Јован Пејин, стручни саветник Историјског архива Србије, говори за Геополитику
Нема енергичног одговора државе Србије, а још мање реагују њени органи. Ако Београд и Србија као држава не учине нешто за војвођанске Србе, биће исто као што се десило у Црној Гори - ако је отишла српска Спарта, отићи ће и српска Атина.
разговор водила:Биљана Живковић
Војвођански Срби узнемирени су још од 2008. године, када је покрајинска скупштина лакомислено усвојила некакав Статут Покрајине којим, по ко зна који пут, од 1989. сепаратисти покушавају да обнове парадржавност из 1974, а следећи корак био би државност. Сви предлози Статута, изузев Брозовог устава покрајине 1974, доживели су неуспех. Ницали су и нестајали пред гневом због неправде и зле намере статутописаца према српском народу! Већ је много тога речено о Уставу 1974. и потоњим фантомским статутима, којима је поништавана воља српског народа у овом делу Србије да живи у својој националној држави. Рецепт је увек исти, из кухиње кроатокомунистичке олигархије Тито-Кардељ-Бакарић и њихових покрајинских наследника, данас идеолошки острашћених бораца против великосрпства. Наследници су нелојални грађани Срби, који су на најпримитивнији начин схватили комунистичку идеологију и претворили се у наднационалне југословенске борце против Срба и њихове државе. Данас је њихова идеолошка подлога постала „демократска, европска и глобална”. По последицама иста је као што је била за време комунистичке диктатуре – мултинационалној одредници додате су мултиконфесионална и мултикултурна, те Војводину вештачки чине специфичном европском регијом. Зато треба од њених територија направити европску аутономну државу националних мањина! Проблем сепаратиста је велики број Срба, око 82 одсто у Војводини, затим што сепаратисти више нису из редова класно свесног пролетаријата, данас су из редова евроуниониста. Још један проблем је све евидентнији - већина Срба из покрајине неће из државе, такве Србе не интересује покрајина, а још мање Европа региона. Уствари у јавности Србије стално се обнавља једна иста расправа већине са мањином – држава Србија или држава Војводина - истиче Јован Пејин, стручни саветник Историјског архива Србије, говорећи о свеприсутнијем војвођанском проблему и анализира дубоке корене ове појаве, која може брзо да прерасте у озбиљну кризу, али пре свега, велику опасност по Србе у Војводини.
Какву перспективу нуди европска аутономија која Војводину извлачи из српске државе?
– Резултат таквог улаза у Европу довео би Србе у положај као у Хрватској, муслиманско-хрватској федерацији, Македонији, Црној Гори, или на окупираном подручју наше државе на Косову и Метохији. Срби као народ не верују у “европску аутономију” као што не верују у успешан развој Војводине изван граница Србије. За напредак државе потребно је много слоге и новца. Ако нема слоге нема ни новца!
Упозоравате да је Европа „посетила” српски народ кроз историју неколико пута!
- Да. Европа је посетила српски народ и државу 1914-1918. године, па поново 1941-1945. и још једном 1999. године. Иза себе оставила је печат смрти и анархију! Зато су неразумљиви заговорници европске аутономије дела српске територије. Такви појединци раде супротно националном интересу. Видели смо резултат полемике око аутопута Хоргош-Пожега. Сада је у плану аутопут Темишвар-Трст! Коме је овај аутопут у интересу? Војводини није, Србији није! Али – Бојан Пајтић се залаже за овај пројекат као Европљанин, као човек и грађанин регије! Заобилази Београд као саобраћајни чвор између Хамбурга до Цариграда и Одесе до Ломбардије. Тиме показује да не разуме стратешки интерес Србије да треба смањити број незапослених на простору од Суботице до Врања! Где је ефикасност њихове политике? Чиме рачунају у којој мери Војводина може да оствари високи доходак? Аграр? Хемијски комплекс? Водопривреда? Метални комплекс? Одговор не постоји. Веома је важно у којој мери ће аутономашко-сепаратистичка визија помоћи оном слоју друштва који нема могућност да се непосредно упозна са суштинским циљем империје у настајању – Европске уније и НАТО. Изгледа да аутономаши интелектуалци то не схватају. Нове генерације војвођанских Срба не желе само да раде за финансијски профит. Желе да свој живот учине достојанственим. Ова жеља је суштински отпор аутономаштву.
