Ексклузивно - немачки новинар Мануел Оксенрајтер специјално за Геополитику извештава из сиријске Малуле, где се још једино говори арамејским – језиком Господа Исуса Христа
Пут до Малуле је сабласно пуст. Неколико километара не може видети ниједно једино возило на добро изграђеном аутопуту. Мало хришћанско ходочасно место налази око 60 километара северно од сиријске престонице Дамаска. Убрзо након изласка из предграђа Дамаска, срели смо само спорадично аутомобиле, од којих је већина у власништву сиријске војске.
Пише: Мануел Оксенрајтер
Неколико дана се Адра ‒ заправо индустријско насеље – налази у рату, терористи су га напали и један део града узели под своју контролу. Како изјављују избеглице, тамо сада влада паклени терор, масакр изазван од стране исламских нападача над онима који су радили за државу: над учитељима, службеницима, војницима, полицајцима, па чак и над запосленим у великим државним пекарама.
Вози нас сиријски хришћанин Ваде, на чијем ретровизору виси крст, док испод нас, с времена на време, подрхтава тло, због паљби силних артиљерија. Са наше леве стране је сиријска војска, десно од нас је Адра, а у више наврата, брзим ходом, групе цивила са ранчевима и торбама јуре у војну базуда се спасу. „Ови људи су све изгубили, али су своје животе могли спасити“, каже Ваде, који покушава да избегне велике рупе и мале кратере на путу.
У малом насељу пред Малулом је заправо крај пута, пошто се ближе не може доћи граду. Војска је запленила здепасте бетонске блокове на путу. У кући Абу Мухамеда стање више личи на голубарник. Овај 60-годишњи професионални возач живи овде са својом породицом, а и унучићи су са њим, који стално трче кроз дневну собу. Абу Мухамед насељава последњу кућу, тачно испред малулског фронта. Војницима из војне базе дозвољено је да користе његово купатило. „Хвала Богу да су овде“, каже Абу, мислећи на расељену Малулу. Само исламски герилци и јединице сиријске војске воде у суседном граду борбу, док су цивили од стране војске евакуисани. Абу Мухамед изговора да је срећан што може да остане у својој кући и сервира својим гостима из Немачке свеже воће и чај. Напољу на његовом паркингу не стоји више паркирани стари камион, него пешадијски борбени панцер сиријске војске. У међувремену, ветар фијуче, и чује се, притом, звук митраљеза из Малуле.Малула је некада сматрана за културно-историјски драгуљ Сирије. Аутобуси пуни туриста тутњали су до избијања рата 2011. ка древним манастирима. Малула, иако мало место, широм света била је позната по томе да се тамо још увек говори арамејским ‒ језиком Господа нашег Исуса Христа. Овде су установљење прве хришћанске заједнице, и саграђена је једна од најстаријих цркава. Малула је препуна симболике. Почетком децембра 2013. исламски терористи упали су, по ко зна који пут, у ово планинско место, и уништили неколико историјских зграда, убијајући цивиле и узевши дванаест православних монахиња за таоце, чије место боравка до данас није познато.
Већ у лето 2012. била је напета ситуација у Малули. Средином јула 2012. побуњеници су покушали да освоје Дамаск, операцијом „Дамаскус вулкан“, која је након пет дана била осуђена на пропаст. У самој Малули тада се још није осећао ратни вихор, те су ходочасници из других сиријских градова долазили у древни манастир, где су присуствовали служби, палили свеће за своје најближе убијене. Није било ни пуно припадника војске, тако да је рат изгледао прилично далеко, а и становници су одбијали било какво јаче присуство војних јединица, јер нису хтели да буду увучени у рат. „Ко се лати мача од мача ће и погинути“, цитирала се Библија на улицама, сећа се један сиријски новинар. Али је мач одавно доспео у руке других, одлука није била на мирним мештанима Малуле, исламисти су им донели ратне патње. Дана 5. септембра 2013. упала је у православне храмове терористичка група са повицима „Алаху екбер“ и притом спалила иконе и скинула крст са куполе манастира Сергије и Вакхо, док су се снајперисти склонили у манастир Текла. Многи цивили су успели да побегну у правцу Дамаска, али није мали број оних који су били заробљени од исламских нападача. У либанском листу „Daily Star“ очевидац догађаја у Малули дао је изјаву: „Они су убијали људе. Чуо сам пуцње и недуго затим сам видео насред улице три леша. Многи су одавде побегли на сигурно, па је Малула сада место духова“. Хришћанка из Малуле која је успела да побегне у Дамаск, са сузама у очима дала је британском Би-Би-Сију интервју „да је морала да остави сав свој посед иза себе, када су побуњеници упали међу становнике“. Она је оптужила америчког председника Обаму и савезнике Америке да су финансирали и наоружали исламске фанатике, доневши смрт и разарање њеном градићу. „Обама мора коначно престати да испоручује ратну машинеријупобуњеницима, како би се стало са убијањем недужних цивила.“
Напад на Малулу тргао је, донекле, хришћанске кругове на Западу, пре свега због сазнања да су исламски побуњеници, подржани од тог истог Запада, протерали велики број хришћана. Средином септембра прошле године портпарол тзв. „Слободне сиријске армије“ најавио је да ће се они повући из Малуле; међутим, у стварности, они су успоставили сигурну базу. Непосредно након тога је у Дамаску неколико хиљада људи узело учешћа на сахрани тројице младих хришћанских Сиријаца, поубијаних у Малули од исламиста. После дугих преговора са вођама исламских терориста, који су држали под опсадом Малулу, хришћани су могли за откупнину да издејствују тела тројице убијених хришћана на дан 7. септембра. Дуго најављивани одлазак „Слободне сиријске армије“ из Малуле био је део дезинформационе кампање да умири Запад. „Одговарајуће декларације су лажне и служе само да ослабе пажњу медија за поменуто место“, саопштава „Asianews“. Одбегли хришћани из Малуле су у септембру 2013. упутили отворено писмо Америчком конгресу, осуђујући оштро злочине исламских побуњеника против цивилног становништва, рушење цркава, манастира и домова хришћана. У писму се, између осталог, наводи: „Борци ’Слободне сиријске армије’, терористи Ал Нусре и убице из осталих исламских држава попут Ирака, напали су у четири сата ујутру наш реон, и у року неколико сати уништили су куће, цркве и манастире. Такође су, притом, уништили свете репрезентативне реликвије и заповедали хришћанским становницима да се одрекну своје вере и пређу у ислам, уколико желе да остану у животу“.
