За некога ко није посебно упознат са процесима и особеностима политичког простора у Казахстану и мора да зависи од другостепених извора, очигледно је да је Казахстан током прве године председништва Касим-Жомарт Токајева ушао у нову епоху политичког и друштвено-економског преображаја.
Када се први председник, Нурсултан Назарбајев, повукао са власти у марту 2019. године, држава је наставила да напредује под вођством његовог наследника Токајева.
Сама чињеница да се председник Назарбајев добровољно повукао најавила је промену у политичким токовима у Казахстану: нешто што ниједан средњeазијски вођа није до сада урадио од проглашења независности. Од тог тренутка, председник Токајев наставио је да спроводи постојећи курс најистакнутије државе у Централној Азији. Истовремено, Токајев је донео нови подстицај и осигурао еволуциони развој државе. Председник је такође одредио нови вектор у развоју државе заснован на дијалогу власти са друштвом, плурализму мишљења и различитости ставова. У обраћању нацији у септембру 2019. године, Токајев је предложио појам „државе која слуша“, и која „брзо и ефикасно одговара на све захтеве конструктивних грађана“.
Постоје извештаји да су многи грађани Казахстана са одобравањем поздравили текуће промене и реформе у земљи. Подухвати председника Токајева су такође наишли на позитивне оцене појединих критички настројених домаћих и иностраних посматрача. Неки од њих су чак заједљиво приметили релативан пад у демонстрацијама. Но, да би били решени изазови домаћих реформи у Казахстану, међународна превирања и недавна пандемија ковид-19, од суштинског је значаја наставак градње и очување платформе за интерактивне дијалоге са грађанима и истовремено брине о њиховим потребама.
Утисак који се стиче јесте да председник Токајев наставља да гради државу социјалног благостања, у којој се посебна пажња даје побољшавању квалитета живота грађана. Порасле су плате и бенефиције, најрањивији грађани су примили помоћ, повећане су студентске стипендије. Нису заборављени људи који су остали без кућа услед природних непогода, нити они који су изгубили доходак током пандемије коронавируса.
Једна од кључних иницијатива председника Казахстана у том смислу је оснивање Народног савета за јавно поверење (НСЈП), у којем се расправљају најнеодложнија питања домаћег дневног реда. НСЈП је постао права платформа за непосредну комуникацију са цивилним друштвом у Казахстану.
Држава социјалног благостања зависи од јаке националне економије. Очекује се да ће казахстанска економија у просеку расти 5% годишње до 2025. Првенствено ће извоз њених великих резерви нафте, уранијума и других сировина помоћи остваривању тог циља. Међутим, претећа глобална рецесија може угрозити тај развој у блиској будућности.
Отуда је, како је председник Токајев раније истакао, пољопривреда главни ресурс Казахстана. Земља се налази у добром положају да буде главни снабдевач житарицама, стоком и семенима Кини и осталој Азији.
Примена структуралних реформи и модернизација државног апарата и стандарда за пословну далековидост, као и побољшање нивоа образовања и лекарских услуга, били су очигледни и пре ковид-19. Ова трагична појава је само убрзала и истакла оквире моћи дигиталне димензије људских интеракција, као и неопходност усвајања националне дигиталне агенде у економији, трговачким односима, друштвеним променама, као и у питањима безбедности.
Администрација Токајева, која жели да председава мирном транзицијом власти, наглашава континуитет и стабилност. Намера је да буду усвојене многе нове политике и програми, и они су оцењени као значајни. Међу њима су политичке реформе, укључујући ту и осетљива питања попут права јавног окупљања, закона о странкама и изборима, који ће се такође постепено мењати.
Ради свеобухватнијег ангажовања друштва у управљању државом, казахстанске власти гледају да успоставе реформе и да воде их са врха. Председник Токајев тежи да „одржава континуитет“, али захтева и „системске реформе“.
Преовлађују посматрачи који сматрају да изгледа како председник заиста има намеру да одржи оба правца. Нове парадигме домаће политике гласе: различитост мишљења – једна нација; успешне економске реформе су немогуће без модернизације друштвено-политичког живота државе; јак председник – утицајна скупштина – одговорна влада.
