Актуелно

Џулија Горин, политички коментатор у САД и један од уредника Јеврејске светске ревије, говори за Геополитику

tenkistismall          JuliaGorin

Одувек сам кривила Америку за неамеричко понашање на Балкану. Мислили смо да жртвујемо Србе у нашим бесмисленим покушајима да придобијемо наше непријатеље, исламисте, међутим, Срби су симболички представљали Запад у тим сукобима. И тако смо били укључени у процес сопственог самоубиства.


Госпођо Горин захваљујући Вама смо сазнали једну прилично шокантно информацију да постоји идеја да се на згаришту Светског трговинског центра подигне џамија, што је произвело протесте родбине жртава терористичког напада од 11.септембра. Ко је био иницијатор изградње џамије и шта је био уопште њен смисао?

-Чуди ме да сте о овоме сазнали преко мог сајта, јер је највећи противник ове изградње ове џамије Памела Гелер, која води веома важни блог Atlas Shrugs. Вођа иницијативе за изградњу џамије је човек по имену имам Фејсал Абдул Рауф. Како пише г-ђица Гелер, „Он је отворени заговорник Шеријата са свим угњетавањима жена и порицањем основних права; он је лагао о фондовима за џамију, о плановима да се на том месту уопште и изгради џамија, и много тога. Он је члан групе која је дала фондове за џихадску флотилу против Израела. Он је одбио да осуди Хамас као терористичку организацију. Имам Фејсал Абдул Рауф рекао је многим америчким новинарима да се код мега-џамије ради о верском дијалогу, док је једном арапском новинару казао да он у то не верује. Све то и много тога другог појашњава да је у питању иницијатива исламског супрематизма.


Треба да додам и оно што је рекао о непријатељима, „Око чега се брину? Њихови унуци ће ионако бити муслимани.“


Као одговор на други део питања: „Које је значење џамије?“ Јасно је да то вук обележава своју територију после убиства. То је освајачка застава која се уздиже над освојеном територијом. Стога, џамија означава исламску победу. И наш пораз, који многи њујоршки политичари и већи део јавности поздрављају, и називају „толеранцијом“. Ми се боримо за слободу на Средњем Истоку, док је предајемо овде. И то уз громогласан аплауз.


Како видите будућност света, имајући у виду јачање Кине, економску кризу која је посебно погодила САД и Европу, и друге глобалне промене. Да ли нам гледано кроз истраживачку призму Семјуела Хантингтона, предстоји дијалог или „сукоб цивилизација“?

- Као одговор ја видим пад Америке. У ствари, Обама је био кандидат за људе у Америци који су се надали и ишчекивали пад Америке. Темељ подршке Обами је добрим делом су управо ти људи који се осећају неугодно због америчке надмоћи, и који се у разговорима и расправама увек питају: „Али ЗАШТО ми морамо да имамо истакнут удео у светској политици? ЗАШТО ми мислимо да смо ми бољи, а наше вредности више? ЗАШТО други не би могли да воде свет?“ И напокон смо сведоци опадање америчког утицаја, из више разлога. Мада је лоша економија најопипљивији и највидљивији разлог америчког пада, ја верујем да је то тек физички одраз пада којем смо допринели кроз нашу спољну политику. И, као што знате, најгоре од те стране политике се деценијама дешавала на Балкану.

Тако да, да, друге земље постају светске вође, економски и политички. Одувек сам мислила да ћу се растужити због тога - али узимајући у обзир упорност Америке да не буде Америка - ја се са хладношћу односим према нашем паду и успону мање доброћудних држава као што су Кина и Русија. (Мада навијам за Индију.) Повукли смо се са моралне узвишице. И то више пута. Зашто онда да Америка и даље буде на врху? Ако смо показали свету да више Америка не постоји као „светионик народима,“ по чему више заслужујемо високо место у свету од других великих земаља? И, ако смо срећни да постанемо муслиманска земља, (као што је Обама рекао да смо подједнако то), заиста ме не брине да имамо важан и утицајан положај у свету. Ако су добро и зло тако релативна добра у новој Америци, и ако све што дотакнемо се ионако претвори у ислам, наш пад је на опште добро. Док не разбудимо Америку из њене двадесетогодишње коме. Међутим, лоша ствар што друге државе преузимају вођство је то што немају никакав морални компас.


Да наставим са остатком питања: пошто дозвољавамо да нам измичу ствари са исламским супрематизмом, заправо нам следи сукоб цивилизација, а не дијалог. Из онога што сам видела о невероватној способности просечног Американца да не види стварност како се џихад води против њега, видим да неће реаговати – уопште – док муџахедин не одруби његовом сину или унуку главу у његовој дневној соби.