Почетком децембра дошло је до другог таласа насиља и терора. Према званичном извештају новинске агенције „Sana“, исламски побуњеници продрли су у православни манастир Текла који се налази у самом центру Малуле, и том приликом је дванаест монахиња одведено у непознатом правцу, цитирао је радио Ватикан свог представника у Сирији Марија Ценарија. Бес на Западу због свих кршења људских права хришћана има своју крајњу границу, што никога у Сирију не изненађује. „Запад нас је оставио и заборавио“, каже хришћанин из града Седнаја, такође места ходочашћа. У овом граду су се становници наоружали и организовали у локални одбрамбени комитет, и то је разлог зашто су напади герилаца до сада увек успешно одбијани. Ипак, по самом граду падале су гранате испаљене од терориста у брдима, а то што су тада цивили убијани, на Западу није вредно помена ниједног пасуса, и у Седнају су се привикли на такву ситуацију: „Ми од Запада не очекујемо више ништа“, потврђује мишљење својих суграђана хришћански саговорник.
Малула је и даље поприште битке. Пуковник сиријске војске Езад стоји иза земљаног зида и гледа кроз двоглед на километар удаљени градић. Опет и опет чује се звецкање митраљеза и неколико објеката се пуши испред наших очију. Пуковник Езад указује на џип који крчи себи пут за Малулу. „То су терористи“, рече он, и пружи двоглед. И заиста, на утовару је постављен митраљез, а за то време пуковник Езад узе воки-токи, те даде наредбу за напад на возило. После неколико тренутака бљесну прасак, и тамо где је био џип видео се само густи дим.
25. децембар је, и док многи хришћани славе Божић, дотле регуларна војска у Малули држи непријатеља на одстојању. Међу сиријским војницима има хришћана, и на питање како славе Божић, млади поручник горко се осмехује и одговара: „Тек када будемо добили рат, прославићемо Божић, претходно не.“
Током божићних празника у Малули се воде ратна дејства. Либански лист „Al Akbar“ известио је почетком јануара да се украденим иконама и уметничким благом тргује на исламским платформама. Комесари исламских терористичких група тражили су заинтересоване западне купце за хришћанска уметничка дела. Од почетка рата у Сирији, пре скоро три године, похаране светиње из хришћанских цркава ‒ иконе, крстови, олтари и иконостаси ‒ нуђени су на међународном тржишту уметности и антиквитета. Музеји широм света су сада створили „црвену листу“ украдених хришћанских реликвија из Сирије. Такође је и пуковник Езад свестан претњи културном, верском и националном наслеђу у Малули: „То сазнање је много тешко за нас“, објашњава он, и додаје: „Не може се Малула бранити споља од терориста без ризика да се оштети историјско благо. На стотине терориста је изгубило своје животе, али у њихове редове стиже увек свежа ратничка крв“.
Следећа констатација изгледа сигурна. Ако сиријска војска буде Малулу довела под своју контролу, тек тада почиње посао. „Надамо се да ће се цивили поново вратити“, забринут је војник Езадове јединице. Ова зебња изгледа да је сасвим оправдана, због чињенице да већина сиријских хришћана, након трауматских искустава, планира да заувек напусти своју домовину. Сваки трећи од 21 милион Сиријаца је данас избеглица у сопственој земљи, многи су од рата побегли у иностранство, а међу је њима најмање 450.000 хришћана. Патријарх Мелкитиске католичке цркве у Дамаску, Григорије III Лахам, бори се против егзодуса хришћана. Када је након пустошења неколико хришћанских градова почео нови талас емиграције, позвао је угњетаване хришћане да истрају, обраћајући им се следећим речима: „Ми ћемо остати у овој благословеној земљи, чак и ако нас тај потез доведе до мучеништва!“ Док је патријарх Лахам писао ове редове, сиријски војници су, из претежно хришћанског града Садата, из бунара извукли тела хришћанских цивила, која су терористи бацили.
Превод: Милан Старчевић
Геополитика бр. 71, фебруар 2014.
