Марк Дол, потпредседник немачке партије „Слобода“ и оснивач обновљеног покрета „Бела ружа“
У Немачкој постоји само једна партија састављена од пет крила, која се тобоже међусобно боре за интересе земље, како би се створио утисак да грађанин има широк избор. У стварности је настао забетонирани систем за богаћење одређене елите, и овде све партије вуку подједнако на једном конопцу, од ЦДУ до левичара. Те партије и њихови савезници у медијима, научници и невладине организације, користе немачку прошлост као оружје против сопственог народа.
Разговор водио и превео: Милан Старчевић
Саговорник Геополитике је немачки политичар Марк Дол, потпредседник и портпарол немачке партије „Слобода“, који је још задужен за питања унутрашње безбедности, интеграција и ислама. Овај успешни млади човек (рођен 1977), по професији наставник, заједно са својим партијским колегама није миљеник немачких мејнстрим медија и левичарских организација, јер их оптужују за ксенофобичну екстремну десницу, приписујући им да својим ставовима и политичким акцијама желе изазвати дестабилизацију државе. Првобитно је Дол, од 2007. до 2010, био функционер Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), обављајућу посао референта за безбедносне политичке теме и интеграције. Изашао је из партије 10. септембра 2010, превасходно због неслагања са одлуком да се из органа странке искључи парламентарац и високи функционер Рене Штадкевиц (данас председник партије „Слобода“), и због цензурисања одређених политичких тема од стране врха партије. Неколико недеља касније, тачније, 28. октобра, у Берлину је одржана оснивачка скупштина партије „Слобода“. Ова релативно млада политичка организација, због свог програма о многим забрањеним темама, придобија све више чланова и симпатизера, па се нада добрим изборним резултатима на предстојећим свеопштим парламентарним изборима, заказаним за јесен 2013.
Господине Дол, Ви сте један од оснивача партије „Слобода“, која је нова политичка снага на већ устаљеном политичком небу Немачке. Представите нам Вашу партију, који су њени су циљеви, и шта може ново донети немачком народу.
- „Слобода“ је настала зато што у Немачкој постоји знатно незадовољство оним што политичке партије нуде бирачима. Зато је наш главни захтев увођење директне демократије. Грађанин је суверен у демократији и стога треба да одлучи о стварима које утичу значајно на његов живот. Поред тога, посвећени смо очувању наше културе и вредности које су развијене током векова, а елиминисане су за само неколико година кроз разне лево-зелене мултикултурне експерименте. У демографском смислу, ако се настави овај тренд негативног наталитета, Немци као народ неће преживети наредни век. Ми одбацујемо тоталитарне идеологије попут ислама, али и социјализма, климатских превара, или сумњивих школских уџбеника у некада добром немачком образовном систему. Све ове тачке и још много тога не виде постојеће партије, те из тог разлога ми можемо да понудимо алтернативну политику скоро у свакој области.
Претходно сте три године обављали фунције у Хришћанско-демократској унији. Зашто сте приступили овој партији и шта је разлог напуштања?
- Првобитно сам се придружио јер сам желео да урадим нешто за своју земљу, која је мојој породици и мени омогућила да живимо безбедно и просперитетно. Брзо сам схватио да се ова странка руководи сасвим другим, сопственим, интересима, односно личним богаћењем њених функционера на јавном трошку. Особе које немају никакво сопствено мишљење и раде све што им препостављени кажу брзо ће изградити своју политичку каријеру, док се остали, који размишљају својом главом, гурају у запeћак. Све партије у Немачкој раде по овом рецепту, али ја се нисам могао сложити са својом савешћу да учествујем у игри.
Како оцењујете немачку политичку сцену? Многи су мишљења да је Немачка скоро једина држава у Европи која нема јаку десницу, да је већина партије леве оријентације.
- У Немачкој постоји само једна партија састављена од пет крила, која се тобоже међусобно боре за интересе земље, како би се створио утисак да грађанин има широк избор. У стварности је настао забетонирани систем за богаћење одређене елите и овде све партије вуку подједнако на једном конопцу, од ЦДУ до левичара. Те партије и њихови савезници у медијима, научници и невладине организације, користе немачку прошлост као оружје против сопственог народа.
Кад говорите о прошлости, мислите ли на владавину Адолфа Хитлера?
- Да, између осталог. Постојеће партије у Немачкој желе да убеде становништво, чак и оне који су рођени после владавине нациста, да су одговорни за тај мрачни период немачке историје, и, нажалост, у томе имају успеха. Све ово служи самоочувању моћне елите. Парадокс је да они који заступају ову тезу, мислим на левичаре, не говоре народу Немачке да је Хитлер био вођа Национал-социјалистичке радничке партије, односно изричито левичарског покрета. Хитлер је говорио да своје идеје црпи од Маркса, Гебелс да је бољи од идола Лењина, и сви искрени историчари ово могу потврдити. Нацисти су из изборних тактичних разлога, који су им на крају донели резултате, у свој политички програм уврстили разне компонетне, па чак и националне, злоупотребљавајући немачки народ, стављајући га на прво место, ширећи идеју да је германска раса супериорна над другим расама. То што су они после свега ушли у фронт са комунистима и прогонили их, не значи да нису били по убеђењу левичари. У осталом, опште је познато да су комунисти између себе правили чистке.
