Можемо да гарантујемо да Српски покрет Двери и Српска странка Заветници неће бити део ниједне владе републике Србије која је спремна да примени француско-немачки ултиматум о признању лажне државе Косово или да уведе санкције Русији.
У циљној равни предизборне кампање Српска напредна странка је штафету дотурила чак и кадру који је сама анатемисала. И Бошко Обрадовић, председник Двери, указује на ту бизарност. „Дијана Хркаловић, која је у режимским медијима оптуживана да прислушкује председника републике и планира његову ликвидацију, сада је ангажована да као бот СНС у ’Хит твиту’ напада све опозиционе прваке. Небојша Стефановић је исто тако оптуживан да ради о глави председника републике, а онда је на предизборном митингу у Врању стајао иза леђа тог истог председника републике.“
Но Обрадовићу је то свеједно, јер је свакако реч о „напредњачком картелу огрезлом у криминалу и корупцији“, те тврди да зато - али не само зато - Национално окупљање, изборна листа Двери и Заветника, не може да сарађује са СНС.
Можете ли да гарантујете да Двери и Заветници неће после избора сарађивати са Српском напредном странком?
- Можемо да гарантујемо да Српски покрет Двери и Српска странка Заветници неће бити део ниједне владе републике Србије која је спремна да примени француско-немачки ултиматум о признању лажне државе Косово или да уведе санкције Русији. А за то има заинтересованих и у прозападној власти и у прозападној опозицији. Зато је за нас подела на садашњу и бившу власт превазиђена, и сматрамо да је Национално окупљање алтернатива бирању између Вучића и Ђиласа. Желимо да се будућа влада републике Србије прави на нашем предизборном програму, и можемо да сарађујемо само са онима који деле наше суверенистичке идеје.
Наш генерални циљ као опозиције је смена актуелне власти на свим нивоима - од републичког преко покрајинског до локалног нивоа. Али мислим да овога пута треба да извучемо поуке из негативних искустава са некадашњим опозиционим приступима, по којима је било важно само сменити Милошевића или Тадића, а није било важно ко ће доћи после њих. Суштина наше предизборне кампање јесте у томе каква ће политика бити након смене Вучића и Српске напредне странке.
Ако већ сва опозиција није могла у један воз, зашто барем десница није у њему?
Није било реално да сва опозиција, идеолошки разноврсна, буде у једној опозиционој колони. Сматрам да је демократски најисправније управо супротно - да сви кандидујемо наше политике, да грађани тачно знају за шта гласају, и да видимо какву подршку имамо међу грађанима Србије.
Са друге стране, Српски покрет Двери и Српска странка Заветници су формирајући Национално окупљање показали да им је стало до тога да укрупне патриотске и државотворне опозиционе снаге. Добили смо подршку патриотских удружења, истакнутих јавних личности и српских интелектуалаца, на челу са професором доктором Ратком Ристићем, који је и наш заједнички кандидат за градоначелника Београда.
Жао ми је што није дошло до још ширег обједињавања државотворног блока, на чему смо искрено и вредно радили, али верујем да ће се Национално окупљање ширити после избора и да ће са колегама из државотворног блока чинити будућу суверенистичку владу републике Србије.
Да ли бисте били део техничке владе са опозицијом која не би прихватила осам тачака „новог српског суверенизма“?
- Техничке владе у нашем уставноправном и демократском систему не постоје. Влада је влада, она може бити по договору орочена, након чега следе ванредни избори, али свакако функционише у пуном уставном капацитету извршне власти. Зато је за нас изузетно важно на којим основама почива та „прелазна влада“. За нас не може бити мораторијума или избегавања да се реши питање Косова и Метохије. Не желимо да дозволимо да техничка влада продаје наставак примене француско-немачког споразума о признавању лажне државе Косово под некаквим изговором да је то бивши Вучићев режим прихватио у Бриселу и Охриду.
Да бисмо, дакле, разговарали о било којој влади, па и некој коју називају „техничком“ или „прелазном“, морамо се најпре договорити о одбацивању француско-немачког ултиматума, а онда разговарати о свим другим темама које би биле на дневном реду те прелазне владе. Сви који су спремни да поштују Устав Србије и Резолуцију 1244 Савета безбедности, сви којима су неприхватљиви увођење санкција Русији и чланство у НАТО, могу бити наши политички савезници и сарадници.
Да ли је довољан основ за сарадњу са ССП најава да ће о француско-немачком плану морати да се изјасне парламент и Уставни суд и да је за њих неприхватљив документ који би допустио улазак Косова у УН?
