­са

 ЗА ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­КУ ГО­ВО­РИ ПРОФ. ДР ЛЕ­СЛИ СКЛЕР, ПРО­ФЕ­СОР У ЛОН­ДОН­СКОЈ ШКО­ЛИ ЗА ЕКО­НО­МИ­ЈУ И ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ НА­У­КЕ, АУТОР КЊИ­ГЕ

Транснационална капиталистичка класа

 Тран­сна­ци­о­нал­ну ка­пи­та­ли­стич­ку кла­су чи­не они ко­ји по­се­ду­ју и кон­тро­ли­шу кључ­не тран­сна­ци­о­нал­не кор­по­ра­ци­је, гло­ба­ли­зо­ва­не би­ро­кра­те, тр­гов­ци... Иде­о­ло­ги­ја ове кла­се се вр­ти око ин­те­ре­са ка­пи­та­ли­стич­ке гло­ба­ли­за­ци­је, а ка­ко ло­кал­не еко­ном­ске ак­тив­но­сти по­ста­ју све ви­ше гло­бал­но ме­ђу­по­ве­за­не, ве­ли­ки број ма­лих пред­у­зет­ни­ка на­ла­зи се за­ро­бљен у мре­жа­ма ко­је кон­тро­ли­шу гло­бал­не кор­по­ра­ци­је, тзв. For­tu­ne Glo­bal 500

  Раз­го­вор во­ди­ла: Ива­на Ва­си­ље­вић

По­што­ва­ни про­фе­со­ре, мо­же­мо ли го­во­ри­ти тран­сна­ци­о­нал­ној ка­пи­та­ли­стич­кој кла­си или ин­тер­на­ци­о­нал­ној кла­си бо­га­тих? Ko­je су њи­хо­ве ка­рак­те­ри­сти­ке и ка­ква je њи­хо­ва иде­о­ло­ги­ја?

– По­сто­ји све ве­ћи број до­ка­за ко­ји ука­зу­ју на по­сто­ја­ње тран­сна­ци­о­нал­не ка­пи­та­ли­стич­ке кла­се. Ова кла­са де­ла пре на тран­сна­ци­о­нал­ном ни­воу, не­го у фор­ми одво­је­них ка­пи­та­ли­стич­ких кла­са у раз­ли­чи­тим зе­мља­ма. Тран­сна­ци­о­нал­на ка­пи­та­ли­стич­ка кла­са (ТНКК) игра цен­трал­ну уло­гу у мо­јој те­о­ри­ји ка­пи­та­ли­стич­ког гло­бал­ног си­сте­ма. Тај кон­цепт је пр­ви пут био из­ло­жен у мо­јој књи­зи „Со­ци­о­ло­ги­ја гло­бал­ног си­сте­ма“ 1991. го­ди­не. Ту је ка­рак­те­ри­стич­на ин­сти­ту­ци­о­нал­на фор­ма по­ли­тич­ке тран­сна­ци­о­нал­не прак­се у окви­ру гло­бал­ног ка­пи­та­ли­стич­ког си­сте­ма (па­ра­лел­но уло­зи тран­сна­ци­о­нал­них кор­по­ра­ци­ја у еко­ном­ској сфе­ри и кон­зу­ме­ри­зма у кул­тур­но-иде­о­ло­шкој сфе­ри). Го­ди­не 2001. Иза­шла је „Тран­сна­ци­о­нал­на ка­пи­та­ли­стич­ка кла­са“, ко­ја је ана­ли­тич­ки по­де­ље­на на че­ти­ри глав­не фрак­ци­је, од­но­сно гру­пе, чи­ја члан­ства мо­гу да се пре­кла­па­ју, али ко­је оба­вља­ју од­ре­ђе­не функ­ци­је за кла­су као це­ли­ну. Сва­ка од ових фрак­ци­ја пред­ста­вља гло­бал­ну ели­ту у ње­ној ин­сти­ту­ци­о­нал­ној сфе­ри:

1) они ко­ји по­се­ду­ју и кон­тро­ли­шу кључ­не тран­сна­ци­о­нал­не кор­по­ра­ци­је и њи­хо­ве ло­кал­не парт­не­ре (кор­по­ра­тив­ну ели­ту);

2) гло­ба­ли­зо­ва­не би­ро­кра­те и по­ли­ти­ча­ри (др­жав­на ели­та);

3) гло­ба­ли­зо­ва­ни про­фе­си­о­нал­ци (тех­нич­ка ели­та);

4) тр­гов­ци и ме­ди­ји (кон­зу­ме­ри­стич­ка ели­та).

