Ексклузивно

Председник Републике Јужна Осетија Едуард Кокојти у току рата на Кавказу да интервју за ГеополитикуБројчана надмоћ (1:30 у људству, а и у наоружању) није помогла грузинским оружаним снагама да заузму Јужну Осетију. Најважнији је ратнички дух. Ми смо још једном показали читавом свету, да нам ту Грузини не могу бити конкуренти и да Осетини изнад свега воле своју земљу, своју Отаџбину. Цели Осетински народ, посебно Цхинвалци, показали су велики степен храбрости и ја се клањам тим људима-браниоцима Јужне Осетије, који су успели да у неравноправном боју одбране свој град. Народ Јужне Осетије - древни народ са старом православном традицијом испуњен је изузетно топлим осећањима према братском српском народу. Наши заједнички корени потичу још од скитско-сарматско-словенских времена, па и раније.

Разговор водио: Саша Паповић

Кокојти Едуард Џабевич рођен је 1964. Почео је политичку каријеру још за време СССР-а. За време грузинско-осетинског рата командовао је борбеним одредом. Посланик првог парламента Јужне Осетије 1990. Радио је на процесима интеграције Јужне и Северне Осетије. Ожењен је и има три сина.

Председник Кокојти нам на почетку разговора преноси утиске и атмосферу међу храбрим браниоцима Јужне Осетије након прошлонедељне агресије оружаних снага Грузије на Осетију.

-Бројчана надмоћ (1:30 у људству, а и у наоружању) није помогла грузинским оружаним снагама да заузму Јужну Осетију. Најважнији је ратнички дух. Ми смо још једном показали читавом свету, да нам ту Грузини не могу бити конкуренти и да Осетини изнад свега воле своју земљу, своју Отаџбину.  Цели Осетински народ, посебно Цхинвалци, показали су велики степен храбрости и ја се клањам тим људима -браниоцима Јужне Осетије, који су успели да у неравноправном боју одбране свој град – са поносом истиче Председник Кокојти и додаје да ће „из заробљене грузинске ратне технике биће створене тенковска јединица по имену Михаила Саакашвилија. Само нека председник Грузије настави да нам шаље технику. Грузија је данас најмилитаризованија држава на пост-совјетском пространству.Све су јединце Грузије обучене натовским инструкторима“. На питање да ли је тачно да је међу Грузинским војницима било и страних плаћеника Председник Јужне Осетије одговара:

-У редовима агресора на Цхинвал било је много иностраних плаћеника. После битке пронашли смо да је код њих било пуно становника Прибалтика,Украјине и по подацима које сада добијамо у рејону 12-те школе пронађена су тела плађеника афричке спољашности - тамне боје коже. Било је и лица са карактеристичним азијским изгледом очију. Председник Јужне Осетије пренео нам је ратни извештај тога дана:

-Данас(10.августа) оружене снаге Јужне Осетије заједно са снагама 58.армије ОС Руске Федерације, које дејствују херојски и храбро, практично држе под контролом у потпуност Цхинвал и све стратешке врхове. Сада је на делу уништење осттака група грузинских војски у планинама, које су остале тамо након јучерашњих покушаја заузимања Цхинвала. 

Уважени господине Џабеевичу, да ли бисте могли да нам укратко испричате о суштини грузинско-осетинског конфликта?

- У прошлости између Алана-Осетина и Грузина постојали су добри односи. Аланско царство било је јаче и снажније и помагало је Грузинима у борбама са непријатељима. Напад монголско-татарских хорди изменио је ситуацију. Грузија која се покорила освајачу, успела је да се сачува, а Осетини-Алани који су пружили снажан отпор изгубили су своје Аланско царство. Када су за Грузине настала погодна времена, њихови феудалци хтели су да покоре народ којег су до јуче обожавали, а једини разлог био је што је Осетина остало мање него Грузина.

Посебно су та непријатељства дошла до изражаја након 1801, када је Грузија 27 година након Осетије ушла у састав Русије. Након Октобарске револуције Грузија је изашла из састава Русије, док је Јужна Осетија остала верна Уговору о уласку у састав Русије. Тада су Грузини починили први у 20. веку геноцид над Осетинима.