- Није довољно рећи оно што непрестано понављају и Вучић и Ђилас. Србија мора да буде против уласка лажне државе Косово у било коју међународну организацију, а не само у Уједињене нације. Француско-немачким споразумом признаје се косовска државност, јер се у неколико чланова од Србије јасно тражи да прихвати националне симболе, територијалну целовитост и лична документа лажне државе Косово, и да на крају пристане да та лажна држава буде примљена у све међународне организације. То је за Национално окупљање апсолутно неприхватљиво, за разлику од Вучића и Ђиласа, којима су овакви западни ултиматуми очито прихватљиви.
Могу да се сагласим да је скандалозно да француско-немачки споразум није био тема ни у Влади Републике Србије, ни у Народној скупштини, ни на Уставном суду Србије, и да о Косову и Метохији одлучује један човек. Са друге стране, највећа зебња ових избора јесте дилема да ли ће Драган Ђилас изнова отићи на канабе код Александра Вучића, што може да значи да амерички амбасадор Хил намерава да подржи владу Александра Вучића и Драгана Ђиласа, при чему би Вучић добио подршку за француско-немачки план, а Ђилас заузврат власт у Београду. Национално окупљање биће велика брана таквом епилогу ових избора, јер сматрамо да амерички амбасадор не може да одлучује о нашим унутрашњим питањима.
Да ли бисте били спремни да на нивоу Београда одступите од тих осам тачака, јер већина њих ипак није релевантна за управљање градом?
- На локалном нивоу се не решавају велика национална и државна, већ управо локална питања. Ми смо веома заинтересовани за смену актуелне београдске власти, која представља врхунац бахатости, нестручности и корумпираности. Важно је поставити кључна питања која је у предизборном програму представио Ратко Ристић, а реч је о загађењу ваздуха, о решавању саобраћајног колапса, о децентрализацији града, о бризи о свим приградским општинама, и наравно о заустављању урбанистичког насиља и хаоса који је завладао Београдом.
Београд није само метропола и велики космополитски центар, што треба и да остане, већ је и српска престоница, и треба да буде српски главни град отворен за све Србе света и да негује национални дух, националну историју и културу, што је за нас веома важна тачка формирања нове градске власти у Београду.
У првој тачки „новог српског суверенизма“ чврсто обећавате да ћете очувати Косово и Метохију у саставу Србије. Како намеравате то да изведете када и први корак који предлажете, захтев да се преговори о КиМ врате у Савет безбедности УН, не делује реално?
- Многима је можда деловало нереално да ће се америчка војска повући из Авганистана, па се повукла. Многима је можда деловало нереално да ће највећа опозициона немачка парламентарна странка, Алтернатива за Немачку, предати иницијативу Бундестагу да Немачка повуче признање лажне државе Косово, па се и то догодило. Свет се на наше очи мења, ствара се нова геополитичка равнотежа. Колективни запад више није једина светска сила, БРИКС је све присутнија алтернатива, и у таквом новом свету расту наше шансе. Већина човечанства и већина држава света није признала косовску независност, и то значи да наша дипломатија има огроман простор да потражи савезнике.
У другој тачки правите разлику између „бриселске ЕУ“, коју не подржавате, и „Европе отаџбина“, чији бисте део хтели да будете. Чак и ако би ЕУ какву познајемо нестала, мислите ли да би се појединачне европске земље другачије понашале спрам Косова, које су већином појединачно признале?
- У бројним европским државама побеђују нама блиске суверенистичке снаге, као што је недавно био случај у Словачкој или Холандији, а пре тога и у Шведској, Италији, Мађарској, и сматрам да многе земље које су признале лажну државу Косово почињу да мењају мишљење. Политичке прилике у Европи се мењају, време ради за нас, и зато је толико важно одолети овим последњим западним ултиматумима, из којих се јасно види да се Западу жури да заокружи косовску независност пре него што се заврши сукоб у Украјини, јер након тога геополитичка карта света може изгледати потпуно другачије. Колективни запад више неће моћи да доноси никакве одлуке без консултација са земљама БРИКС, а пре свега Русијом.
Не видимо сметњу да након краха Европске уније будемо део нове европске политичке идеје, Европе нација и Европе отаџбина, која би уважавала националне суверенитете и идентитете, и која би поспешила економску и сваку другу сарадњу независних европских држава. Европски интерес никако није рат са Русијом, већ стратешка сарадња са њом у економском, енергетском и сваком другом, па и безбедносном смислу. Србија може наћи своје место у једној таквој, новој Европи.
У седмој тачки се противите „економским интересима странаца“. Мислите ли да радници „Леонија“, рецимо, не би били експлоатисани ако би Немачка била само Немачка, а не чланица Европске уније?