Постоји ли опасност да се због све већ економске кризе, сличној оној која се догодила после Првог светског рата, у Немачкој поново изроди нека нова тоталитарна партија, слична Хитлеровој?
- Претња од нациста уопште не постоји. Национал-демократска партија, која важи за следбеницу Хитлерове партије, на изборима не добија више од два одсто гласова, и никада неће добити више. Много већа опасност за слободу овдашњих људи је партијска диктатура.
Разговарајмо о садашњости, или, боље рећи, о будућности Европске уније. Свакодневно се може чути и прочитати од еминентних економиста и аналитичара да Европи због велике дужничке кризе прети колапс и хаос невиђених размера. Слажете ли се са овом констатацијом?
- Колапс евра је математички незаустављив, једино је питање колико ће штете још проузроковати. Тренутно политичари бацају милијарде евра кроз прозор, само да задрже постојећи систем неколико година дуже у управљању, надајући се да за време њиховог мандата неће доћи до банкарског колапса, а то што ће сами грађани на крају морати из својих џепова све да накоднаде, елиту не занима. Европска унија је диктатура слична моделу Совјетског Савеза. Ниједна од њихових наводно демократских институција нема било какву значајну моћ. Апарат се састоји углавном од ЕУ комисије, у којој седе на изборима неизабрани комунисти. Њихов циљ је европска супер-држава са распадом националних држава, и из тог разлога ови људи раде све што је могуће да униште европске културе. Али ће Европској унији, као и свим диктатурама до сада, морати доћи крај; само је питање колико ће патњи још произвести.
Какво је Ваше мишљење о немачкој канцеларки Ангели Меркел? У грчким новинама се све чешће појављују њене слике са кукастим крстом, а у другим државама пљуште оптужбе на њену политику, сматрајући је најодговорнијом за тренутну ситуацију у Европској унији.
- Меркелова је закључила Европски стабилизациони механизам и тако предала немачки суверенитет и финансијску аутономију у руке неизабране јавне агенције Европске уније, што је недвосмислено противуставно, и, по мом мишљењу, чак је и издаја. И поред критика у медијима, где као ретко до сада није било цензуре, канцеларка је игнорисала свачији став. Ова жена има нешто на уму, али свакако не добробит свог народа. Такозвани спасоносни евро-пакет је најбољи пример како Европска унија уништава некада добре односе међу Европљанима. Због тог пакета Грци сада не воле Немце, а Немци Грке. Исто важи и за Шпанце, Италијане и све друге који су учествовали у спасавању евра. Европска унија ће уништити идеју о Европи, па стога мора бити укинута.
Ако дође до слома Европске уније, зар тада не би дошло до свеопштег незадовољства међу становништвом, до грађанског рата, националних и верских сукоба? Из табора десних партија све се громогласније чују повици да старом континенту прети исламизација. Државе попут Француске, Италије, Енглеске, Холандије све више имају проблема са мигрантима Мухамедове вере.
- Ислам је претња за читаво човечанство. Он је тоталитаран, јер и по цену смртне казне прописује људима како би требало живети. Он је фашистички, јер користи насиље као легитимно средство за постизање својих циљева. То је нехумано. До данас је по налогу Курана усмрћено око 270 милиона људи, и свакодневно се даље убијају. Ко жели да изађе из ислама мора бити убијен. Ко не жели да припада исламу мора бити убијен или заробљен. А четвртина човечанства зависи од ове религије. Дакле, цео свет је у опасности. Као што је исламизирана цела Северна Африка и хришћанска Византија, тако ће бити поробљена и цела Европа: помоћу много више стопе наталитета, коришћењем имиграционих прописа, и уз велику помоћ левичарских партија и организација, које желе да културно и етнички униште свој народ. Ако Европа падне, пашће врло брзо после ње и остатак света.
Какво је по овом питању стање у Немачкој?
- Немачка има најнижи раст наталитета у Европи. Статистика говори да ће око 2050. године ислам бити најача религија у земљи, док би Немци око 2090. године практично изумрли као народ. Садашњи властодршци не чине ништа да промене црну прогнозу; напротив, увек се тражи намет више за породицу, како се нико више не би могао усудити да има још деце. С друге стране, муслимани бивају уз погрешну социјалну политику богатији, и имају веома често петоро, десеторо, петнаесторо деце (једна породица у Берлину има чак деветнесторо деце) и свако може да се венча са једноверним партнером из иностранства, а онда га легално доведе у Немачку. У џамијама имами проповедају да муслиманке имају онолико деце колико је могуће, и да се у сврху преваге на религиозној тацни удају за муслимане из иностранства. Овај концепт се у исламу зове „Al-Hijra“, и то је често употребљена тактика за исламизацију једне земље.
