Др Војислав Коштуница, председник Демократске странке Србије, у интервјуу за Геополитику
Наш циљ је да што већи број грађана подржи државотворну политику ДСС, политичку неутралност и наш економски програм развоја Србије. Сада треба зауставити европске интеграције и окренути се животу Србије
Разговор водио: Слободан Ерић
Господине Коштуница, с обзиром на то да су превремени парламентарни избори извесни, како објашњавате потребу СНС-а да проверава подршку бирача у време када, по истраживању неких агенција, има највиши рејтинг? Да ли коалиција на власти изборима покушава да обезбеди још један мандат за спровођење своје прозападњачке политике?
- Јасно је да ће СНС настојати да изборе искористи како би освојио што више власти. Мислим да ће СНС водити исту политику као и до сада, а познато је да смо ту политику оценили као противдржавну и антинационалну. Прави разлог за овакву оцену је однос СНС према Европској унији, односно беспоговорно прихватање сваког налога Брисела, супротно нашим државним и економским интересима и супротно Уставу Србије. Зато ће ДСС учинити све што је у нашој моћи да промени државну политику и да у Србији заустави европске интеграције, и учиниће све да се прогласи политичка неутралност Србије. Србија ће убрзано пропадати ако настави да иде путем европских интеграција. Наш задатак је да грађанима објашњавамо која је улога Европске уније и шта, с друге стране, доноси политичка неутралност. Уверен сам да политичка неутралност отвара врата будућности Србије.
Очекујете ли да ће државотворна политика у складу са националним интересима, чији сте отворени заговорник били последњих неколико година, дати резултате у смислу подизања рејтинга ДСС-а и бољег изборног резултата?
- Народ ће дати своју реч и свој суд на изборима. Наш циљ је наравно да што већи број грађана подржи државотворну политику ДСС-а, политичку неутралност и наш економски програм развоја Србије. Јер то је залог промене државне политике Србије, прекида европских интеграција и проглашавања политичке неутралности. Уверили смо се да је земља имала само велике користи од војне неутралности и никакве штете. Сада треба, а за то још има времена, зауставити европске интеграције и окренути се животу Србије, а то је могуће само ако прогласимо политичку неутралност.
Србија је 21. јануара започела приступне преговоре са Европском унијом и актуелна власт је тај догађај представила као велику победу − премијер Ивица Дачић је чак изјавио да је то најважнији догађај за Србију од Другог светског рата – али свечаност у Бриселу је прошла без икаквог ентузијазма и одушевљења у Србији. Како Ви гледате на овај догађај?
- Било би добро када би наши медији извукли податак колико је пута ова распуштена власт изјавила да је остварила историјски успех. И бриселски споразуми су историјски успех, и отпочињање преговора са Европском унијом је историјски успех... Заправо, такозвани историјски успех очигледно прикрива неку тешку подвалу српском народу. Чим досадашња власт каже да је постигла историјски успех, одмах морамо погледати о чему се ради и шта се стварно крије иза тога. Само дан након отпочињања преговора са ЕУ власт је саму себе срушила. И данас у Србији нико више ни не помиње преговоре са ЕУ, нити је то за било кога тема. Зато је право питање зашто се досадашња власт инати са својим народом и зашто по сваку цену жели да Србију веже за брод који више ни сам не зна куда плови. Чињеница је да Европска унија нуди Србији само непрестане уцене и претње. Иду избори, и ми ћемо покренути разговор са грађанима шта то нуди Европска унија Србији, а да нису уцене и претње. Због свега тога нема никакве сумње да је Европска унија главни узрочник тешке државне и националне кризе у којој се Србија нашла.
Молим Вас да прокоментаришете заиста тешко схватљиву упорност власти у Београду, која води Србију ка Бриселу упркос и супротно економским процесима и трендовима који указују на опадање економске моћи ЕУ у глобалним оквирима и на кризу унутар еврозоне, као и привредни раст неких других региона, пре свега на подручју Евроазије. Зашто сте, поред Исланда, у књизи као индикативан пример навели баш Велику Британију, где је најављен референдум о изласку из Европске уније?