Крајем осамдесетих официјални Тбилиси прогласио је Јужне Осетине ”гостима на грузинској земљи” и јавили су се гласови за њихов ”прогон из грузијске земље”. Када је Грузија изашла из састава СССР-а, Јужна Осетија, имајући уставно право избора да изађе из састава СССР, остајући у саставу Грузије, или да остане у саставу СССР-а, изабрала је да остане у саставу СССР-а. Тада је Грузија извела по други пут у 20. веку геноцид над осетинским народом. Она је увела на територији Јужне Осетије паравојне формације и пуштене из затвора преступнике и дала им униформе. Они су убијали мирно становништво, спаљивали осетинска села, напали Цхинвал ракетама и артиљеријом. Било је убијено око 2.000 мирних становника. Ретко ко је био убијен без мучења. То је огромна трагедија за један малобројни народ. Од 364 осетинских села Јужне Осетије било је уништено 117, а 100.000 Осетина било је прогнано из Грузије. Била су учињена ужасна злодела од којих се леди крв и то само зато што су жртве били Осетини. Ради поређења могу  да кажем да са стране Јужне Осетије није уништено ниједно грузинско село.

Ниједан од одговорних за масовна убиства и етничко чишћење Осетина није био гоњен у Грузији, а многи су проглашени за хероје. Ово је већ постала норма у новијој историји односа измећу наших народа. Нема века у коме Грузија није учинила геноцид над нашим народом, а само у 20 веку било их је два, а ово је трећи генеоцид над нашим народом.

Данас Осетини који су остали у Грузији подложени су прогону и понижењима. Деци је забрањено да уче свој језик, одрасли не могу да нађу посао, сељацима се конфискује земља.

У Србији многи не знају, да су народ и руководство Републике Јужна Осетија, као и Ви лично, на страни Срба по питању Косова и Метохије. Да ли бисте могли да нам појасните разлоге такве позиције?

- Народ Јужне Осетије, древни народ са старом православном традицијом, испуњен је изузетно топлим осећањима према братском српском народу. Наши заједнички корени потичу још од скитско-сарматско-словенских времена, па и раније. Такође, наша позиција одређена је не само по историјској и религијско-културној блискости. Наши нас противници називају сепаратистима зато видимо да су у Србији изненађени таквом подршком. Али, као што сам већ рекао, Јужни Осетини нису сепаратисти, ми смо увек били против распада наше државе СССР-а. Када је Грузија изашла из састава СССР 9. априла 1991, Јужна Осетија је остала у Совјетском Савезу. Тако су се Јужна Осетија и Грузија нашли у разним државама. Ми смо у складу са, у то време важећим, законодавством законитим путем прогласили независност, тек након распада наше државе СССР-а тек након што је решењем Грузије настало политичко-правно разграничење Јужне Осетије и Грузије, а Јужна Осетија није се више налазила у саставу грузинске републике.

За разлику од Јужне Осетије, којој су закони СССР-а то дозвољавали у случају излаза Грузије из састава СССР, проглашење независности Косова и Метохије представља незаконити корак, јер ни закони Југославије, ни закони Србије нису признавали такво право Космету. На тај начин ситуација на Косову и Метохији се принципијелно разликује од ситуације у Јужној Осетији и ако се већ проводе паралеле, тада треба рећи да у Јужној Осетији савршено схватају да је Југославија постала жртва међународне агресије ради њеног уништења и поделе. То је довело до безакоња и неправде према народима Југославије, пре свега према српском народу. И Срби и Осетини бране своје историјске земље и своје интересе, искључиво законским средствима у исто време када се против њих примењују методе тероризма и геноцида. Због тога, полазећи из норми међународног права, ми смо солидарни са борбом Срба за очување њихове државе. Та солидарност не јавља се само у формалним изјавама. Постоје људи, добровољци из Осетије, који су се борили заједно са Србима и поред тога што се и код нас догађају сличне ствари, на пример Алберт Андијев. Ја се поносим таквим својим сународником, који је штитио у Србији наше заједничке идеале. То је велика мисија сина осетинског народа.

Са великом пажњом пратимо шта се догађа у Србији. Веома бисмо хтели да дође до консолидације српског народа и тешко нас погађа раскол српског друштва.За разлику од Срба код нас је потпуна слога.И нас желе да поделе на западњаке и патриоте, али оно главно је да народ не изгуби веру у своју будућност, своје националне идеје и идеале.

Каква је позиција Јужне Осетије у односу на предлог САД о повлачењу руских мировњака и интернационализацији миротворних операција у зони грузинско-осетинског конфликта ?