Балкански народи, нарочито Срби, вековима грчевито воде борбу за свој национални опстанак и ослобођење од окупатора. Косово и Метохија су у раљама западних моћника и Албанаца, на овој територији ничу као печурке џамије и негује се исламска култура. Зар се Косовско питање не тиче и осталих Европљана?
- Да, требало би да се тиче, јер се на Косову дешава управо оно о чему сам малопре говорио. Косово је некада било насељено србским становништвем, које је за само сто година постало потпуно муслиманска земља. Тамо где су муслимани у већини, они ће уграбити власт. И у остатку Србије, за дуже време, нема мира на видику. То је поглед у будућност Европе.
Србски народ је више пута у прошлости, али и садашњости, на своју штету, био окружен немачким стратешким интересима. Та политика „Дранг нах остен“ (продор ка Истоку) донела је Србији у прошлом веку, од 1914. до 1999, ратна разарања и патње, а нови миленијум је почео признавањем вештачке творевине Косово од стране Владе у Берлину. У сусрету са србским колегама немачки политичари често понављају тезу „Не можете бити чланица Европске уније док не признате косовску независност“. Где је камен спотицања у односима Немачке и Србије?
- Оно што се десило у прошлости је трагично и погрешно. Сви смо људи и требало би да свакоме пружимо прилику да има своју имовину, без насилног отимања и разарања. У случају 1999. и 2007. замолио бих Вас да не мешате немачки народ са владајућом класом. Последњи имају своје планове, а први немају моћ. Да се народ питао, никада не би дошло до напада на Србију и не би се постављали такви бесмислени услови. Дозволите ми још да узгред препоручим Србији да не буде чланица Европске уније, пошто ће цена бити губљење слободе, као у нашем случају.
Недавно је у Немачкој, захваљујући Вама, поново основан покрет „Бела ружа“. Нашим читаоцима смо представили њен рад и чланове који су главама платити своју борбу против Хитлеровог режима. Шта Вас је подстакло да реогранизујете покрет?
- То што изгледа да се исти систем, као и 1933, ствара у Немачкој. Имамо свемоћну, неконтролисану владавину партија, распростањену у свим главним полугама власти, и она је уперена против сваког грађанина који се успротиви њиховим намерама. Нови Трећи рајх неће се звати Немачка, него Европска унија, а наши политичари раде свакодневно на остварењу тог циља. По узору на некадашњи Хитлеров „Штурмабтајлунг“ (јуришни одред), вребају нови неофашисти пред вратима грађана, прете породицама или послодавцима. Прошлог месеца је била покренута кампања финансирана из државног буџета да се све неподобне новине са киоска заплене, тако што је прећено власницима – исто као некада пред Кристалну ноћ. У току одигравања недавних Олимпијских игара у Лондону наша такмичарка у веслању, Надја Дригала, насилно је враћена кући јер јој је момак некада био члан Национал-демократске партије. Постоје многи слични догађаји који показују каква је Немачка држава у 2012. Због тога је „Бела ружа“ поново устала: да би створила снажан отпор свим пошастима у друштву.
Шта би се догодило да је овај покрет основан десет година раније, негде 1922, значи пре доласка Хитлера на власт? Да ли је уопште било могуће спречити стварање Трећег рајха?
- Можда би широка едукативна кампања допринела да Хитлер добије неколико процената мање на изборима и самим тим не постане канцелар. Тих десет година би многим људима отворило видике и чула. У сваком случају, ми се боримо да не направимо опет исту грешку, па стога објашњавамо народу шта га чека, све док нас не баце у тамницу. А чак и тада се нећемо предавати!
За крај бих Вас упитао о можда најзначајнијем геостратешком питању за Вашу земљу, а реч је о односима са Руском федерацијом. Да ли је заборављена ратоборна прошлост у односима ових великих држава? Може ли се смоћи снаге да се заједно крене у одбрану вредности европске цивилизације, правде и слободе?
- Да, прошлост је дефинитвно иза нас. Русија је данас за већину Немаца нормалан и љубазни сусед, од кога више нико не мора страховати. Баш као што Немци у ДДР ништа нису криви за њихову ситуацију, многи Руси су, такође, жртве система социјализма. Сматрам за ароганцију када госпођа Меркел или други немачки политичари, који тлаче и продају свој народ, имају морално право да суде о руској политици. Ја се лично радујем сваком Русу који долази у Немачку, јер се они не стиде своје земље само зато што су имали лошу прошлост. Нека се Немци науче од њих.
Геополитика бр. 55, септембар 2012