- Рекох да се ова власт и већина странака инате са сопственим народом и да нас као народ потпуно неразумно гурају у Европску унију. Не постоји ниједан иоле одрживи разлог или аргумент који би упућивао да Србија треба да буде чланица Европске уније. Економски показатељи о томе шта Споразум о стабилизацији и придруживању доноси Србији су поражавајући. Српска привреда због ССП губи милијарде евра. Државна штета због одрицања власти од Косова не може да се искаже јер је реч о самим државним темељима Србије, нашој духовности, традицији и, наравно, огромној економској штети. Досадашња власт је пристала на нешто што није познато у нашој историји. Она зарад интереса Европске уније уништава, заправо убија српску државу на Косову. И док Исланд неће у Европску унију због риболова, Србија хоће, и поред тога што је Европска унија комада! То је непојмљиво, потпуно неразумно. А када је реч о Британији, и те како је важна њена најава референдума, јер ако Британија изађе из ЕУ још више се отвара питање опстанка саме Уније. Британија није потцењени него је привилеговани члан Европске уније, а ако привилегованима није добро у ЕУ и излазе из ње, шта треба да кажемо ми који смо под страшним ударом и уценама ЕУ кроз које ниједна чланица ЕУ није пролазила...
Када говоримо о ЕУ, чини се да је важно питање демократије, као највеће вредности западне цивилизације, неоправдано запостављено. Колико се у Западној Европи и Америци данас стварно поштује корпус демократских права, политичких, економских и медијских слобода, за које су се одређени српски интелектуалци, укључујући и Вас, залагали, чак у периоду комунизма, када је то било забрањено?
- Потпуно је јасно у шта су се изметнули демократски идеали и вредности у савременом свету и како су инструментализовани зарад империјалних амбиција великих западних сила. Уз то иде још и суштинско питање: да ли наднационалне творевине попут Европске уније уопште могу бити гарант демократских права и процедуре. Уверен сам да то није могуће. И бивши чешки председник Вацлав Клаус је о томе писао много, и крајње убедљиво. Родно место и једино природно место за развој демократије је национална држава, а не наднационалне творевине попут Европске уније. То је системска грешка Европске уније и њене последице ће се временом све више испољавати како се бирократски Левијатан у Бриселу буде све више ширио, а амбиције за централизацијом Унијом буду јачале.
Како оцењујете Бриселски споразум и последице његове примене на терену, на Косову и Метохији, посебно после одржаних новембарских избора, које су, уз помоћ Европске уније, организовале сепаратистичке власти у Приштини? Шта су Срби на Косову и Метохији и Србија као држава изгубили потписивањем овог противуставног споразума?
- Нема никакве сумње да је једини циљ бриселских споразума да нестане српска држава у нашој Покрајини. Све што пише у тим споразумима сведочи да је њихов једини циљ изградња и јачање сепаратистичке државе и нестанак Србије са Косова. У тим споразумима не постоји ниједан једини став којим се позива или који упућује на српску државу. Србија је забрањена реч у тим споразумима. Све што пише у бриселским споразумима значи само једно, а то је убијање српских институција и успостављање лажне државе Косово. Шта нам онда ваља чинити? Морамо се по сваку цену држати Устава Србије јер је то последња линија одбране. Када смо правили Устав, унапред смо то знали. Народ на Косову је одбацио лажне изборе који су расписани по законима Косова и та борба и отпор народа ће трајати. Морамо бити стрпљиви али и одлучни у одбрани Србије, њене државне целовитости и уставног поретка.
У једном периоду, и поред присуства окупационих НАТО снага, институције државе Србије су биле присутне и постојане на Косову и Метохији. На спољном плану, Москва је снажно подржавала позицију Београда а Ви сте то као председник Владе окарактерисали речима „да Србија и Русија имају заједничку политику према Косову“. Какав је био став председника Путина по питању наше борбе за Косово? Када је почела да се урушава позиција Србије у одбрани наше јужне покрајине?
- Улога председника Путина је од непроцењивог и у правом смислу од историјског значаја. Док сам водио Владу, истина је да су Србија и Русија имале заједничку политику одбране Косова. Председник Путин је више пута подсетио да Руси неће бити и не могу бити већи Срби од Срба. Другим речима, Русија ће подржати оно што Србија буде заузела као свој став. Наш кључни и најважнији став је био да не може проћи Ахтисаријев план. Путин ме је питао да ли ће Србија остати при том ставу, а ја сам одговорио да ће тако бити док сам ја председник Владе. И тако је и било. Савет безбедности је захваљујући Русији одбацио предлог западних чланица Савета безбедности да битни елементи Ахтисаријевог плана уђу у нову резолуцију која би заменила Резолуцију 1244. Била би непроцењива штета и велико понижење за Србију да је Савет безбедности тада прихватио Ахтисаријев план. Урушавање позиције Србије започело је када је Демократска странка преузела Владу Србије. Тада је Влада Србије прихватила прво долазак Еулекса, па погубно саветодавно мишљење Међународног суда правде, затим уместо резолуције Србије резолуцију Европске уније у Генералној скупштини УН и, најзад, бриселске преговоре и споразуме. Влада СНС је још брже и још преданије наставила политику претходне владе.