Иде­о­ло­ги­ја ТНКК се вр­ти око ин­те­ре­са ка­пи­та­ли­стич­ке гло­ба­ли­за­ци­је, а ка­ко ло­кал­не еко­ном­ске ак­тив­но­сти по­ста­ју све ви­ше гло­бал­но ме­ђу­по­ве­за­не, ве­ли­ки број ма­лих пред­у­зет­ни­ка на­ла­зи се за­ро­бљен у мре­жа­ма ко­је кон­тро­ли­шу гло­бал­не кор­по­ра­ци­је, тзв. For­tu­ne Glo­bal 500.

Ко­ли­ка je за­пра­во моћ тран­сна­ци­о­нал­не ка­пи­та­ли­стич­ке кла­се и ка­ко се она ма­ни­фе­сту­је? Да ли ути­ца­јем на по­ли­тич­ке од­лу­ке др­жа­ва и гло­бал­на по­ли­тич­ка де­ша­ва­ња?

– Че­ти­ри фрак­ци­је тран­сна­ци­о­нал­не ка­пи­та­ли­стич­ке кла­се мо­же­мо ви­де­ти ка­ко ра­де гло­бал­но на ма­кар пет на­чи­на. Еко­ном­ски ин­те­ре­си ње­них чла­но­ва су све ви­ше гло­бал­но по­ве­за­ни: тра­же еко­ном­ску кон­тро­лу на рад­ном ме­сту, по­ли­тич­ку кон­тро­лу ка­ко у до­ма­ћим, та­ко и у ме­ђу­на­род­ним и тран­сна­ци­о­нал­ним сфе­ра­ма, кон-тро­лу кул­тур­не иде­о­ло­ги­је кроз кон­зу­ме­ри­зам; пер­спек­ти­ве ње­них чла­но­ва су пре ори­јен­ти­са­не спо­ља, гло­ба­ли­зо­ва­не, не­го­о­кре­ну­те­ка­у­ну­тра, на­ци­о­на­ли­стич­ке у нај­ра­зли­чи­ти­јим пи­та­њи­ма, уз зна­чај­ну по­др­шку „сло­бод­ној тр­го­ви­ни“ и нео­ли­бе­рал­ним еко­ном­ским и со­ци­јал­ним по­ли­ти­ка­ма. Ови љу­ди при­пад­ни­ци су раз­ли­чи­тих др­жа­ва, од ко­јих све ве­ћи број о се­би про­јек­ту­је сли­ку „гра­ђа­на све­та“ као и ме­ста ро­ђе­ња и/или пре­би­ва­ли­шта. Пре­тен­ду­ју на сли­чан жи­вот­ни стил, на­ро­чи­то ка­да је у пи­та­њу ша­блон ви­шег обра­зо­ва­ња (ме­ђу­на­род­не по­слов­не шко­ле), као и по­тро­шња лук­су­зних до­ба­ра и услу­га. Пи­та­ње у ко­јој ме­ри је по­тро­шач­ка ели­та ши­ром све­та од­го­вор­на за на­ме­та­ње „за­пад­њач­ког“ на­чи­на жи­во­та и уни­шта­ва­ње тра­ди­ци­о­нал­ног жи­вот­ног сти­ла и иден­ти­те­та, на­ро­чи­то у Афри­ци, Ази­ји и Ла­тин­ској Аме­ри­ци, при­ву­кло је ве­ли­ку па­жњу и по­кре­ну­ло ве­ли­ки број ис­тра­жи­ва­ња, и пред­мет је жуч­них рас­пра­ва. На при­мер, ре­ак­ци­о­нар­не гру­пе на За­па­ду, чи­ји се иде­о­ло­зи че­сто жа­ле ка­ко су њи­хо­ви жи­вот­ни сти­ло­ви уни­шта­ва­ни од стра­не си­ро­ма­шних ими­гра­на­та и ази­ла­на­та из ове три обла­сти. Пре­ма мо­јој те­о­ри­ји, уло­га др­жа­ве је ана­ли­зи­ра­на у сми­слу по­ли­тич­ких фрак­ци­ја ТНКК; то је уло­га гло­ба­ли­за­ци­о­них по­ли­ти­ча­ра (глав­них по­ли­тич­ких ли­де­ра ко­ји успе­ва­ју да ком­би­ну­ју пи­та­ња гло­ба­ли­за­ци­је са соп­стве­ним до­ма­ћим ин­те­ре­си­ма) и „ин­тер­на­ци­о­нал­них“ би­ро­кра­та (на-ро­чи­то у ор­га­ни­за­ци­ја­ма као што су УН, ММФ, Свет­ска бан­ка, али и у мно­гим ин­тер­на­ци­о­нал­ним гра­ђан­ским дру­штве­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма ко­је су би­ле ко­оп­ти­ра­не од стра­не ТНКК-а). На­рав­но, и ме­ди­ји.