- У зони грузинско-осетинског конфликта миротворна операција, пре него што је уследила агресија Грузије,  састојала се од делова мешовите контролне комисије  и мешовитих снага за одржавање мира. У њиховом саставу налазио се батаљон из Осетије, батаљон из Русије и батаљон из Грузије. Заповедник руског батаљона истовремено заповеда и уједињеном командом. То је уникатни формат моротворне операције, јер су у њен састав ушли и представници супротстављених страна. За све време њеног постојања, све до обојене револуције у Грузији, та операција се показала као изузетно ефикасна и није дошло до ниједне погибије. Али у 2004. специјалне службе Грузије отпочеле су са нападима на мировњаке, што је резултирало погибијом тројице осетинских и тешким рањавањем десетак руских мировњака. И поред тога, мировњаци су у потпуности спроводили своје задатке. Чак и ако постоје одређени неспоразуми, не постоји бољи формат организовања операције.

Као што смо видели формат миротворне операције већ је и сада међународни. Али Грузија и Запад под ”интернационализацијом миротворне операције” подразумевају увођење војних контингената земаља чланица НАТО. То је за нас крајње недопустиво, јер имамо у виду ужасне примере Косова и Метохије, Ирака и Авганистана, где се под формом успостављања мира и поретка војска земаља чланица НАТО фактички занима насиљем над мирним становништвом.

Сачувај нас Боже од таквих миротвораца!

Што се руске улоге тиче, она је показала сву своју способност да реално стане на страни мира а томе говори и последњи пример. Само захваљујући Русији спречено је избијање великих војних операција, након указа Саакашвилија о нападу на Јужну Осетију 8. јула 2008. У тренутку највеће напетости Русија је применила одлучујуће мере и доказала своју важну улогу у чувању мира.

Као што је познато, републике Северног Кавказа са претежно муслиманским становништвом, такође пројављују пријатељска осећања према Јужној Осетији. Да ли бисте могли да нам подробније опишете тај процес ?

- Са братским републикама Северног Кавказа имамо веома пријатељске односе. Први субјекти Руске Федерације, после Северне Осетије који су признали независност Јужне Осетије биле су Кабардино-Балкарска република, Карачево-Черкеска Република и друге републике Северног Кавказа. (Укупно независност Јужне Осетије признало је 64 од 89 субјеката Руске федерације ). На Кавказу су традиционално најбољи односи између хришћанства и ислама, него било где у свету. Ако и постоје нека противуречја, она нису повезана са религијом. Код кавкаских народа постоји заједничка историјска судбина, између представника разних религија и етноса, створили су се историјски односи не непријатељства и војног супарништва него пријатељства, узајамне помоћи и обогаћивања културе. У великој мери је то условљено и позитивним утицајем Русије и прогресивној, мирољубивој позицији религија које постоје на Кавказу.

И данас се много северокавкаских добровољаца јавља да помогне Јужној Осетији, али их ми уздржавамо надајући се мирном решавању свих питања. Ми се увек боримо за мир у читавом Кавкаском региону.

На територији Јужне Осетије, као и на Балкану и Косову и Метохији, ради више међународних организација. Каква је њихова улога и какав је однос према њима?

- На територији Јужне Осетије постоје канцеларије ОСЦЕ, УНХЦР ОУН, Међународног комитета Црвеног Крста. ОСЦЕ сарађује око реализације програма донација и економске рехабилитације у зони грузинско-осетинског сукоба, реализујући више хуманитарних пројеката. Официри за војни мониторинг ОСЦЕ заједно са војним посматрачима из три батаљона мешовитих снага регуларно су спроводили мониторинг ситуације у зони тада грузинско-осетинског конфликта и слали су извештаје у седиште ОСЦЕ у Бечу о стању у зони конфликта. Код нас постоје замерке на објективност тих извештаја, јер код њих често одсуствује помињање грубих прекршаја грузинске стране

Како  видите будућност Јужне Осетије на Кавказу и у свету као председник и као грађанин?

- Моје виђење, виђење је целог народа Јужне Осетије о нашој будућој Отаџбини своди се на постизање признања наше државности и уједињења нашег, данас подељеног народа. То ће нам обезбедити добросуседство са свим кавкаским народима, а уважавање међународне заједнице. У таквој Осетији ја бих желео да живим као обични грађанин, дајући при том за постизање тог сна све снаге као председник.

И последње питање: Малу Јужну Осетију је чак тешко наћи на карти. Јужни Осетини једва да броје 70 до 80 хиљада, а у Грузији је само бројност оружаних снага 32.000. Откријте нам тајну -  у чему је сила духа осетинског народа у борби за правду и слободу?