- Без обзира на то одакле долазе страни инвеститори, они се у Србији не могу понашати као заштићени бели медведи. Фаворизовани су бесплатним грађевинским земљиштем, комплетном комуналном инфраструктуром, високим субвенцијама и пореским олакшицама, а наши радници, као што сте навели, третирају се као јефтина радна снага без икаквих радничких и синдикалних права. То је апсолутно недопустиво и када говоримо о страним послодавцима и када говоримо о домаћим, и нешто што држава мора ригорозно да кажњава. Највеће снаге државе у смислу субвенција, пореских олакшица, извозних гаранција, повољних кредита, треба преусмерити у домаћу привреду и пољопривреду. Треба формирати развојну банку, извозну банку и агробанку, које би по повољним каматним стопама кредитирале мала и средња предузећа и удружења пољопривредника у Србији. Наш циљ треба да буду и замена увоза домаћом производњом и појачани извоз домаћих финалних производа. То су мере економског патриотизма које воде ка суверености Србије и у области економије, где смо се претворили у колонију у којој власт држе стране амбасаде, стране банке, страни трговински ланци и стране компаније, док је све што је домаће гурнуто у други план. Да би се почетак неправде исправио, држава Србија мора да преузме на себе дуг према радницима који су оштећени у пљачкашким приватизацијама, пре свега неисплаћеним зарадама и неповезаним радним стажом. Све то држава треба да претвори у јавни дуг и да исплати свима којима се дугује, а посебно онима који имају правоснажне судске пресуде о томе колико им је послодавац остао дужан.
Када већ говоримо о „економском патриотизму“, на чему заснивате уверење да би капитализам у српској изведби био мање израбљивачки од капитализма у немачкој, јужнокорејској или некој трећој верзији? Српске газде се не показују нимало бољима од иностраних.
-Све зависи од тога да ли има државе, да ли има закона, да ли надлежне инспекције рада обављају свој посао или је све то ван функције, односно у функцији крупног капитала и израбљивања и радника и природних и привредних ресурса Србије. Добар пример томе је долазак по злу чувене мултинационалне компаније Рио Тинто. То вам је испит за државу - да ли ће она дозволити да буде колонија и депонија, да ли ће странци овде експлоатисати и у иностранство износити екстрапрофит, а нама остављати уништену животну средину и уништено здравље нашег становништва? Све је, дакле, на држави, али не у смислу повратка на неку врсту социјализма и угрожавања слободног тржишта.
Држава треба да интервенише тамо где се треба борити против монопола, где треба заштитити права радника, наша природна и привредна богатства. Економски развој у Србији можемо да покренемо само тако што ће, примера ради, Телеком и ЕПС остати у нашем власништву. Сматрам да су нам и бивша и садашња власт нанеле огромну штету субвенционисањем страних компанија нашим парама, јер је од Млађана Динкића до Синише Малог 93,5 одсто укупних државних субвенција дато страним компанијама, а са друге стране су продале нека кључна државна предузећа као што су Галеника, ПКБ, Комерцијална банка. То су све могле бити - и поново могу бити, када нађемо начин да их национализујемо - кључне полуге домаћег економског развоја. Ниједна држава света није се озбиљно развила на страним, већ на домаћим инвестицијама.
Ви сте заинтересовани за БРИКС. Да ли је БРИКС заинтересован за нас у светлу чињенице да су све чланице веће и моћније од Србије, да ниједна није географски близу?
- Србија може бити прва земља из Европе која ће показати интересовање за БРИКС. Пре свега можемо тражити статус посматрача, а онда се кандидовати за прву европску чланицу без обзира на то што нисмо земља величине и снаге као оснивачи. БРИКС је показао жељу за проширењем, више десетина других држава се већ кандидовало, а међу њима су и многе моћне државе које су савезници Запада или су у веома блиским односима са САД. Интересовање је показао и француски председник, што нам говори да је БРИКС значајна геополитичка тачка у будућности света и да треба да пратимо те геополитичке трендове и да реагујемо на време.
Замислимо да режим у покушају да се спасе промени геополитички курс, што је могуће јер и нема стабилну идеологију. Ако бисте се сагласили око геополитике, да ли бисте могли да сарађујете са режимом који је, како сами кажете, огрезао у криминалу?
- Могу да замислим да режим уради било шта да би сачувао власт, али за нас је апсолутно неприхватљиво да српски народ и државу на новом суверенистичком путу представља неко ко је досад ишао потпуно погрешним спољнополитичким путем. Тим путем могу да нас поведу само нови људи, који нису били на власти, који нису компромитовани и корумпирани. Немогуће је прихватити актуелну власт која би се пресвукла у нове патриотске ношње, што иначе покушава да учини у предизборној кампањи, јер се Александар Вучић и Ивица Дачић патриотизма сете само у неколико дана пре избора, а након тога се претварају у колонијалну управу која ради по диктату западних центара моћи.
Марко Ловрић
Извор: НИН