Да ли сма­тра­те да су не­ки од при­пад­ни­ка ове кла­се исто­вре­ме­но и при­пад­ни­ци Бил­дер­берг гру­пе, и ка­ко објшња­ва­те да се гло­бал­ни ка­пи­та­ли­сти за­ла­жу за де­мо­кра­ти­ју и отво­ре­ност, а сед­ни­це Бил­дер­берг гру­пе су за­тво­ре­не за јав­ност?

– Да, си­гу­ран сам да по­сто­је пре­кла­па­ња из­ме­ђу гру­па по­пут Бил­дер­бер­га и Тран­сна­ци­о­нал­не ка­пи­та­лич­ке кла­се (на­рав­но, мно­га оку­пља­ња чла­но­ва тран­сна­ци­о­нал­не ка­пи­та­ли­стич­ке су оба­вље­на у тај­но­сти, са­свим си­гур­но). Гло­бал­ни ка­пи­та­ли­зам има про­блем са отво­ре­но­шћу и де­мо­кра­ти­јом, ко­ји су од су­штин­ске ва­жно­сти за ши­ре­ње оно­га што бих на­звао „кул­тур­ном иде­о­ло­ги­јом кон­зу­ме­ри­зма“. Ма­да, исто та­ко гло­бал­ни ка­пи­та­ли­зам мо­же би­ти про­бле­ма­ти­чан за кон­тро­лу, ко­ја је тран­сна­ци­о­нал­ној ка­пи­та­ли­стич­кој кла­си нео­п­ход­на ка­ко би вр­ши­ла свој ути­цај пре­ко гло­бал­не еко­но­ми­је и раз­ли­чи­тих дру­шта­ва и кул­ту­ра. Ка­пи­та­ли­стич­ка де­мо­кра­ти­ја је ве­о­ма спе­ци­фи­чан тип де­мо­кра­ти­је и има соп­стве­не ти­по­ве ко­руп­ци­је, па пре­ма то­ме ни­је ком­па­ти­бил­на са истин­ски сло­бод­ном и пар­ти­ци­па­тив­ном де­мо­кра­ти­јом, по мом ми­шље­њу.

Ува­же­ни про­фе­со­ре, Ви сте би­ли кон­сул­тант у Цен­тру Ује­ди­ње­них на­ци­ја за Тран­сна­ци­о­нал­не кор­по­ра­ци­је у Њу­јор­ку (1987–1988. го­ди­не). Мо­ли­мо Вас да нам ка­же­те не­што о су­шти­ни тран­сна­ци­о­нал­них кор­по­ра­ци­ја.

– Ка­да сам кра­јем осам­де­се­тих го­ди­на био кон­сул­тант Ује­ди­ње­них на­ци­ја у Њу­јор­ку, би­ла је то ре­ла­тив­но не­за­ви­сна ис­тра­жи­вач­ка­а­ген­ци­ја УН-а, и та­да је би­ло до­ста кри­тич­ких освр­та на ак­тив­но­сти тран­сна­ци­о­нал­них кор­по­ра­ци­ја. То се, ме­ђу­тим, про­ме­ни­ло де­ве­де­се­тих го­ди­на, ка­да је аген­ци­ја пре­се­ље­на у Швај­цар­ску и по­ста­ла мно­го дру­га­чи­ја и мно­го ма­ње не­за­ви­сна, про­ме­нив­ши свој фо­кус из­вр­ша­ва­њем ин­фор­ма­ци­о­них по­тре­ба гло­бал­не тр­го­ви­не.

Ка­кав je Ваш став о вој­ној ин­тер­вен­ци­ји за­пад­них си­ла у Ли­би­ји? Сма­тра­те ли да су мо­ти­ви за­шти­та људ­ских пра­ва и „укла­ња­ње дик­та­то­ра Га­да­фи­ја“, или не­што дру­го?