- Сила је у историјском памћењу, безграничној љубави према сенима својих предака, њиховом херојском наслеђу и васпитавању омладине у духу преданости и љубави према свом народу и својој земљи.

Република Јужна Осетија – основни подаци

Република Јужна Осетија налази се на јужним падинама Кавказа, на територији од 3.900 км2. Близу 10% заузимају ниже, мање пошумљене области. Друго су планине, висине од 1.000 до 3.000 м. Надморске висине. Највиша тачка је планина Халаца са 3.941 м. Према резултатима савезног пописа из 1989. на тој територији живело је 98.527 становника од којих 65.233 Осетина и 28.544 Грузина.

Главни град је Цхинвал са нешто преко 40.000 становника.

Савремени Осетини потомци су древних Скита и Сармато-Алана, познатих још у антици и средњем веку на широком подручју од Кавказа Црног Мора и украјинских степа, преко Дунава до Пиринеја и севера Африке. Многи аутори повезују и најстарије српско порекло са скитско-сарматским наслеђем. Говоре осетинским језиком, који је део иранске групе индоевропских језика. Деле се на три лингвистичке и етничке груп е -северно и јужноиранску и дигорску. Настајање тих грана простире се све до сарматских времена. Данас има укупно 700.000 Осетина, подељених на две државе, од којих 515.000 у Северној Осетији-Аланији, Републици Руске Федерације и 65.000 у Јужној Осетији.

ОСЕТИНСКИ КОСОВСКИ БОЈ

пише: Саша Паповић

Почетом године српска јавност била је шокирана скандалозним документом разговора америчког заменика државног секретара Даниела Фрида и словеначког дипломате Митје Дробнича. Упорно америчко инсистирање на признању приштинске “независности” скренуло је у други план комплексност читавог документа. А његова суштина била је у томе да открива не само планове према Косову и Балкану него и према Кавказу и Источном Медитерану. Само неколико редова након што је завршио са Косовом, Фрид је посаветовао своје љубљанске вазале и о позицијама око непризнатих република на пост-совјетском пространству. Према Фриду :

“…уколико дође до признања Абхазије и Јужне Осетије од стране Русије, потез треба осудити и Русију изолирати…Треба подржати Саакашвилија, пригрилити га савезнички и искористити га да се притисне Русија. Грузијско чланство у ЕУ и НАТО, кључно је за америчке позиције на Кавказу….У исто време треба подупрети преговоре Јерменије и Азербејџана око стварања међународног протект ората у Нагорно-Карабаху…”

НАСТАВАК ДЕЗИНТЕГРАЦИЈЕ

Намеће се питање зашто Фрид инсистира на одлучној подршци Грузије и њеном територијалном интегритету, док само пар редова пре тога подржава независност Косова ?  Одговор није у никаквим принципима, него у провођењу јединственог решења за читав простор између Јадрана и Каспија. Независност Косова и “територијални интегритет” Грузије само су на први поглед противречни. Ради се заправо о вештачки створеном, наметнутом  процесу дезинтеграције и спречавању потенцијалне реинтеграције некадашњих федералних простора Москве и Београда. На Кавказу је нужно спречити такву реинтеграцију, ка којој стреме Јужна Осетија и Абхазија и успоставити одлучујући западни утицај преко протектората у Нагорно-Карабаху. На Балкану-наставити процес дезинтеграције државног простора Београда. Државност Србије други је концентрични круг тог простора и нужно је разбити га, као што је 1991. учињено са првим кругом-државношћу Југославије. Косово у овој, другој фази дезинтеграције игра улогу која је била намењена Словенији и Хрватској у првој фази. Али суштински ради се о једном истом процесу фрагментације јединственог простора бивших федерација. Немогуће је остварити регенерацију простора на Балкану, а инсистирати на даљој фрагментацији на бившем совјетском пространству. То је и замка у коју је упала српска дипломатија. Примајући некритично подршку територијалног интегритета Србије од стране земаља попут Азербејџана, Грузије, али и Румуније, доведена је у положај у коме мора да бира између подршке “интегритету” Грузије, Азербејџана и Молдавије-што у конкретном случају значи инсистирање на даљој фрагментацији бившег совјетског простора и блокирања процеса реинтеграције или суштинске промена  у сагледавању шире слике и повезаности оба простора.