Тврдите да се показало да је идеја парадржавне аутономије три области Баната, Бачке и Срема (Барања је под управом Хрватске), дисфункционална.
– Зато је потребно под хитно да се осмисли нова политика локалне самоуправе, да се аутономија сведе на оно што треба да буде, да се сведе на функцију општине и округа. Локална самоуправа и сарадња је једини начин да Србија као држава буде функционална. Покрајина нема средстава за трошкове одржавања система парадржаве. Приватни сектор није заинтересован да свој капитал улаже у партнерство са покрајином, него са државом. Капитал тражи обрт средстава – и умножавање, док аутономашка администрација тражи трошење. Аутономаши су припремили статут “државе Војводине”, а нису рачунали на светску кризу која ће дуго трајати. Нови Сад нема сада средства да одржава постојећу администрацију. Мораће да препусти администрацију, кроз разне механизме, градовима и другим организационим системима. Ово је први корак краха аутономаштва и потврда програмске идеје Српског народног покрета „Светозар Милетић“ да се оживи, ојача и развије локална самоуправа – да све што грађанин треба да да држави и да добије од ње, да се нађе тамо где живи и ради у Суботици, Сомбору, Кикинди, Сремској Митровици, Панчеву, Вршцу, Зрењанину.
Срби Војвођани који нису потпали под утицај аутономаша питају се, куда води политика попуштaња Београда и коме да верују?
– Питају се, због попуштања аутономашима какви су морални принципи на којима српско друштво почива? Не беже од питања југословенске преваре и да је ова превара створила кризу моралних принципа због сталног прикривања и лажне представе великохрватске државне идеје, геноцида као плода ове идеје 1914-1918. 1941-1945. и продужетак геноцида од 1945. на југословенској идеолошкој основи ради смањења броја Срба и њихових територија производњом нових нација и држава од српских земаља до 1986. када је ублажен, али не и прекинут и новог геноцида од 1991. до 2009. године. Зато именовати кључне личности и идеологе аутономаштва није лако. Окупљени у неколико странака и покрета присутни су у јавности, у медијима, много више него што по подршци у самој Војводини заслужују. Присуство у јавности правда њихову надутост према српском народу у Војводини и Србији у целини. Аутономаши Срби су се претворили у војвођанске националисте. Најжешћи противници су им Српски народни покрет „Светозар Милетић“, ДСС, СНС и СРС. Због принципијелног става антиаутономашког покрета, аутономаши покушавају да објасне да Срби, заправо, не разумеју да сецесијом Војводине они желе „добро” српском народу – претвориће га у националну мањину са ограниченим правима а покрајину у европску регију – свачију и ничију, односно немачко-мађарско-хрватску!
Какав је став српске владе по овом питању?
– Нема енергичног одговора државе Србије, а још мање реагују њени органи. Нема акције унутар странака које су формирале покрајинску владу. Ако Београд и Србија као држава не учине нешто за војвођанске Србе биће исто као што се десило са Црном Гором, ако је отишла српска Спарта, отићи ће и српска Атина! Поготову што се још увек оглашавају представници покрајинских странака хваљењем статута који – нема алтернативу! Пазите – нема алтернативу! Значи мора! Зашто мора бити усвојен? Напротив!! Постоји Устав Србије који мора да се поштује. Држава у овом случају штити своје грађане од сепаратистичког тероризма! А праве мере постоје! Уосталом, која ће стабилна, озбиљна држава у свету да штити сепаратизам на својој територији? Ниједна!
Колико би наметање новог статута било опасно по Србе?
- Имало би погубне последице за све Србе у Војводини. Остају без државе, језика, писма, духовности, следи уништење традиционалног наследства, наметнуће се нове, али туђе традиције – направиће се неки „нови” српски народ. Те елементе у покрајини, али и у Србији као држави већ осећамо. Имамо најезду секти и афроамеричке музике, европејство, латинично писмо, спомињање Беча и традиције везане за овај град у облику Марије Хилфе штрасе и Флајшмаркта. Аутономаши не помињу Хофбург и Балплац, а то је суштина Беча. Држава Србија опасно стање неодређености треба да превазиђе да коначно преломи партијске калкулације. Ништа не може бити прече од oпстанка нације.
Разговор водила: Биљана Живковић
