Геополитика свечано обележила десет година постојања
У служби истине и националних интереса
Геополитика је обележила десет година постојања: 20. децембра 2000. године изашао је први број нашег листа. Тим поводом у Центру лепих уметности у сали Guarnerius у Београду одржана је свечаност којом смо обележили јубилеј нашег листа. Свечаном скупу присуствовали су представници Српске православне цркве, Војске Србије, дипломатског кора, амбасада Руске Федерације и Републике Грчке, националних организација Срба са Косова и Метохије, сарадници и пријатељи Геополитике. Скуп је почео химном Боже правде, а потом је Бошко Дошеновић отпевао молитву „Оче наш“. У културно-уметничком делу програма наступили су још и хор Мојсије Петровић, чији су чланови, између осталог, отпевали и тропаре Светом Николи и Светом Сави; Јасмина Стоиљковић, глумица Народног позоришта из Приштине, која је говорила Десет обраћања Богородици Тројеручици Хиландарској Љубомира Симовића; млада и талентована пијанисткиња Милица Закић, ученица првог разреда Средње музичке школе Коста Манојловић у класи професора Ирене Опаров (добитница бројних домаћих и међународних признања); Предраг Недељковић, члан симфонијског оркестра РТС-а, који је наступио и као солиста на фрули и са групом Тројица, којима је ово био први јавни наступ. Програм је водила глумица Душица Недељковић, која је и одрецитовала песму Плава гробница Милутина Бојића.
Бошко Дошеновић
Гостима се најпре обратио директор и главни и одговорни уредник магазина Геополитика, Слободан Ерић.
„Драги пријатељи, даме и господо, браћо и сестре, сарадници и саборци,
Желим да Вас све поздравим и да изразим велико задовољство што смо се окупили на обележевању десетогодишњице нашег листа који је изашао на данашњи дан пре десет година, дан после празника Светог Николаја Мириклијског, а на дан једног, широј јавности мање познатог, али такође великог светитеља, светог Амвросија Миланског.
Задовољство је утолико веће јер је протеклих десет година било обележено тешком борбом за опстанак Геополитике. Када смо оснивали лист, у својој програмској концепцији имали смо неколико циљева.
Желели смо не само да информишемо, него и да објаснимо. За разлику од већине штампаних медија који пишу шта се догодило, Геополитика пише зашто се нешто догодило. Хтели смо, ма како то можда претенциозно звучало, наше читаоце да научимо нечем новом, да лист има просветни карактер, јер је највећи међу Србима, Свети Сава, био светитељ и просветитељ.
Настојали смо да будемо објективни, мада та реч није адекватна, јер смо били сведоци да је такозвано ’објективно новинарство’ о догађајима на овим и другим просторима извештавало крајње необјективно, као и да су ти исти ’објективни’ медији починили велике манипулације јавног мњења. Боље је рећи да смо се ми трудили да служимо истини, која је једна и јединствена. Христос је рекао: ’Ја сам пут, истина и живот.’
Поносни смо што се за ових десет година није појавио ни један деманти, и што на страницама нашег листа, у овој поплави сензације и неукуса, није објављена ни једна ружна и непримерена реч ни фотографија.
Изнад свега, трудили смо се да будемо на служби нашем роду и Отечеству.
У првом уводнику рекли смо да Геополитика жели да да допринос дефинисању у одбрани националних и државних интереса. Свака земља, поред тактичког, мора да има и стратешки приступ, то јест неку врсту плана за будућност. Да би једна земља исправно водила унутрашњу и спољну политику, морају се правилно разумети процеси у земљи, у ближем и даљем окружењу. За доношење дугорочно исправних политичких одлука, потребне су поуздане информације. Између осталог, због тога смо радили интервјуе са директорима и аналитичарима релевантних познатих светских института и међународних институција.
По текстовима и саговорницима, Геополитика је одавно превазишла границе територије на којој се дистрибуира. На нашим страницама смо објавили интервјуе са најзначајнијим и најугледним светским интелектуалцима, и тиме смо у пракси показали да је лажна дилема коју нам намећу представници грађанске и демократске провијенције у Србији: да не могу заједно национално и космолитско, Србија и свет. Радећи на тим интервјуима са угледним светским интелектуалцима, ми смо стварали једну паралелну информативну дипломатију, која ће бити на помоћи нашем народу. Многи од наших угледних саговорника су подржали истину о Србима, и и томе јавно и храбро сведочили у свету, а ко је протеклих двадесет година бранио Србе на Западу, могао је за награду да добије само проблеме. Наравно, бранили су они не само Србе, већ и одрећене принципе; принципе равноправности, слободе и, коначно, истине.