Постоје мишљења да је зарад тога што западне мултинационалне компаније црпе нафту или имају неке друге интересе у арапским земљама Запад склон да преко трећих земаља који су у конфликту врши компензацију. Срби у Босни су били монета за поткусуривање Америке са исламским земљама. Да ли и Израел у будућности може бити изложен притисцима такве врсте од стране Запада?

- То је врло лепо речено. Одувек сам кривила Америку за неамеричко понашање на Балкану. Мислили смо да жртвујемо Србе у нашим бесмисленим покушајима да придобијемо наше непријатеље, исламисте међутим, Срби су симболички представљали Запад у тим сукобима. И тако смо били уључени у просец сопственог самоубиства.

Израел плаћа ту цену већ деценијама, и мада настављамо да понављамо бесмислену мантру да су „САД пријатељ Израела,“ ми се тако не понашамо.


Уобичајено је мишљење да Израел у Вашингтону има моћни јеврејски лоби и да иза њега стоји најјача војна сила света као и да између Беле куће и Тел Авива постоји подударност у интересима. Да ли ово мишљење одговара реалности?

- Једна ствар који јеврејски лоби чини, што се разликује од лобија других (антијеврејских) лобија, јесте да АИПАК не даје ниједан динар члановима Конгреса, и њихово лобирање се заснива на апелу њиховој савести. С друге стране, арапски лоби апелује на њихове новчанике и такав лоби је сувишан. Арапи ипак држе већи део нафтних извора и сама та чињеница ствара одређена понашања код наших политичара, обично самодеструктивна понашања одлуке. Што је још једна разлика: не постоји велики јаз између израелских вредности и интереса и америчких, што није случаја са арапским и америчким. Заиста, када извршавамо њихову вољу, радимо науштрб својим интересима и преживљавању.


Можемо чак погледати како, за разлику од јеврејског лобија, хрватски и албански лобији раде искључиво за своје интересе – не хајећи за америчке и западне интересе, и дају пуно новца, без икакве везе са савешћу или „чињењем исправне ствари“. Служили су искључиво својим интересима када су нас увукли у балканске ратове деведестих година. Све то за изузетно уске циљеве. Па ипак, јеврејски лоби је сумњив. Да не говоримо о још горем и скоро непостојећем српском лобију.


Пребројте само арабисте у Стејт дипартменту, Пентагону, агенцији ЦИА и вишим слојевима војске. Америка као велики пријатељ Израела је нешто што се узима априори, а да се не примећује како се то годинама оповргава кроз наша дела. Правимо се да нема ничег нити икога ко може променити ту чињеницу, док се она активно мења. Да резимирам: Израел ће платити цех због наших дела против Срба и посредно против Русије. То је посредна цена коју ће платити Израел, поврх оне непосредне коју плаћа одавно.


Поштована госпођо Горин, Ви сте се озбиљно бавили ратовим и кризом на простору бивше Југославије. Како објашњавате толико присутну политику двоструких стандарда већине западних земаља као и медијске манипулације?

- Ми никада нисмо учествовали на Балкану да бисмо били поштени преговарачи, већ да чинимo „добру вољу“ за ислам, и да бисмо раскомадали земљу из комерцијалних интереса. Све је то била вежба за Русију. Медијске манипулације имају толико извора и разлога и манифестација да је немогуће покрити их све у једном даху. Али, оно што је Запад учинио на Балкану је оно што зовем завером без командног центра. Сваки чинилац је радио за себе. А ко су они? Светске владе, медији, Холивуд, НАТО, организације за људска права, Хаг, и тако даље. Обично неки од њих „држе“ остале у реду, међутим на Балкану су сви били на истој страни, са изузетком неких организација људских права које су после догађаја заузеле непристраснији став. На пример, где су другде сем на Балкану медији тако упорно глумили лакеје власти уместо супротно? Наравно, било је случајева када су медији добијали директиве из Стејт дипартмента по овом питању, али су они добрим делом имали велики удео у настављању са изопаченим извештајима. Понекад је то зато што су били обманути, понекад зато што су душебрижници који не мисле критички, а понекад и зато што прикривају сопствене лажи из претходних деценија.


