ГДЕ ЈЕДИНСТВО ВЛАДА – ТУ СТАНУЈЕ БОГ

Академик Драган Недељковић у разговору за Геополитику

ГДЕ ЈЕДИНСТВО ВЛАДА – ТУ СТАНУЈЕ БОГ

Злонамерни потурају идеју, а вероватно и заповест да се Србија подели на регионе. ''Подели, па владај'' старо је правило освајача. Зашто се они, с друге стране, залажу за јединствену Босну и Херцеговину, угрожавајући постојање Републике Српске? Хрватска је, током историје, словила као ''троједна краљевина: Славонија, Хрватска и Далмација''. Свака од њих је имала и свој сабор. Засебност је поседовала и Република Дубровник. Постоје јаки разлози, на историји засновани, за регионализацију. Сад је све то уједињено. Нико не помишља на децентрализацију и регионалазицију, него се утврђује јединство. Очигледно су различити аршини за Србију и за остале. Србија треба да има своје Ја и свој неотуђени raison d'être.

Шта је сад за нашу Србију битно?

- Битно је јединство, битно је наћи заједнички језик, језик узајамног разумевања, спасоносни језик љубави. Ових дана прославили смо Духове, велики празник Силаска Светога Духа на апостоле, почетак стварања Цркве Христове. Захваљујући Духу Светоме, апостоли су проговорили све језике и све дијалекте да би могли свим људима проповедати науку Христову. Ја тај велики дар Светога Духа не схватам дословно. Он има и дубље значење. Захваљујући великој Вери, а надахнути Љубављу, и никад без Наде, апостоли су имали способност да са људима налазе заједнички језик, да на њих преносе своју Веру, да дејствују заразно, у најплеменитијем смислу. Наћи заједнички језик више је достигнуће него савладати стране језике. Тај заједнички језик сад Срби немају и све док га не нађу, биће безбудућни и безнадежни. Треба учити и од сопствених предака, и од пријатеља, па и од непријатеља. Наш деспот Стефан Високи, аутор дела ''Слово љубве'', пучен Светим апостолом Павлом, подсетио нас је да ''Љубав све превасходи'' и да нема безизлазних стања, јер ''колико је у моћи – ми своју песму, ипак, плетемо'', не престајући да се надамо. Језик Љубави – то је и језик слоге. Наши преци, и они неписмени, то су знали, па су нам оставили аманет, који Вук бележи: ''Где је слога – ту је и Божији благослов.'' Наш брат Каин то зна и то примењује. Захваљујући геслу ''Хрват је Хрвату мио, ма које идеологије био'', тај наш сусед, оптерећен мржњом према Српству и православљу, али наоружан узајамним поверењем, које превазилази разлике и неспоразуме, дошао је, релативно лако, до једне од најлепших држава Европе. Тај заједнички језик међу собом имају готово сви наши суседи, који нам нису пријатељи. Од њих треба учити тај битни и спасоносни језик – не мржње, него језик солидарности, солидарности унутар властите нације, њене културе, па и политике. То је језик што гради мостове, што спаја супротности, што не пристаје на неслогу и неразумевање. Он је битан елемент националне самосвести, на пример код Немаца, па је ушао и у њихову химну, која започиње као велика опомена и тврд став: ''Немачка, Немачка изнад свега!'', па и изнад целог света... А шта тек да кажемо за малу, али трајну Хелветску конфедерацију, опредељену за мир и за слогу, упркос дубоким разликама.

На које то разлике мислите када је реч о Швајцарској?

- Које? Огромне, на којима се, парадоксално и чврсто, темељи јединство. То је велики сусрет језика и култура, које се не свађају, него се допуњавају и диве једна другој, такмичећи се. Велик је германски, то јест немачки удео, бриљантан је романски, односно француски допринос, а неотуђив и диван је и италијански. Три велике цивилизације су се стекле на малом простору да би дале Европи и свету велику лекцију. Уз три језика, ту је и мноштво наречја, и германских и романских – малте не свако брдо и свака долина има, уз књижевни језик, и свој особени дијалект. Али над свима је златно начело, које је залога среће, у садашњости и будућности: ''Где јединство влада – ту станује Бог.''

А код нас су сад актуелне децентрализација и регионализација?

- У зло доба, рекао бих. Нама је нужно јединство, духовно, културно и политичко, како у Србији тако и духовно свих српских земаља. Зато понављам швајцарско гесло: ''Где јединство влада ту станује Бог''. Злонамерни потурају идеју, а вероватно и заповест, да се Србија подели на регионе. ''Подели па владај'' старо је правило освајача. Зашто се они, с друге стране, залажу за јединствену Босну и Херцеговину, угрожавајући постојање Републике Српске? Хрватска је, током историје, словила као ''троједна краљевина: Славонија, Хрватска и Далмација''. Свака од њих је имала и свој сабор. Засебност је поседовала и Република Дубровник. Постоје јаки разлози, на историји засновани, за регионализацију. Сад је све то уједињено. Нико не помишља на децентрализацију и регионалазицију, него се утврђује јединство. Очигледно су различити аршини за Србију и за остале. Србија треба да има своје Ја и свој неотуђени raison d'être.

Како гледате на тежње Војводине да оствари још већу аутономију?

- Аутономија Војводине имала је дубоког смисла и јаког оправдања у туђој царевини, Аустрији и Аустро-Угарској. Аутономија, никад трајно неостварена, била би штит за одбрану од унијаћења и католичења, германизације и мађаризације. Била је то Војводовина Србија или Српско Војводство, пандан Кнежевини, потом Краљевини Србији, са јаком жељом за свесрпским уједињењем, јер смо исти народ, јединствена култура, са обе стране великих река. Та аутономија нема исти смисао нити исто оправдање у држави српској. Та изразито српска замисао изопачила се у антисрпску злу намеру. Комунисти су аутори тога злодела, као и распарчавања српског националног бића и измишљања нација. Готово све српске химне настале су у Војводини, а ''Онамо намо'' у Црној Гори, ''српској Спарти''.

Често сте истицали судбину и свест Јевреја, поучне за Србе...?

- О томе неком другом приликом, а сад само један наук: ''Сваки Јеврејин је одговоран за све Јевреје.'' Тако и сваки Србин треба да се осећа одговорним за све Србе. Чедомир Попов, наш најбољи тумач идеја Светозара Милетића, подсећа нас на драгоцене поруке овог борца за српску аутономију у туђој империји: ''Ми смо и Срби и грађани... И један Србин док постоји, он је народ... Ми не желимо јединство Срба само северно од Саве и Дунава. Јединство Срба – макар само духовно – мора обухватати све припаднике Српског народа јер без тога није јединство...'' Милетићева заветна мисао била је ослобођење и уједињење Српства. Ето, то је жива, актуелна тема за коју је дошао час, јер се управо расправља о статуту Војводине и регионализације Србије, а често се заборавља историјски континуитет, будући да се не знају неке основне чињенице.