Александар Н.Алексејев директор Четвртог европског одељења Министарства спољних послова Русије говори за Геополитику
Руска Федерација и Република Србија изграђују стратешко партнерство. Оваква усмереност се више пута потврђивала, рачунајући ту и на највишем нивоу. Поред осталог то претпоставља солидарност, нарочито по питањима од прворазредног значаја, какво је за Србију очување Косова. Једностране одлуке типа проглашења од стране Приштине ''независности'' Косова колико су неприхватљиве толико су и опасне. Зато намеравамо и убудуће да помажемо Београду који сам поставља садржај и вектор наших усклађених дејстава.
Разговор водио: Слободан Ерић
Господине Алексејев као некадашњег амбасадора Руске Федерације у Србији желимо да Вас најпре питамо за оцену садашњег стања односа Србије и Русије - односа чијим сте развоју и унапређењу несумњиво и Ви дали допринос?
- Односи између Русије и Србије се сада налазе у успону. Сигуран сам да је то постојани процес који одражава фактичко стање ствари у сарадњи двеју земаља на разним правцима, обострану тежњу да се искористе предности условљене факторима историјске, културне и духовне сродности наших народа, савременим прагматичним интересима, па и просто сличним погледима на живот. Видимо заједнички циљ у томе да сачувамо и умножимо позитивни пртљаг који су накупила покољења.
Русија и Србија су пре неколико година имале у великој мери подударан став о Косову и Метохији, што је бивши премијер Србије, назвао „заједничком политиком према Косову“. Данас се стиче утисак да став Србије и Русије према Косово није тако компактан, и да у нашим заједничким односима када је у питању Косово нема, као раније тако великог дипломатског интензитета. Ко је променио, или блаже речено, кориговао политику према Косову - Србија или Русија?
-Заједнички напори Русије и Србије, усмерени ка тражењу праведног правно-коректног решења врло сложеног проблема Косова и Метохије, супротстављање волунтаристичким покушајима да се наметне једнострани расплет који нарушава принципе и норме међународног права, несумњиво су утицали на развој решавања тог проблема који траје већ више од једног десетлећа.
Видимо колико иницијативно и енергично брани националне интересе Србије руководство Ваше земље, штити њен суверенитет и територијални интегритет. Такав приступ у потпуности одговара договорима о параметрима заједничког рада у косовском правцу – уз иницијативу српских партнера и моћну подршку те линије од стране Русије.
Спољашњи утисак о интензитету корака може се мењати у зависности од садржаја текућих задатака. Смисао пак, по нашем мишљењу остаје као и раније и није претрпео суштинске метаморфозе: једностране одлуке типа проглашења од стране Приштине ''независности'' Косова колико су неприхватљиве толико су и опасне. Зато намеравамо и убудуће да помажемо Београду који сам поставља садржај и вектор наших усклађених дејстава.
Да ли ће просец интеграција Србије у Европску унију бити условљаван да Београд призна независност Косова. Да ли Србија може рачунати на дипломатску солидарност Русије у покушају Запада да оваквом политиком условљавања по другим питањима изнуди признање Косова од Београда?
- Руска Федерација и Република Србија изграђују стратешко партнерство. Оваква усмереност се више пута потврђивала, рачунајући ту и на највишем нивоу. Поред осталог то претпоставља солидарност, нарочито по питањима од прворазредног значаја, какво је за Србију очување Косова. Што се тиче свакојаких маневара који имају за циљ да приморају Београд да призна косовску независност, нека они остану на савести аутора и добију одговарајућу оцену српских колега.
Господине Алексејев многи у нашој земљи сматрају да Русија, за разлику од САД и земаља ЕУ није довољно присутна у Србији, у политичком, економском, културном смислу. Питер Лавел, колумниста руске телевизије на енглеском „Русија данас“ у интервју Геополитици је својевремено рекао да Русија треба да више ради на “мекој моћи“(термин америчког теоретичара Џозефа Наја) односно да много више буде присутнија у сфери културе, медија, невладиног сектора... Какво је Ваше мишљење о овоме?
- Не слажем се са тезом о слабом руском присуству у Србији. Узајамно прожимање наших култура, преплитање економских интереса којих се утеловљују, на пример, у крупним енергетским пројектима (изградња гасовода ''Јужни ток'', развој ''Нафтне индустрије Србије – НИС'', опремање Складишта гаса у Банатском Двору) и другим гранама, координација на међународној арени као резултат идентичног разумевања многих савремених проблема сведоче о великом потенцијалу билатералне сарадње. Наравно, далеко од тога да су резерве за нашу сарадњу исцрпљене. Но главно је то да заједнички радимо на њиховом коришћењу, и да рачунамо на хармонични развој овог процеса и не сумњамо у успех.
Како оцењујете односе Русије са Европом. Кад кажем Европом мислим и на односе са Европском унијом али и са НАТО пактом. Да ли су за Руску Федерацију прихватљива уверавања да постављања противракетног система и ширење НАТО на исток нису „уперени против Русије“'? Колико иницијатива Председника Медведева о новој европској безбедности представља одговор Русије на поменуте активности НАТО пакта и шта је у ствари суштински циљ новог „Уговора о безбедности“ који је предложио Председник Руске Федерације?
- Европски правац руске спољне политике је вишестран. Оријентишемо се на кључне вредности – осигурање безбедности, узајамног поверења и стабилног развоја, нивелисање последица дуготрајног раскола континента на сфере утицаја и антагонистичне блокове. При томе дајемо предност форматима који узимају у обзир максималну скалу мишљења и који ''раде'' за заједничке циљеве без компаративне затворености – таквим, као што су ОЕБС.