Несумњиво је да је један од Ваших и успеха Ваше владе било доношење новог Устава, са преамбулом да су Косово и Метохија саставни део Србије. Да ли је Преамбула прави разлог зашто је Устав Србије предмет критике и покушаја да се највиши правни акт земље промени, са другачијом аргументацијом а у основи овом мотивацијом?
- Нема никакве сумње да страни центри моћи имају стално на мети преамбулу Устава. Али, сигуран сам да ће Устав још дуго штитити целовитост Србије. ДСС ће најодлучније бранити Устав, и ма каква да буде аргументација, ми ћемо увек објашњавати шта је прави циљ и смисао захтева да се промени Устав. Такав став ДСС-а је државотворан и ми ћемо учинити све да сачувамо Устав, а на тај начин и саму Србију.
Како оцењујете економску политику Владе Србије, коју чини политичка коалиција Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије, ПУПС-а и Јединствене Србије? Без обзира на политичке изјаве, да ли економска политика Владе суштински представља дисконтинуитет или континуитет са претходном владом Мирка Цветковића, и да ли Србија након Ђелићевих и Динкићевих економских реформи може преживети још и реформе министара Крстића и Радуловића?
- Економске реформе су средство да се обезбеди циљ, а то је нормалан живот грађана. Нема данас никога у Србији, осим досадашње власти, ко може да буде задовољан економским и социјалним стањем у Србији. Живот наших грађана не може да буде подређен интересима Брисела и не може да буде експеримент разних експерата који ће колико сутра да спакују кофере и да оду у неку другу страну земљу. Економија Србије је пред колапсом и потпуним сломом. Оно што је заједничко Влади ДС-а и Влади СНС-а јесте слепа вера у Европску унију. И та права ирационалност може скупо да кошта Србију. У једном тренутку наша привреда може дословно да стане јер не може економија да функционише само и једино на основу догме о Европској унији. Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом разара нашу привреду. Демократска странка Србије ће изаћи са целовитим програмом развоја Србије, у чијој је основи економија политичке неутралности. Понудићемо грађанима Србије да гласају за овај економски програм који представља здраву основу за покретање и обнову наше привреде.
Српска напредна странка несумњиво ужива респектабилну подршку у бирачком телу. Да ли остајете при оцени коју сте изнели у ауторском тексту „Недељнику“: „Извесно је да ће Српска напредна странка наставити с оваквом антидржавном и противуставном политиком, што води ка нечему што би могао да буде потпуни државни и економски слом Србије“?
- Не видим ни најмањег наговештаја да ће СНС променити своју политику према Европској унији, а од односа који имамо према Бриселу у потпуности зависи будућност земље. Наша идеја је да Србија прогласи политичку неутралност и подвуче црту у односу на ЕУ. Без тога нема обнове Србије, нема покретања наше привреде и нема моралног и културног препорода Србије. Нама је преко потребно да се српски интереси и српски дух врате у Србију, а да једном заувек захвалимо туторству Брисела над Србијом.
Да ли ће ДСС као и до сада самостално изаћи на изборе, и очекујете ли на њима бољи изборни резултат? Имајући у виду тренутни распоред и однос политичких снага у земљи, колико би било смислено да се створи један шири патриотско-национални изборни блок који би могао да предводи ДСС?
- Мислим да у овом тренутку ДСС треба да изађе самостално на изборе јер се ми залажемо за политичку неутралност. Друге странке и организације које се противе евроатлантским интеграцијама немају изграђену заједничку политику са ДСС-ом. Ми поштујемо што су оне против ЕУ и НАТО-а. Нама је сада јако важно да се семе идеје о политичкој неутралности засеје по Србији. Пошто је угрожен сам опстанак Србије, посебно је важно да постоји јасна политика која ће омогућити чврсте темеље за обнову Србије. Уверен сам да је политичка неутралност та велика идеја која је државотворна и која омогућава нормалан и стабилан развој Србије.
Штампа је препуна међусобних оптужби демократа и напредњака о томе како је вођен Београд. Може ли у сендвичу и сенци тих међусобних оптуживања Демократска странка Србије профилисати свој програм и понудити грађанима Београда једну другачију политику за српску престоницу?