–          Ово су за­и­ста те­шка пи­та­ња. Пре­ма мом ви­ђе­њу, то је очи­глед­на по­сле­ди­ца прет­ход­них по­ли­ти­ка за­пад­них вла­да, ко­је обра­ћа­ју па­жњу на „људ­ска пра­ва“ ка­да се еко­ном­ски усло­ви про­ме­не; и ов­де, као и у ве­ћи­ни ге­о­по­ли­тич­ких пи­та­ња, има мно­го по­ме­ша­них мо­ти­ва.

Аа ли чла­но­ви тран­сна­ци­о­нал­не ка­пи­та­ли­стич­ке кла­се мо­гу би­ти пер­со­на­ли­зо­ва­ни? Шта je овим осо­ба­ма при­о­ри­тет: еко­ном­ски ин­те­рес, по­ли­тич­ка уве­ре­ња, ре­ли­ги­ја или на­ци­ја?

–          Мо­ја књи­га „Тран­сна­ци­о­нал­на ка­пи­та­ли­стич­ка кла­са“ („The Tran­sna­ti­o­nal Ca­pi­ta­list Class“, Ox­ford, Blac­kwell, 2002) као и пу­бли­ка­ци­је о ду­ван­ској ин­ду­стри­ји, „зе­ле­ном“ по­кре­ту, и ар­хи­тек­ту­рал­но-ур­ба­ном раз­во­ју пред­ста­вља­ју мо­је по­ку­ша­је да иден­ти­фи­ку­јем чла­но­ве  ТНКК и ње­не ор­га­ни­за­ци­је. Ра­ди се о јед­ној про­мен­љи­вој по­пу­ла­ци­ји, ко­ја се ме­ња у скла­ду са еко­ном­ским усло­ви­ма, по­ли­тич­ким при­ли­ка­ма и кул­тур­ним про­ме­на­ма. При­о­ри­тет су углав­ном еко­ном­ски ин­те­ре­си, ма­да на њих че­сто мо­гу ути­ца­ти по­ли­тич­ки, ре­ги­о­нал­ни и/или на­ци­о­нал­ни ин­те­ре­си. То је ве­о­ма, ве­о­ма сло­жен си­стем, а ми тек по­чи­ње­мо да схва­та­мо ка­ко он, за­пра­во, функ­ци­о­ни­ше.

Ар­хи­тек­ту­ра и гло­ба­ли­за­ци­ја

По­што­ва­ни про­фе­со­ре, мо­ли­мо Вас, ре­ци­те нам не­ко­ли­ко ре­чи о Ва­шем тре­нут­ном ис­тра­жи­вач­ком пр­су­ек­ту „Ико­нич­ка ар­хи­те­ку­ра и ка­пи­та­ли­стич­ка гло­ба­ли­за­ци­ја“?

-Ис­тра­жи­ва­ње се ба­ви ана­ли­зом ико­нич­не ар­хи­тек­ту­ре као хе­ге­мон­ског npo­je­ic­ra тран­сна­ци­о­нал­не ка­пи­та­ли­стич­ке кла­се. Пре­ма то­ме, по­сто­ји кор­по­ра­тив­на фрак­ци­ја у ар­хи­тек­ту­ри, као и љу­ди ко­ји по­се­ду­ју и/или кон­тро­ли­шу глав­не ар­хи­тек­тон­ске, ар­хи­тек­тон­ско-ин­же­њер­ске и ар­хи­тек­тон­ско-раз­вој­не фир­ме Ko­je се ба­ве не­крет­ни­на­ма. По­сто­је два ти­па са ми­ни­мал­ним пре­кла­па­њем: пр­ви тип, нај­ве­ће ме­ђу овим фир­ма­ма, и дру­ги тип, нај­слав­ни­је и нај­по­зна­ти­је ар­хи­тек­тон­ске фир­ме. Ма­га­зин World Ar­chi­tec­tu­re (Свет­ска ар­хи­тек­ту­ра) об­ја­вљу­је го­ди­шњу ли­сту кор­по­ра­ци­ја коje се у ин­ду­стри­ји на­ла­зе на вр­ху с об­зи­ром на при­ход на­ка­на­да и 6poj за­по­сле­них ар­хи­те­ка­та ко­ји на­кна­ду при­ма­ју (по­да­ци су до­ступ­ни на ин­тер­нет саЈ­ту). НаЈ­ве­ће ком­па­ни­је за­ра­ђу­Ју око три­ста ми­ли­о­на до­ла­ра, а за­по­шља­ва­ју око хи­ља­ду или ма­ње ар­хи­те­ка­та, та­ко да, у по­ре­ђе­њу са глав­ним гло­бал­ним кор­по­ра­ци­ја­ма, по­при­лич­но су ма­ли (да би­сте про­др­ли у For­tu­ne Glo­bal 50, ових да­на тре­ба вам при­ход од до­дат­них де­сет ми­ли­јар­ди до­ла­ра). Би­ло ка­ко би­ло, не­ко­ли­ци­на од пе­де­се­так фир­ми са вр­ха во­ђе­не су од стра­не чу­ве­них ар­хи­те­ка­та или гра­де чу­ве­не згра­де. Ствар­на ва­жност про­сла­вље­них ар­хи­те­ка­та за из­гра­ђе­но окру­же­ње и њи­хо­ву кул­ту­ро­ло­шку ва­жност, на­ро­чи­то у гра­до­ви­ма, да­ле­ко над­ма­шу­Је њи­хов ре­ла­тив­ни не­до­ста­так фи­нан­сиј­ских и кор­по­ра­тив­них ми­ши­ћа.