Паралено градимо односе и са другим структурама које заузимају властиту нишу у политичкој архитектури Европе. Са Европском Унијом и НАТО-ом имамо усклађен дијалог који желимо да видимо као неконфронтациони, конструктиван и користан.
Ширење НАТО на Исток, размештање под различитим изговорима близу руских граница елемената америчког система против-ракетне одбране не доприносе јачању нашег поверења према Западу. Декларисани ''неутрални'' разлози таквог понашања звуче неубедљиво. Тим више што се многи ризици могу уклонити на другачије начине – нарочито путем закључивања Уговора о европској безбедности, који је иницирао Председник Руске Федерације Д. А. Медведев. Овај пројект претпоставља стварање правно обавезујућег система који би био у стању да на савременом нивоу гарантује свим државама на простору од Ванкувера до Владивостока једнаке услове безбедности. Заједно с нашим партнерима активно радимо на успеху поменуте иницијативе.
На заиста величанственој паради којом је обележена 65-годишњица победе над фашизмом, приметно је било да нико од високих званичника из некадашњих савезника САД, Енглеске и Француске, нису присуствовали свечаности (иако су у дефилеу учествовале јединице из земаља антихитлеровске коалиције), док је свечаности присуствовала председница Немачке владе Ангела Меркел. Занимају нас и Ваша осећање и поруке поводом годишњице победе у отаџбинском рату?
- Поуке Другог светског рата актуелне су и данас. Није случајно то што је прослави 65-те годишњице Победе било поклоњено толико пажње. Наш контакт са страним колегама показује да у већини преовлађује исправно тумачење тих далеких догађаја, историјски тачне оцене. У садашњој етапи је важно усредсредити се на колективно стварање, чувајући сећање на то колико се тешкима по човечанство могу показати последице лакомисленог односа према претњама и пацифистички доживљај агресије било које врсте.
Господине Алексејев морамо да приметимо да деведесетих година у току ратова на просторима бивше Југославије као и током НАТО агресије на Србију Русије не само да није пружила очекивану подршку Србији него су неки ултиматуми Запада на разне начине, укључујући и дипломатске канале а и на други начин Београду упућивани преко Москве. Последњих година забележен је заиста континуиран и стабилан развој наших односа. Да ли са поузданошћу можете потврдити да у будућности, због глобалних и других интереса Русије, нећемо видети неку сличну поменуту негативну репризу односа из наше блиске прошлости. Како уопште видите будућност руско-српских односа?
- Пре свега, хтео бих да упозорим на упрошћено тумачење замршене ситуације 90-тих година, рачунајући ту и деловања и улогу према тзв. југословенској кризи, појединих учесника. Мислим да је било учињено много грешака и то на свим странама. Било је и довољно и отворено деструктивних, провокативних дејстава. Јасно је једно: за Русију односи са Југославијом, Србијом никада нису били ''монета за поткусуривање''. Ми смо тежили да свим доступним средствима зауставимо трагедију која је погодила народе који живе на простору бивше СФРЈ. При томе смо често морали да делујемо усамљено, савладавајући отпор других утицајних држава и међународних структура. Нема разлога за сумњу да ће руско-српске везе задржати своју самосталну вредност и у будућности, избегавајући коњунктурна колебања која им често приписују недобронамерни.
Пошто енергетика представља важан део и економске али спољне политике Руске Федерације, занима нас да ли ће промена власти у Украјини утицати на евентуалну промену планова Русије у изградњи гасовода Јужни ток?
-Ми смо задовољни што се узајамни односи са нашим најближим суседом, Украјином, враћају у природни колосек. Свима ће – пре свега, обичним људима – од тога бити лакше и слободније, две земље ће стећи могућност да наставе заједничке послове који су једно време били у застоју, рачунајући ту и економију.
Што се тиче крупних енергетских пројеката, укључујући и изградњу и развој магистрала за транспорт гаса из Русије за Европу, на срећу, њихова потреба и нужност не зависе непосредно од политичких прилика у овој или оној земљи, већ су диктирани првенствено, економском сврсисходношћу.
Како оцењујете актуелно политичко и економско стање у Русији. Пошто спољна политика умногоме представља одраз унутрашње политике и стања у једној земљи колико је економски напредак и јачање, рекао бих целокупног државног идентитета Русије, који је почео, уверени смо, доласком на место председник Владе Владимира Путина у време када је још био Председник Борис Јелцин, дао подстицај и самопоуздање спољној политици Руске Федерације?
-Tешко је анализирати у две речи једно тако обимно питање. Зато ћу се ограничити на сажета одређења. Русије је као неодвојиви део савременог света доживела исте финансијско- економске проблеме глобалног својства, као и њени партнери. Упоредо са тим, успело нам је да избегнемо, отворени „крах“, захваљујући системски, током последњих година, створеним девизним резервама. Ми смо остали стабилна, кредитна способна, и политички чврста држава, чије руководство види циљеве, уме да доноси одлуке и води самосталну унутрашњу и спољну политику.
Господине Алексејев какве сте утиске донели у Москву из Србије по повратку са дужности амбасадора. Ту не мислимо само на оцену онога што сте урадили и што се тичу наших званичних односа већ и на сусрете са људима нешто што се тиче и емоција а не само дипломатије?
-Упркос томе што је после мог повратка из Србије са дужности амбасадора прошло више од две године, веза са Вашом лепом земљом, са њеним необичним људима - а са многима од њих сам успоставио пријатељске односе - није се прекидала. Та веза се није прекидала ни по службеној дужности у Министарству спољних послова на балканском правцу а ни по људским и пријатељским основама и контактима. То је пријатно и драгоцено искуство које ћу увек памтити.