УПОТРЕБА СРБА

Постоје најмање три области где Америка покушава да инсталира Србе и бивше Југословене у свој начин решавања кавказког питања. Прва је политика и инсистирање Србије на поштовању територијалног интегритета. Површно понављање ове тезе, без суштинског сагледавања специфичности довело би постепено Србију у  клопку подршке анти-руским позицијама Грузије, Молдавије и Украјине. А та подршка не би значила исто што и подршка неке мале западно-европске државе, јер једино иза Србије стоји морални кредибилитет жртве једностраног акта насиља над међународним правом. Тај кредибилитет и даље уважава већина међународне заједнице и био би потпуни промашај, ако би био искориштен у циљу промовисања нејасног концепта “интегритета”- суштинске дефрагментације московског државног простора.

Друга област је наоружање. Није случајно да је српско оружје још 2006. извожено у Грузију. Лета 2007. откривен је и транспорт албанског оружја ка истој дестинацији. Рат на Кавказу може се посматрати као класични сукоб држава и војних савеза, али и као низ сукоба разних герилских група. Управо је ово друго сценарио и велика нада америчких стратега. Нису случајне паралеле које је Саакашвили повукао између Авганистана осамдесетих и Грузије данас. Привући руске снаге, како би биле исцрпљене у дугим герилским сукобима. Амерички аналитички сајт СТРАТФОР отворено признаје да САД нису у могућности да помогну Грузији. Али зато његов израелски пандан-ДЕБКА, говори о израелској умешаности и помоћи Грузији због стратешких интереса и сукоба са Русијом око путева енергетског снабдевања. Америчка “немоћ” и израелска умешаност може значити само једно-трансформацију рата по угледу на Либан и Ирак-где је класични фронт замењен сложеном структуром герилских сукоба на читавом простору. Бивша Југославија и данашња Србија идеални су извор неконтролисаног извоза оружја разним фракцијама у потенцијалном ширем герилском сукобу на Кавказу.

БАЛКАНСКО-КАВКАСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

Трећа област је дипломатија. Није случајно да дипломате са простора бивше Југославије заузимају значајно место у америчким напорима наметања западног решења на бившем совјетском пространству. Епизода у Љубљани, само је једна од многих у читавом низу америчких употреба бивших југословенских кадрова. Тако је бивши југословенски дипломата Владимир Матић предводник америчке PILPG групе за међународно право-која већ годинама упорно ради на изградњи западних правно-политичких структура у непризнатим кавкаским републикама. Иста група “помогла” је у стварању устава “независног” Косова, а ради на сличном пројекту и у окупираном Ираку. Искуства стварања нових “институција” на Косову и у Ираку примењују се и на Кавказу под руководством бившег београдског дипломате. Други пример био би бивши хрватски шеф дипломатије Миомир Жужул, који је 2007. назначен за специјалног представника ОСЦЕ како би испитао наводно испаљивање руских ракета у зони грузинско-осетинског сукоба. Није случајно ни да је Хрватска као нестална чланица Савета безбедности најодлучније подржала Грузију у успостављању “територијалног интегритета”. Напад на Јужну Осетију неодољиво потсећа на анти-крајишку “Олују” 1995.

Мање је познато да се активно промовишу дипломатско-политички савези земаља бивше Југославије и пост-совјетског пространства. Тако је децембра 2005. на годишњицу “Наранџасте револуције” у Кијеву створена Заједница демократског избора-савез прибалтичких земаља, Украјине, Грузије, Молдавије, али и – Румуније, Словеније и Македоније. Дали није задатак Румуније да и Београд увуче у овакве структуре користећи више-деценијско искуство београдске дипломатије у супротстављању Москви-сада све претстављено у новој форми – “заштите мећународног права и територијалног интегритета”.

Читаво досадашње искуство говори да ће Америка наставити са употребом југословенских “ресурса” у свом источном походу. Хтели то или не, Срби ће све више бити усмеравани ка том подручју. Избор који се намеће није дали Срби желе или не такву оријентацију, него једино између провођења западног сценарија и проналажења свог, алтернативног. А тај би алтернативни сценарио значио активну подршку разних српских организација, ентитета и структура у власти и ван ње про-московским ентитетима на пост-совјетском пространству, а пре свега  Јужној Осетији. Значио би слање свакакве, па и војне помоћи у регион, стварање дипломатских и политичких оквира сарадње-једном речју покушај блокирања западних манипулација у реализацији бивше југословенских полтрона. Крајњи циљ те оријентације био би признање Јужне Осетије у координацији са Москвом, а на путу ка реинтеграцији државног простора. Победа у бици за Цхинвал војнички је антипод Кумановском споразуму 1999. Оно што је војнички тада изгубљено, добило је свој политички оквир јануара 2008. Политички оквир победе у Цхинвалу биће признање независности Јужне Осетије. Биће то први политички пораз Запада. Војнички Запад већ је заустављен, на рушевинама југо-осетинске престонице.

