Геополитика организовала округли сто под насловом
Стратегија опстанка Србије
пише: Радмила Лончар
Мада је основни смисао постојања сваке државне заједнице очување и јачање њеног идентитета и интегритета у односу на окружење, Србија се налази у процесу суноврата пре свега због константног условљавања и обуздавања на међународном плану, оцењено је на округлом столу чија је тема била стратегија опстанка Србије.
Још један од разлога суноврата Србије је, према речима стручњака, то што њеним махом апатичним грађанима прети да се претворе у колективног просјака због озбиљне економске и политичке кризе у коју држава тоне без дугорочног квалитетног плана како да се овакво стање превазиђе.
Скуп је организовао магазин Геополитика из Београда, а подржала Српска народна одбрана из Америке и њен председник Славко Пановић.
Србија да се не нуди ЕУ
Са округлог стола је поручено да је неопходан економски опоравак и заустављање корупције, обнова индустрије и унапређење пољопривреде, да је у спољној политици нужно примењивати принцип реципроцитета, не улазити у НАТО и не нудити се Европској унији већ улазак у ЕУ прихватити само ако ЕУ од Србије то затражи.
"Србија не би смела да буде опсесивно усмерена на чланство у ЕУ, него мора да искорени корупцију и ојача привреду, да ради на разбијању стереотипне слике коју су о њој створили медији САД и западне Европе", поручио је Џејмс Бисет биши канадски амбасадор у Београду.
Свету важно да обузда Србе
Говорећи и међународној стратегији обуздавања српског фактора као најбројнијег на Балкану, проф. др Миломир Степић је подсетио да је то најпре чинила бивша СФРЈ, чији је мото био "слаба Србија-јака Југославија". Балкан је, указао је он, важан јер се налази на ободу евроазије и ко контролише тај ободни појас тај влада светом. Отуда је, према Степићевим речима, за моћни спољни свет геостратешки важно обуздати српски фактор, што је данас "добило екстремну форму" и "треба се суочити са тим да је стање српског чиониоца-стање суноврата". Он је поручио да је неопходно "да се заустави дезинтеграциона инерција Србије" и да се изврши дејугославизација српског чиниоца тако што ће Србија престати да у спољнопј политици настоји да на своју штету задовољи све стране бивше Југославије, док истовремено сви други гледају сопствене интересе.
Није му јасно, како је рекао, зашто "у спољној политици Србија ставља сва своја јаја у једну корпу - корпу ЕУ и зашто је изгубила самопоштовање стално се нудећи Европској унији", кад Србија може да буде "значајан фактор на Балкану и без ЕУ која више не носи златна јаја". Запитао се такође"колико пута треба ногом да те шутну у зубе да би ти схватио да тај који те шутира није пријатељ?"
"Још 1996. било ми је јасно да ЕУ неће бити уравнотежена и од тада, следећи политику Сједињених Америчјих држава, делује против Србије. Србију су кривили за сва дешавања на Балкану, покушавали да је распарчају, били су, између осталог, директно умешани у стварање и обучавање УЧК знајући да ће Милошевић морати да реагује", рекао је Бисет.
Улазак Србије у НАТО, према Бисетовим речима, значило би оправдавање бомбардовања тадашње СРЈ 1999. године.
"Нема сумње да би НАТО волео да уђе у Србију, јер би тиме били у потпуности оправдани у поступцима према вашој земљи. Тиме би тај предмет био стављен ад акта и надали би се да више нико неће покренути кршење првог члана НАТО повеље, у коме се наводи да се та организација никада неће служити силом или претњом силе у решавању међународних спорова", указао је Бисет.
У северноамеричким медијима, додао је он, "не може да се помене Србија, а да се не стави у варварски контекст".
"Демонизација још траје у Америци.Мало коме су у спољном свету позната збивања која су претходила Сребреници, мало је оних којима је познато да су прве злочине у БиХ починили муслимани", рекао је Бисет.
Земље које су подржале Србију у непризнавању албанског самопроглашења независности Косова и Метохије, оценио је Бисет, "осећају се нелагодно видећи да се Србија понаша тако као да практично прихвата неминовност самосталног Косова и извлачи питање статуса Косова из Савета безбедности УН дезавуишући Резолуцију 1244."