Ко су гло­бал­ни по­ли­ти­ча­ри и би­ро­кра­те кoje по­ма­жу ства­ра­ње јед­но­ста­вог по­ли­тич­ког и по­слов­ног ам­би­јен­та?

-  То су по­ли­ти­ча­ри и би­ро­кра­те са свих ни­воа ад­ми­ни­стра­тив­не мо­ћи и од­го­вор­но­сти, у за­јед­ни­ца­ма, гра­до­ви­ма, др­жа­ва­ма, на ме­ђу­на­род­ном ни­воу, гло­бал­ним ин­сти­ту­ци­Ја­ма, ко­ји слу­же ин­те­ре­си­ма ка­пи­та­ли­стич­ке гло­ба­ли­за­ци­је као и/или, у опо­зи­ци­ји са они­ма ко­ји их би­ра­ју и име­ну­Ју. Они од­лу­чу­ју шта ће се где гра­ди­ти, и на ко­ји на­чин ће про­ме­не у из­гра­ђе­ном окру­же­њу би­ти ре­гу­ли­са­не. Њи­хо­ва уло­га je кључ­на за пи­та­ња очу­ва­ња и ур­ба­ног пла­ни­ра­ња у кон­ку­рен­ци­ји за глав­не npojeк­тe, од ко­јих мно­ги ре­зул­ти­ра­ју ства­ра­њем кре­а­ци­је ко­ју мо­же­мо на­зва­ти ар­хи­тек­ту­рал­на ико­на.

Сва­ка­ко да од­ре­ђе­ну уло­гу све­му то­ме игра и тех­нич­ка фрак­ци­ја?

-  Чла­но­ви ове фрак­ци­је кре­ћу се од оних во­де­ћих тех­ни­ча­ра, ко­ји су укљу­че­ни у цен­трал­не струк­тур­не ка­рак­те­ри­сти­ке но­ве згра­де, до оних ко­ји су од­го­вор­ни за обра­зо­ва­ње сту­де­на­та и јав­но­сти у ар­хи­тек­ту­ри, ко­ји су у са­ве­зу, пре­ко из­бо­ра или окол­но­сти, са кор­по­ра­ци­ја­ма гло­ба­ли­за­ци­Је и аген­дом ка­пи­та­ли­стич­ке гло­ба­ли­за­ци­је. Тр­гов­ци и ме­ди­Ји су од­го­вор­ни за мар­ке­тинг ар­хи­тек­ту­ре у свим об­ли­ци­ма, и њи­хов основ­ни за­да­так je по­ве­зи­ва­ње ин­ду­стри­је ар­хи­тек­ту­ре са кул­ту­ром иде­о­ло­ги­је кон­зу­ме­ри­зма.

По­ен­та ове ди­ску­си­је о ТНКК је­сте да ука­же на по­ве­за­ност че­ти­ри фрак­ци­је ове кла­се и ре­пре­зен­та­ци­је (сим­бо­ли­зам и есте­ти­ка, тј. ико­нич­ност) ико­нич­не ар­хи­тек­ту­ре, тј. да су­ге­ри­ше да ар­хи­тек­ту­ра и ур­ба­ни ди­зајн за­и­ста функ­ци­о­ни­шу под усло­ви­ма ка­пи­та­ли­стич­ке гло­ба­ли­за­ци­је.

Геополитика бр. 47, 1. децембар 2011