Инал Плијев, дневник рата, први дан

Директно из разрушене јужно-осетинске престонице 

Свуда пожари, дим. Наставља се угнетавање мирног становништва. Број жртава мени је непознат, јер из разумљивих разлога седим у склоништу. Сматрам да се број увећава за неколико пута. Управо је на грузинском радију иступио Саакашвили и изјавио “да је извојевао победу над Русијом, да се грузинске снаге налазе у зони конфликта и потпуно контролишу Цхинвал, да су осетински сепаратисти унуштени.” Он је такође заокружио број жртава на 1500, изјављујући при том да ратује са бандитима, а не са мирним становништвом.

Али у тако малом социуму као што је Јужна Осетија, физички не може бити 1500 бандита. Јасно да се све то ради због одређених политичких дивиденди. Овај рат није усмерен на било какву политичку победу, усмерен је на потпуно уништавање мирног становништва.

Постало је јасно, да у привремено заузетим осетинским селима, која су сада ослобођена, а су Грузини при повлачењу узели са собом и таоце осетинске националности. На страни Грузије, као што је већ познато, ратују међународни терористи који су раније учествовали у чеченском рату. Посебно је узнемирујуће да грузинска страна скрива већи број талаца из осетинских села. То нам говори да планирају да их убију без суда и последица, након страшних мучења, као што су већ радили двадесетих,деведесетих и 2004.

Сматрам да Русија правилно поступа у заштити мирног становништва говорећи на језику који Грузија једино разуме-језику рата. Али недовољно-јер и данас, као и јуче долази до интензивних напада на Цхинвал од стране грузијске артилерије.

Ситуација захтева одлучујуће мере, више него што је то било јуче. Неопходно је најодлучнијим потезом уништити сва убојита оруђа која пуцају по мирном граду и уништавају његове становнике. У противном од Јужне Осетије неће остати ништа.

Инал Плиев, начелник информационо-аналитичког одела

Југоосетинског дела мешовите комисије за регулисање конфликта за Геополитику

Јужна Осетија и Косово - ништа заједничко

Због недовољно схваћене суштине борбе народа Јужне Осетије, многи нас називају сепаратистима. Дали смо ми заиста сепаратисти?

Да бих одговорио на то питање требало би обратити пажњу да догађаје који су се збили у одређеном историјском периоду треба посматрати у политичко-правним оквирима тога доба.

Политичко-правни развод Јужне Осетије и Грузије јесте процес који је трајао од 20. јуна 1990. (поништавање од стране Врховног Совјета Грузије свих законских аката донесених након 25. фебруара 1921, укључујући и акте о уласку Јужне Осетије у састав Грузинске ССР са правима аутономне области) па све до 9. априла 1991, када је проглашена државна независност Грузије. Притом, тај је развод колико то парадоксално звучало инициран не са југоосетинске, него са грузинске стране..

Јужна Осетија фактички је престала бити део Грузинске ССР, по совјетским законима од 9. априла 1991, до када је Јужна Осетија заједно са Абхазијом, Аџаријом и Грузијом постојала у оквирима бивше Грузинске ССР, која је са своје стране све до тог датума била савезна република у саставу СССР. Сепаратизам је стремљење ка одвајању одређеног дела територије неке државе. Али жеља остати у саставу државе, на територији где живиш, чији си грађанин. Жеља не одвојити тај део територије - то не може бити сепаратизам. Као што је познато, све до 25. децембра субјект међународног права, члан и оснивач ОУН био је СССР, а не његов субјект Грузинска ССР. И одговор на питање о сепаратизму, морао би да произађе из тога дали је одређени субјект хтео да остане у састав СССР, или је хтео да се одвоји.

СССР, као што је познато, био је добровољни савез република, које су у процедури одређеној законима, имали право изаћи из састава Савеза. По том питању већа права имали су и аутономије у саставу савезних република-аутономни окрузи, области и аутономне совјетске републике. У Грузије је постојала једна таква област и две аутономне републике. Према закону СССР ”О начину разрешавања питања повезаних са изласком савезне републике из СССР”, у случају када савезна република излази из састава СССР аутономне јединице имале су право путем референдума да самостално реше да ли желе да изађу из састава СССР заједно са савезном републиком, дали да остану у СССР или да створе независну државу..