Срђа Трифковић
С обзиром на то да је ЕУ сада, како је оцени истакнути политички аналитичар Срђа Трифковић из Чикага, "постмодерна, постхришћанска и постнационална монстертворевина", једини предуслов опстанка Србије као аутохтоне државне и националне заједнице управо је нечланство у ЕУ".
"Срби треба да схвате да цар нема ново одело и да сада имамо мртву трку пропадања Србије и тиг западног света који почива на лихварском систему", поручио је Трифковић.
Проф. др Божа Драшковић оценио је да је у Србији приватизација урађена кроз распродају богатства, без развојних планова, уз велику назапосленост радне снаге и дефицит у спољној трговини.
Указао је такође да је модел либералног капитализма пласиран земљама у транзицији и да отуда "имамо неутемељен раст друштвеног производа који је растао на распродајама друштвеног капитала.
Др Миша Ђурковић сматра да у Србији "преко корупције спољни свет држи корумпирану касту под својим стегама". Он је оценио да " Србија нема политичку опозицију", јер "сви су део једне касте". Ђурковић је мишљења да "прича о ЕУ нема никакву суштину, већ властодршцима служи да прикрију своју неспособност", пошто им је, како је рекао, поручено из Брисела да за Србију од уласка у ЕУ " нема ништа у наредних 10 година".
Милош Кнежевић је духовито приметио да је на политичкој сцени Србије "превладао ријалити шоу" и "поклизнуће у тривијално и банално": "Актуелна је стратегије "Три З": зезање, заглупљивање и замајавање маса", рекао је Кнежевић.
Аналитичар Александар Митић је оценио да је у Србији у току " пузајући процес одустајања од Косова и Метохије", те "понизност према ЕУ и САД, а одустајање од Русије".
www.vestionline.com/Vesti/Srbija/94780/Strategija-opstanka-Srbije 06. 11. 2010.
Слободан Ерић
Нација показује знаке замора
Округли сто је отворио Слободан Ерић, главни и одговорни уредник листа Геополитика. О мотивима за организовање овог скупа Ерић је рекао:
„Избор теме наметнут је стањем у коме се налази нација, једном озбиљном кризом у којој се Србија налази, као и одсуством озбиљног плана да се та криза превазиђе. Исцрпљена дуготрајним притисцима нација показује озбиљне знаке замора. Циљ овог скупа јесте не само да сагледа узроке те кризе и покуша да понуди решења, већ да буде иницијатор свестране јавне расправе на ову тему. Та расправа би требало да води постизању ширег друштвеног договора нације о виталним питањима опстанка и развоја.
Пошто се већ двадесет година српски народ налази у стању борбе за елементарни и егзистенцијални опстанак, и пошто је то постала константа трајања нашег народа на овим просторима, онда је природно да се та борба за опстанак системски и стратешки осмисли.
По мо мишљењу тај излазак треба осмишљавати и пројектовати у три правца.
1. Економски опоравак.
Земља је под санкцијама претрпела велике штете али је један витални део индустрија радио. Увођења неолибералног модела и модификоване шок терапије нанеле су много већу штету индустрији Србије него санкције и бомбрадовање заједно. После 2000.године стање националне економије је више него лоше. Једино решење је офанзивна економска политика са обновом производње у индустрији (секторима где је то могуће), пољопривреди и агроиндустријском сектору. Економски суверенитет је претпоставка за фактички суверенитет земље. Како више ни би смо били сведоци мучних телевизијских извештаја где државне институције примају донације од неколико десетина хиљада долара од страних амбасада. Ако овако наставимо претворићемо нацију у колективног просјака.
2. Јачања националног и духовног идентитета.
Искуство је показало да једино човек који има јаку веру и идентитет може да се супротстави не само непријатељима него и искушењима и опсенама модерног света. Православна вера свакодневно нам налаже дужности како према себи тако и према ближњима то јест нацији.
3.У спољној политици применити принцип реципроцитета
Желим на крају да кажем да понашање САД и већине земаља ЕУ према Србима, не само да није праведно него и да није рационално. Западну цивилизацију на релиогиозном и безбедносном плану угрожава радикални ислам а на економском плану земље Далеког истока. У тим суштинским изазовима народима Европе и Америке Срби нису непријатељи него потенцинални савезници“ – закључио је Слободан Ерић