Токајев је, такође, свестан да се данашњи грађани Казахстана, а нарочито млади људи, веома разликују од његове генерације. Председник је међу најактивнијим корисницима друштвених мрежа међу свим евроазијским вођама и у потпуности схвата да се влада мора изборити са организованим групама поборника заштите животне средине, представника нових медија, мајки, поборника грађанских слобода, исламиста и других, а сви они траже промене одмах.
Председник схвата и да су другачија мишљења и јавна расправа неки од главних услова за развој. „Изградићемо наш рад на темељима највиших развојних циљева. Не сме бити места за популизам,“ казао је он током другог заседања НСЈП у децембру 2019. године.
Као и други реформатори у свету, Токајев оштро иступа против неефикасног и корумпираног чиновништва у земљи, нарочито против обласних гувернера и њиховог особља. Даље, очигледно је да ће реформски програми бити напорни за велики део становништва, ионако већ преоптерећеног дуговима. Стога ће деловање реформиста захтевати комбинацију еластичности и чврстине.
Дакле, трезвеност и опрез су обележја нове администрације у Нур-Султану. Председник Токајев верује да су кораци који се предузимају ка либерализацији начелно битни, неопходни и неизбежни. Међутим, он је у свом обраћању нацији нагласио да „експлозивна и несистематска либерализација“ може довести до нестабилности и чак „губитка државности“.
Казахстанке власти вероватно имају више него довољно разлога, како домаћих тако и међународних, да буду опрезне и да примењују постепеност у спровођењу реформи. Изгледа да је Токајев изабрао да је влада та која ће преузети иницијативу и спроводити реформе.
Од велике је користи што је транзиција вођства и политике почела неколико година пре него што је први председник Назарбајев формално сишао са власти. Ти рани потези укључивали су и прве кораке ка административној децентрализацији и јачању скупштине.
Као резултат тога, ново вођство имало је довољно времена да планира властиту стратегију, утврди приоритете и окупи тим. Стога нови вођа није био затечен неспреман.
Уколико председник Токајев буде био упоран у свом опрезном и јавно декларисаном настојању да реформише и отвори систем власти у Казахстану, то ће без сумње имати значајног утицаја у целом региону. Иначе, г. Токајев је изјавио током Минхенске конференције безбедности у фебруару да ће Казахстан наставити да буде „покретач“ евроазијске интеграције, заједно са Русијом.
Треба претпоставити да казахстански политички естаблишмент жели да буде субјекат међународних односа, тако да би он и друге државе Централне Азије могли да маневришу а да им не буде ограничен простор. Најбоља би опција била да све државе евроазијског простора буду укључене у процес развијања заједничких безбедносних мера и визија у региону.
Такви ставови се савршено уклапају са размишљањима да тренутна верзија иностране политике Казахстана неће претерано скретати с пута који јој је био зацртан током последње три деценије. Поштујући начело равнотеже у својој иностраној политици, влада која тежи ка одржавању континуитета у многима областима политике вероватно неће увести драстичне промене у једно тако кључно поље као што је инострана политика.
Па ипак, свеопшта бура задесила је међународне односе. Наставља се криза на Средњем истоку, напето је због поступака Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) и наглог пада цене нафте, расте дилема око контроле наоружања, а глобална пандемија ковид-19 бесни. Изнад свега, заоштравање ионако нестабилних односа између САД и Кине ће бити угаони камен међународне равнотеже снага.
Нур-Султан, главни град Казахстана
Све указује на то да ће предстојеће геополитичко раздобље бити изузетно тешко за државе Централне Азије, међу којима Казахстан заузима средишњи положај. За званични Нур-Султан, способност да се прилагоди и управља променама на нивоу иностране политике је стратешка неопходност.
И добро је што је у овако осетљивим временима председник Токајев за кормилом државе. Он поседује богато искуство из политике и дипломатије које је стекао током деценија, служећи на положајима председавајућег Сената, премијера, министра иностраних послова, генералног директора у канцеларији Организације Уједињених нација у Женеви и као дипломата на служби у иностранству. Све то ће помоћи да Казахстан обликује своју будућност и остваривање контаката у иностраној политици.
Б. В. Коркоделовић