У чему је конкретна разлика између Јужне Осетије и Косова и Метохије?

- Као прво, Грузија је ступила на пут сепаратизма у односу на Совјетски Савез, док је Јужна Осетија иступила против одвајања са жељом да остане у састав СССР. На Балкану није дошло до тога, да је Србија хтела да изађе из састава Југославије, а да су косовски Албанци хтели да остану у Југославији. Напротив овде су сепаратисти били Албанци.

Друго - Грузија је 1990. поништила све законске акте који су говорили о припадности Јужне Осетије у састав Грузинске ССР, док српска скупштина никад није донела слични акт у односу на Косово.

Треће - законодавство СССР сматрало је да аутономије у саставу савезних република, при одређеним условима, могу престати бити деловима тих република без сагласности самих република. Законодавство Југославије или Србије никад није разматрало такву могућност за аутономије.

Четврто - законодавство СССР сматрало је да аутономије могу да поставе питање о својој независности, а закони Југославије и Србије нису допуштали чак ни могућност таквог питања.

Пето - независност Јужне Осетије била је проглашена у периоду када Грузију и њене границе нису биле признате од стране ОУН, а Космет жели да се одвоји од Србије – чије границе ОУН признаје..

Шесто - у тренутку проглашења независности Јужне Осетије у Грузији није било легитимне власти) изабрани председник Гамсахурдија био је свргнут, а парламент распуштен, власт је припала војном тријумвирату, који је био по начину доласка на власт и суштини –хунта). А Косово је прогласило независност од Србије, која је демократска држава, са демократски изабраним председником и парламентом..

Седмо-државно-правно разграничење Јужне Осетије и Грузије резултат је деловања Грузије, а не Јужне Осетије, док је државна граница између Космета и Србије само покушај косовских Албанаца.

Верујем да је седам паралела довољно да би схватили да позиција Јужне Осетије одговара позицији Србије, а позиција Грузије - позицији косметских Албанаца. Управо зато позиција Јужне Осетије и Србије у питању конфликата на својим територијама одговара строгим нормама међународног права, у време док позиција Грузије и косметских Албанаца представља грубо нарушавање међународног права.

Председник Владе Републике Јужна Осетија Јуриј Морозов говори за Геополитику у интервјуу, који је вођен пре  него што је Грузија напала ову кавкаску републику

Изграђујемо нашу државу

Разговор водио: Саша Паповић

Јуриј Јунович Морозов, рођен 1954. Завршио Факултет аутоматизације производних процеса, Уфимског нафтног завода. Имао је каријеру комерцијалног и генералног директора више предузећа, пре заузимања дужности премијера.

Јуриј Ивановичу, шта ради влада Јужне Осетије на плану економског развоја?

- Развијамо се у неколико праваца на том плану. Први правац је изградња савремене инфраструктуре. Направили смо више видова савремених комуникација, од којих неке још не постоје у неким регионима Русије. Градимо широку путну мрежу. Побољшавамо инфраструктуру водоснабдевања. Само у Цхинвалском рејону у 2007. била је проведена вода за пиће у 15 насељених пунктова. Сада радимо на изградњи водовода Едис-Цхинвал заобилазећи грузијска села, због чега је изградња под сталним прекидима. То је главни водовод који снабдева престоницу водом.

У циљу јачања енергетске безбедности Републике Јужна Осетија гради се гасовод “Дзуарикау-Цхинвал”. Изградња иде пуним током и очекујемо пуштање у рад у другом кварталу 2009. када ће становништво добити природни гас по далеко јефтинијим ценама

Граде се линије електропреноса. Прошле године отворена је линија “Джава-Цхинвал”, а сада се пројектују још две. Оне се од суштинског значаја за енергетску безбедност земље. То је основа и националне безбедности републике.

Какво је стање и перспективе индустрије и сеоске привреде Јужне Осетије?

- Чак и у условима војнополитичког притиска са стране Грузије, ми смо корачали напред. Тако, сви знају да је 8. јула војска Грузије стајала на границама Јужне Осетије и спремала се за војну агресију и једино је демонстративни прелет руских авиона над зоном конфликта спречио рат. Али, мало ко зна да је већ 9. јула наш нови асфалтни завод почео са производњом. То је веома специфично за Јужну Осетију - и поред свих тешкоћа и сталних напада и блокада, успевамо да се занимамо мирним радом - под минама и убитачним зрнима. А најглавније-чувамо и развијамо она предузећа, која у нас већ постоје.