Холивуд, наравно, прати виђење медија, тако да ни његове „примедбе“ неће бити ништа боље. Војске ће радити оно што им владе кажу, а Хаг је успостављен да би служио тим владама, мада је неумитно да долази до одређених разилажења, јер Хаг мора да се понаша налик суду и да размотри неке чињенице, које се не могу запоставити. Зато имамо нека трвења између Хага и влада које су га успоставиле. Међутим, појава која је особена медијима и владама јесте да су немачка и америчка влада, заједно са хрватском и босанском (муслиманском) владом, давале од почетка лажну слику; медији су насели на то, и кроз ту призму су „сведочили“ о страшним стварима и документовали их ван контекста, и онда захтевали од влада да нешто учине како би их спречили; те владе су онда поверовале сликама и причама медија, које су од почетка послужиле оригиналним верзијама тих истих влада. Дакле, ова два ентитета су се међусобно хранили лажима, и веровали сопственим створеним причама. Почело је са обманом медија, да би сада они прикривали сопствене лажи. (У случајевима где није било обмане медија, они су трагали за класичном причом „зликовца и 'жртве'“, и знамо од писца Питера Брока да су уредници наредили „новинарима“ да донесу само једну верзију приче.)


Како бисмо могли дефинисати ту фамозну западну “политичку коректност“?

- Само ћу рећи да је политичка коректност вербална манифестација западне самомржње, а импликације те самомржње су злослутни и очигледни.

Превод: Давид Ђорђевић

Антрфиле:

Медијска сатанизација Израела


Како објашњавате да је Израел суочен са све већом политичком и медијском изолацијом у савременом свету и да, поводом афере са турским бродовима и другим, израелска влада трпи жестоке критике не само традиционално проарапских већ и утицајних медија у ЕУ и САД?

- Цитираћу америчког писца Шелбија Стила, из чланка који је недавно објавио у Вол Стрит Журналу:

„Некако се „светско мњење“ променило од старог гледишта 20. века да је израелско-палестински сукоб сложени територијални сукоб између два народа који дуго пате. Данас свет даје превагу Палестинцима, демонизујући јачи и бељи Израел као колонијалну силу која врши „окупацију“ напаћених народа Трећег света.

„...Нема везе што већина света зна боље. Овај образац је постао део пристојности, политичка коректност. Стога је добро понашање када си бесан на Израел због блокаде Газе, а да је лоше понашање бити љут на Хамас због недавног напада на школу девојака, или хиљаду ракета којим Хамас гађа израелске градове – чак ни чињеница да их финансира Иран. Свет жели независна истраживања Израела, не Хамаса.

„Један од разлога јесте да цео западни свет деценијама пати од дефицита моралног ауторитета. Ми данас на Западу са невољношћу користимо своју пуну војну силу за рат да не испаднемо империјалисти; уздржавамо се да ојачамо границе да нас не прозову расистима; невољно тражимо од досељеника да се асимилују да не испаднемо ксенофобни; и тешко нам је да дамо првенство западној цивилизацији у уџбеницима да не испаднемо супрематисти... Када су израелски командоси заузели последњи брод у „хуманитарној„ флоти и, пошто су нападнути металним шипкама, убили девет нападача, делали су у свету без моралног ауторитета...

„...Није намера Израела да окупира или угњетава – нити да потпуно уништи – Палестинце у циљу спровођења некакве наслеђене јеврејске надмоћи. Међутим, чак и слаби одјек срамне прошлости Запада је довољна да охлади западну подршку Израелу. Западу такође недостаје самопоуздање да тачно сагледа Палестинце. Опет је овде безбедније да бели Запад види Палестинце онако како се они представљају – као „окупирани“ народ коме бели западни колонизатор пориче суверенитет и основно људско достојанство. Запад је исувише рањив на причу о расизму да би се успротивила овој „неоколонијалној“ карактеризацији Израела.“ Рекла бих да је Запад исто тако чинио и Србима.


Антрфиле:


Ko je Џулија Горин

Џулија Горин је амерички конзервативни писац, хумориста и политички коментатор. Родила се у јеврејској породици у Совјетском Савезу, и као дете се преселилиа са породицом у САД 1976. године. Њен отац је био виолиниста у Симфонијском оркестру Балтимора. Написала је 2008. године сатиричну књигу, Клинтонизми: Забавна, Збуњујућа и чак Сумњива размишљања Биларија.


Један од уредника Јеврејске Светске Ревије и написала је чланке за Националну Ревију, Вол Стрит Журнал, Фронтпејџ Магазин, Џихад Воч, Хафингтон Пост, Монитор хришћанске науке, Ворлд нетдејл и Фоксњуз.ком.


Горин је неплаћени члан Саветодавног одбора Америчког Савета за Косово (лобистичке групе); она често пише о Косову и противи се косовској независности.