- Сви видимо добро на шта личи наша политичка и медијска сцена, као што и видимо да је све више на гласу јефтини сензационализам. У таквим околностима није једноставно водити озбиљан разговор и представљати политику која на одговоран и државотворан начин брани економске, националне и државне интересе. Поред свих ограничења, ми ћемо урадити све што је у нашој моћи да разговарамо са грађанима и да им понудимо одговоре на ову тешку кризу. ДСС је имала добар, конкретан и остварљив програм развоја Београда на изборима пре непуне две године, а такав програм ће имати и сада за изборе у нашој престоници.
Ви политичку неутралност градите на позицији војне неутралности Србије која је утемељена Резолуцијом у Народној скупштини о „проглашењу војне неутралности Републике Србије у односу на постојеће војне савезе“. Да ли је то разлог што у Вашој књизи не помињете све актуелнији Евроазијски савез као, такође, могућу алтернативу?
- Евроазијски савез се све јасније уобличава и временом ће постати снажна и моћна организација. Ми као земља морамо бити потпуно отворени за сарадњу са Евроазијском унијом, пре свега због тога што је Русија њена окосница. Ако наставимо европске интеграције, за нас ће бити затворена врата Евроазијског савеза. Али као политички неутралној земљи нама се отварају сва врата и можемо сагласно нашим интересима остварити снажну сарадњу са Евроазијском савезом.
Један део јавности, посебно невладине организације, супротстављајући демократски и национални принцип, покушавају да докажу да једно искључује друго, као и да у политици и јавној сфери нема места за веру и цркву. Да ли се демократско и национално могу помирити, и да ли политика ДСС-а представља споразум ова два принципа? Како Ви видите улогу Српске православне цркве, не само у нашој националној историји, него и данас?
- Одвајање демократског од националног или обрнуто представља погубну грешку. Улога Српске православне цркве у историји Србије је од највећег значаја, а данас се Црква налази под јаким ударом. И уз то, све јасније се истиче захтев да се ни мање ни више него промени свест српског народа, што је друго име за потпуно маргинализовање Цркве, вере, српске културе и традиционалних вредности. Народ коме је одузета прошлост и традиција не може да опстане. Морамо зато пронаћи равнотежу и сачувати нашу Цркву и традицију, као што морамо доиста обезбедити нормалан развој и напредак земље.
Ви сте водили принципијелну опозициону политику када је на власти био председник Слободан Милошевић. Људи, који су протествовали средином деведесетих, желели су повећање животног стандарда, жалили су се да не постоје медијске слободе, осуђивали су тадашњу власт што им квари односе са светом, Америком, европским државама... Да ли су надања тих људи испуњена, да ли више има задовољних или разочараних?
- Србија је данас земља разочараних и незадовољних људи. Много је узрока зашто је то тако, али је свакако главни узрок што нам није Србија на првом месту, него Европска унија. Ако смогнемо снаге и променимо државну политику и успемо да Европску унију и уопште странце у нашем јавном животу ставимо на место које им и припада, онда се отварају врата будућности Србије. У противном, продубљиваће се државна, морална и економска криза и пропадање Србије.
Господине Коштуница, поред Ваших бирача, и убедљиво значајан број грађана Србије никада није имао суштинске примедбе на доктрину и програмске основе Ваше страначке политике. Јавност и даље високо цени Ваш морални лик и дело, што је данас ретка врлина политичара у Србији и свету. Међутим, исто Вам тако замера што одлучније не спроводите зацртану политику, од времена када сте били председник Владе, и што нисте спровели кадровске промене по дубини државног апарата због чега су на позицијама остали људи који не само да су били противници Ваше политике, већ и суштински противници националних и државних интереса Србије. Слажете ли се са оваквим критикама?
- Нисам човек који верује у безгрешност било ког човека, већ напротив, сматрам да свако много пута прави различите врсте грешака. Али, с друге стране, мирне и чисте савести могу да кажем да сам увек имао на уму и у души Србију и да никада нисам ништа урадио против националних, државних и економских интереса земље. Јавност нека суди о томе што радим. Са своје стране знам да сам радио све што је било у мојој моћи. Никада нисам имао моћ да постављам људе онако како је само мени одговарало и делио сам судбину прво мањинске коалиционе Владе, а затим коалиционе Владе у којој је ДСС био у мањини. Са ове дистанце, мислим да су те владе донеле Србији много доброг, односно да су Србији донеле економски напредак, правну сигурност, стабилност институција, заштиту државне целовитости и да су повратиле и чувале достојанство Србије. А на јавности је да дâ последњу реч шта сам и како сам заиста радио.
ФОТО: Милорад Миланковић
Геополитика број 71, фебруар 2014.