Наша главна предузећа-завод за производњу електровибрационих машина “Електровибромашина”, завод за емалировано ваљање “Емалпровод” и Багиатски завод за производњу минералне воде.

Поред тога постоје заводи пива, сокова, као и нови асфалтни завод.

Појављује се и нова производња у већ постојећим предузећима. Тако “Вибромашине” производе и пластику, ”Емалпровод”- сокове и намештај.

Успешно се приводи крају отварање дрвопрерађивачке и текстилне фабрике, као и нови заводи сокова, како би наше становништво, посебно деца, пило природне сокове из нашег воћа, а не увозне са штетним хемикалијама.

Али Јужна Осетија је пре свега аграрна република. Ове године, је први пут након 20 година купљена нова техника за сеоску привреду. И поред свих тешкоћа надамо се да ћемо ове године по први пут завршити успешно читав циклус сеоске привреде.

Његово преосвештенство преосвећени епископ Алански Георгиј говори за Геополитику

Саосећамо са патњама српског народа

С дубоким болом преживели смо страдања српског народа, неправедно подвргнутог тешким искушењима. Тирански догађаји на простору бивше Југославије, посебно ничим неоправдано откидање од Србије, не само њеног историјског дела, него колевке српске духовности и државности, свету земљу Косово и Метохија, представља покушај уништења духовног извора Србије и душе српског народа.

Српски и осетински народи, Божјом вољом, имају дубоко историјско и духовно сродство. Код Осетина је увек постојао најсрдачнији однос према братском српском народу. С дубоким болом преживели смо страдања српског народа, неправедно подвргнутог тешким искушењима.

Тирански догађаји на простору бивше Југославије, посебно ничим оправдано откидање од Србије, не само њеног историјског дела, него колевке српске духовности и државности, свету земљу Косово и Метохија, представља покушај уништења духовног извора Србије и душе српског народа.

Нама је блиска и схватљива бол српског народа, јер је и наша Отаџбина подвргнута претњи рашчлањивања. С болом сам принуђен говорити, да ”просвећена Европа” и ”демократска међународна заједница” уопште не брину за животе како Срба, тако и Осетина. Као што са њихове стране не постоји осуда геноцида над Осетинима, тако не постоји осуда ни геноцида над Србима. Као што је Јужна Осетија неотуђиви део Осетије-Аланије, тако је и Косово и Метохија неотуђиви део Србије. То што се та исконски православна земља вештачки исламизује, има не само политички него и духовни смисао. То је потпуно недопустиво и изазива најодлучнији протест у души сваког православног хришћанина.

Државни саветник председника Републике заслужни научни радник Републике Јужна Осетија доктор философије Коста Дзугаев (бивши председник Парламента) говори за Геополитику

Заједничка културна и верска традиција

Наше сродство са Србима предодређено је не само нашом заједничком индоевропском културолошком традицијом, него и постојањем заједничке вере - православља. Православље је дубоко укорењено у Осетији где има своју дугу историју постојања. Могло би се рећи да је самоспознаја и историјско памћење осетинског народа нераскидиво повезана с његовом самоспознајом као православног народа. У том односу ми се са Србима, безусловно  налазимо на истој цивилизацијској платформи-цивилизацији православља. То је посебни цивилизацијски тип, који је у протеклим вековима доказао своју способност развоја, нудећи свету позитивни историјски програм. У том смислу је и есхатологија православља - она је увек оптимистичка, а то је посебно актуелно у нашем времену.

Наш однос према српској проблематици одређен је нашом историјском судбином. Ми смо солидарни са борбом Србије, јер као и Срби и ми водимо борбу за своју Отаџбину. С чисто политичке тачке гледишта, неки сматрају да Јужни Осетини треба да буду заинтересовани за признање Косова као независне државе. Но у томе и јесте ствар да дубље, фундаменталније сродство наших историјско-политичких позиција полази од тога да ми бранимо своје право на живот, свој историјски избор, право на живот у својој Отаџбини. И овде је важно подвући да се ми налазимо на путу правде, бранећи своје позиције - и Србија и Осетија. И у Србији и у Осетији било је погажено међународно право. И зато је нама блиска позиција Русије, која опстоји на општепризнатим принципима међународног права у односу на Србију и Јужну Осетију. Зато је и наш политички избор оријентисан према Русији. Русија - то је јединствена земља способна пружити заштиту Јужној Осетији и надајмо се утицати на ситуацију у Србији.