Савети наших угледних саговорника из света били су читани у Србији, али нису били слушани. Овим поводом морам да кажем да је Геополитика после 2000. године, у једном тренутку једина континуирано критиковала либерални економски програм који је сачињен по налогу ММФ-а који је спроводила Досовска влада. Нобеловац Штиглиц, светски економисти попут Селентеа, Хазина, Макса Отеа, који су свој кредибилитет иградили тако што су у својим књигама по пет или десет година раније предвидели постојећу економску кризу, давали су нам добронамерне савете да примењујемо постојећи програм, да не распродајемо добре националне компаније и ресурсе, да не примењујемо савете ММФ-а...
Имали смо ту врсту жалосног задовољства да видимо како се многе наше прогнозе испуњавају.
Када је Геополитика основана, друштвена клима тада није била погодна, а рекао бих, ни данас, за ову врсту информативног националног пројеката.
Геополитика је настала у једном сложеном времену, крајем 2000. године, када су тадашња власт и добар део јавности били у убеђењу да ће проблеме земље решити неко други, то јест спољни фактор. На питање наше сараднице ’шта је српски национални интерес’, што је била тема првог броја Геополитике, тадашњи министар спољних послова заједничке државе се насмејао, и одговорио отприлике контрапитањем: шта је то, и зашто му се уопште то питање поставља.
Борба за опстанак листа била је тешка у континуитету, и могу са пуном одговорношћу да изјавим да је без Божије помоћи не бисмо добили. Наш опстанак био је често супротан економској логици. Било је ситуација које су биле нерешиве, и када је изгледало да не можемо даље. Али тада смо се ми увек обраћали Богу његовим и нашим светитељима, нашој крсној слави, Светом Деспоту Стефану, Светој Ксенији Петроградској и другим Божијим угодницима, и добијали смо, да употребим један савремени израз, експлицитну Божију подршку. У том опредељењу да ’све бриге препустимо Богу’, ја сам имао подршку својих сарадника и сарадница из мог најближег окружења, и по том питању никад од њих нисам био изневерен, и ја им се овом приликом захваљујем.
Наравно, Бог делује кроз људе и Геополитика не би остала да није за ових десет година било помоћ појединаца и српских фирми које су биле уз нас. Некима ћемо се ми вечерас и посебно захвалити, али вероватно се не могу свих сетити, свих који су нам помогли на било који начин, те молим да ми опросте, и молимо се свемогућем Богу да им то добро учињено нама узврати и умножи.
Када је у питању квалитет новина, ту су се није смео правити апсулутно никакав компромис; за све остало смо се сналазили како смо знали и умели, помоћу штапа и канапа, и, морам рећи, често уз импровизације. Има ствари које у погледу организације и уређења листа нису добре, и које треба много боље да се устроје и одраде.
Због ограничености кадровских и људских ресурса, нисмо успели да профилишемо и развијемо неке нове рубрике које смо планирали, што ћемо, надам се, учинити у току наредне године. Очекујемо да, уз Божију помоћ, до половине 2011. године завршимо процес консолидације, а да друга половина наредне године буде период развоја...
Ми смо бранили истину, али и одређени систем вредности који је заснован на нашој православној светосавској традицији, што је послужило некима као повод да нашу уређивачку политику окарактеришу као конзервативну. Ако се конзервативизам подразумева у изворном значењу, као ’очување изворног и провереног система вредности’, онда смо ми спремни да носимо терет те оптужбе.
На крају, и пример Геополитике учи нас да у овом тешком времену морамо истрајати у одбрани наших легитимних националних и државних интереса.
И ја се, као и сви Ви, питам докле ћемо овако стићи, док крчмимо и распродајемо имовину коју су нам преци оставили, док препуштамо наше вековне просторе за које су наши преци положили животе, док се један добар део нације увече испред телевизијских екрана надахњује баналним и испразним дијалозима из ’Фарме’ и ’Великог брата’, који, уместо у небеско, воде у животињско царство.
Да ли мислимо да ћемо своју срећу задобити тако што унесрећујемо друге, што изневеравамо идеале уснулих чета, чији су гробови расути од Кајмакчалана, Колубаре, Романије, Цера...?
Обавеза према нашим светим прецима нам налаже да се боримо, па ма колико у тој борби били усамљени, јер је у Светом писму речено да је ’много званих, али мало изабраних’; и немојмо се у том опредељењу обазирати на друге око нас, на њихов себичлук, тврдичлук и кукавичлук, јер подсећају на оне које помиње Господ Наш Исус Христос када је позвао једног од апостола да крене за њим, а овај му рекао да хоће, али да само претходно сврати у село да сахрани најближег члана породице, а Христос га је још једном позвао речима: ’Пођи за мном, пусти мртве да сахрањују мртве.’
Знам да многи данас мисле да су Срби на коленима, и да се због тога потајно радују. Није први пут да нас отпишу. Пред повлачење српске војске преко Албаније, српску војску су скоро били отписали и непријатељи и савезници. Али смо се пробојем Солунског фронта величанствено вратили, и дали пресудан допринос исходу Првог светског рата. Вратићемо се опет, браћо и сестре.
Стога, драги пријатељи, уз речи захвалности што сте дошли, још једном Вас поздрављам речима наше духовне и националне лозинке:
КАКО РАДИЛИ, ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!“
Академик Драган Недељковић
Гостима се обратио и академик Драган Недељковић, који је истакао да су уредник и сарадници Геополитике учинили „подвиг“, и да они то десет година са успехом раде, спасавајући и душе других, кад треба нешто рећи што је тешко казати и што је опасно рећи, и да је то велики њихов подвиг. Академик Недељковић је сарадницима Геополитике одао признање стиховим из Фауста: „Волим онога који жели немогуће“. Геополитика, по речима академика, то немогуће претвара у стварност, у истину. „И хвала им за то“, додао је Недељковић.
„Слободан Ерић има дивне сараднике, мислим на његов тим који га окружује, који му помаже, мислим на онакве сараднике какав је господин Трифковић. То је човек великих знања, и на такве се треба ослањати. Треба подржавати наше памћење. Пропашће не мали народи, пропашће и велики и мали ако су заборавни“, закључио је академик Недељковић.
Скуп је благословио протојереј проф. др Радомир Поповић:
„Помаже Бог, драга браћо и сестре,
призивам благослов Божији на Геополитику, њенога утемељивача пре свега, господина Слободана, и на све његове сараднике. Ово је заиста мали јубилеј, прошла је једна деценија, ја сам колико сам могао пратио рад и активности, и увек сам правио паралеле, свете паралеле, гледајући то мало друштво, ту малу заједницу, како је храбра и како је смела. И увек се сетим оних речи, тада сам у то време предавао Стари завет: Исус Навин који је наследио Мојсија требало је да уђе у Обећану земљу. И Господ му се јавља и каже му само две речи: ’Буди слободан и буди храбар’. Исус Навин је то запамтио, био је слободан и био је храбар, и увео је народ у Обећану земљу из мисирског ропства.
И падају ми на ум речи владике Николаја, чије текстове читамо и на страницама Геополитике, који је једном приликом између два рата рекао оновременим политичарима, али каже и нама: ’Водите рачуна: ову земљу коју ви водите стварали су светитељи; водите рачуна како њоме владате и како се руководите’. Дакле, да увек имамо на уму да су ову земљу заиста стварали свеци, почевши од Светог Симеона, Светог Стефана Немање, Светог Саве, свих Немањића, и до најновијих времена. Чини ми се да Геополитика иде тим путем, и то је добро. Нека благослов Божији буде са свима, са њеним сарадницима и са свима нама, са целим родом нашим. Амин.“
Геополитика је поносна на свог првог аналитичара др Срђу Трифковића. Поздравну беседу др Срђе Трифковића, који је био оправдано одсутан, прочитала је глумица Јасмина Стоиљковић.
Др Марко Јакшић
Из јужне српске покрајине стигао је и др Марко Јакшић, заменик председника Скупштине заједница општина А.П. Косова и Метохије:
„Имам велику част и посебну прилику да Геополитици честитам десети рођендан, да њеном главном и одговорном уреднику и првом човеку Геополитике, господину Слободану Ерићу, пожелим да дочекамо и двадесетогодишњицу, нормално ојачани, увећани... Испред српског народа са Косова и Метохије, имам посебну част и задовољство да у овој ери када се не чује српска истина, када се не чује глас српског народа са ових простора, да кажем да је Геополитика један од ретких листова који овако пуно, снажно, зна да исприча једну праву истину.
Ја сам сведок са колико тешкоћа господин Ерић са својим сарадницима мучи за сваки број, пролази кроз разне политичке, економске и свакакве друге тешкоће. Није лако ни једноставно у овом анационалном друштву, у друштву у ком се све више цени од нације и државе, да један овакав лист опстане.
Сматрам да наше и време Геополитике тек долази, и ја се надам да ће на том путу заједно са свима нама Геополитика имати челно место.
Хор Мојсије Петровић
Захвалност пријатељима и сарадницима
Десетогодишњица је била прилика да се Геополитика сети свих оних донатора, пријатеља и сарадника без чије помоћи сигурно не би опстала. Признање Геополитике тим поводом добили су Боривој Рашуо, политиколог и песник; Драган Томић, председник компаније Симпо; Владимир Трикић, директор предузећа Тривакс; Момчило Цебаловић, директор Сектора за односе с јавношћу ЕПС-а; Слободан Димитријевић, српски предузетник; Живота Михаиловић, некадашњи директор Војвођанске банке; Драган Вучићевић, директор Велефарма; Брана Дамјановић, директор Форум лаба; Десимир Тадић, као и наши пријатељи из иностранства Андонис Фотијадис из Грчке, и Жак Огар из Француске. Геополитика се захваљује нашим новим пријатељима и пословним сарадницима: предузећу ПТМ из Шапца и господину Милораду Шакану; компанији АБС Минел и господину Ненаду Поповићу. Такође се захваљујемо нашим партнерима: штампарији Ротографика, као и нашим претходним партнерима, штампарији Борба и предузећу Компак друк, као и фирмама Застава камиони, Самсунг, Беохемија, Медицинском факултету у Крагујевцу, предузећу Мозаик, предузећу Логистика и њеном директору Славољубу Закићу... Желимо да се молитвено сетимо наших пријатеља који су се упокојили, протојереја Томислава Марковића и познате српске банкарке Борке Вучић. Признање Геополитике добиле су и колеге из других медијских кућа са којима наш лист сарађује: ТВ Коперникус, Оливера Милетовић из ТВ Палма плус, Душан Полић из РТВ Војводина, као и новинар Џон Боснић. Желимо да се захвалимо на сарадњи Радио Фокусу, као и Милораду Вукашиновићу са ТВ Мост из Новог Сада.
Геополитика жели да се захвали сарадницима који су чинили прво језгро Геополитике: Радовану Голубовићу, Војиславу Симићу, Зорану Петровићу – Пироћанцу и Александру Драгутиновићу.
Од сарадника Геополитике захвалнице су добили Радослав Голубовић, први технички уредник, Ирена Момчиловић, саветник за економско-комерцијалне послове у предузећу Геополитика пресс, и Милан Старчевић дописник Геополитике из Швајцарске. Геополитика је заједно са Удружењем грађана Цер током 2009. и 2010. године организовала посете манастирима на Косову и Метохији, и тим поводом се захваљујемо главном организатору тих ходочасничких путовања, госпођи Вукици Грујић.
Геополитика је уручила и специјалну захвалницу, за „Одбрану националних и државних интереса“, Српском националном већу Северног Косова и Метохије. Признање је примио председник већа др Милан Ивановић.
Геополитика ће у јануару на пригодној свечаности доделити признања и захвалнице још неким нашим донаторима и сарадницима из расејања и отаџбине, о чему ће наши читаоци бити обавештени.
Честитке амбасадора Русије Александра Конузина
Поштовани господине Ерићу и сви сарадници часописа „Геополитика“!
Примите најсрдачније честитке поводом десетогодишњице постојања и излажења листа Геополитика. Желим Вама и свим сарадницима пуно здравља, среће и реализацију свих замашних пројеката, посебно оних који спајају Русију и Србију.
А.Конузин
Амбасадор Руске Федерације у Републици Србији
Честитке колега из Росијске газете
Драги приjaтељи!
Желимо да Вам честитамо десетогодишњицу излажења. Желимо Вам да имате увек успеха, у свим Вашим настоjaњима. Имамо велико задовољство да радимо са Вама. Надамо се наставку блиске сарадње.
Велики поздрав,
Росиjскаja газета
