Ексклузивно
Хајнц Кристијан Штрахе, председник Слободарске партије Аустрије, говори за Геополитику
Слободарска партија Аустрије има јасан став: Косово историјски, културно и правно припада Србији, па је признавање самодржавности била крупна грешка. За разлику од Албанаца, нико се за преостале мањинске Србе на Косову не брине. Овај двоструки стандард од стране ЕУ и њених институција је за просперитетни суживот народа у Европи штетан.
Разговор водио: Милан Старчевић
Господин Хајнц Кристијан Штрахе, председник Слободарске партије Аустрије, један је од најхаризматичнијих политичара данашњице. За заступнике његових ставова, он је тај који без устручававања говори о свим проблемима данашњице, заступа интересе своје државе, чува вредности породице, брани Европу од исламизације, а важи и за гласног критичара Европске уније. Његови неистомишљеници говоре за њега да заступа екстремне десничарске ставове, као што је нетрепљивост према странцима, ширећи тако говор мржње, а нису ретки ни они који га оптужују да често заступа интересе Србије.
Политиком се почео бавити 1991. године. Дуго је био главни сарадник Јерга Хајдера на функцији генералног секретара Слободарске партије Аустрије, да би, након расцепа партије 2005. године, постао њен председник.
Штрахе није непознат српској јавности, јер је почетком априла 2008. одржао запажену конференцију у Танјуговом прес центру, а говорио је и на трибини на Машинском факултету, у организацији Двери српских. Више пута је у својим јавним наступима понављао да је Косово колевка и срце Србије, те да је држава Косово вештачка творевина Америке и Европске уније.
Поштовани господине Штрахе, започећемо разговор о ратном конфликту у Либији. Прошло је више од месец дана откако је западна војна алијанса почела са бомбардовањем Гадафијевих снага. Какав је Ваш став по овом питању, и могу ли ваздушни напади бити решење за превализажење кризе?
- Моја примарна брига је да Аустрија остане неутрална у овом конфликту. Такође сам дефинитвно против тога да узмемо учешћа у ратним јединицима при Европској унији, јер то би било кршење наше неутралности. Принципијелно, успостављање демократије било где у свету је добро дошло, али не оружаном силом од споља. Истовремено, ми не можемо још да проценимо у ком правцу ће се одвијати садашњи догађаји у северноафричком – арапском − простору. Деспоти се смењују, али увек постоји опасност да њихови наследници буду радикални исламисти.
У читавом свету се ситуација на економском и политичком плану све више захухтава. Свакодневно слушамо о новим револуцијама, ратовима, незапослености, растућим тржишним ценама. Европска унија је такође у знатној мери погођена; неке њене чланице, као Грчка и Ирска, преживљавају тешку финансијску кризу, и евро ће, по мишљењу водећих припревдних експерата, тешко бити у стању да опстане. Шта је узрок тренутног стања у ЕУ? Може ли она овај тежак период пребродити?
- Криза са којом се суочавамо данас показује једну ствар: да је увођење евра од почетка било недовољно промишљено, нека врста „умне игре“, која са реалношћу не може да држи корак. Сада је то јасније него икада. Заиста постоји само један излаз: да структурално слабије евро-државе, у свом најбољем интересу, брзо напусте монетарну унију, и кроз ту чињеницу искористе дати трговински маневар, зарад одрживог реконструисања својих привреда, са опцијом да касније монетарној унији поново приступе. Одлука лежи на вођама ЕУ. Грешка је гајити наду у претерани оптимизам по овом питању, због постојећих особа у унији. Чињеница је: без обзира колика се сума средстава овде прилаже, они неће решити проблем различите конкурентске способности и, према томе, само ће одложити крах берзи. Међународни хеџ фондови и банкарске институције произвели су гигантске кредитне мехуриће, и тако стекли огроман профит, док ти исти вештачки мехурићи нису пукли. Рачун није испоствављен онима који су узрочници проблема, банкарским кућама и хеџ фондовима, него су га добили обични порески обвезници. Актуелна светска финансијска криза, као и она из 1929. године, има узрок у виртуелном, спекулативном новцу. Одступање од неограниченог либерализма, који се у савременим условима показао као „ајкула капитализма“, добрано касни. Тржишна привреда мора поново добити социјалну компоненту и преусмерити се на интерес заједнице.
Појединци из европских конзервативних табора захтевају заједничку коалицију европских десних партија, где би, на пример, места било за Слободарску партију Аустрије, Швајцарску народну партију, Лигу Норд и Национални фронт Франуске. Делите ли ово мишљење? Може ли овакав савез решити поједине проблеме у Европи?
- Наравно, требало би појачати међународне контакте, и ми то и чинимо. Широм Европе смо, као патриотске партије, на изборима веома успешни. И као што поједине партије у овом блоку могу бити различите по својим уверењима, ми ипак следимо један заједнички циљ: очување историјског идентитета европских народа, који су из неограничене масовне емиграције, из културно страних области, као и по истоветном америчком обрасцу глобализма, ухваћени у клешта.
Три године је прошло откако су косовски Албанци прогласили независност. Последњих месеци је Косово поново доспело на прве странице свих медија, кроз сведочење специјалног известиоца Европског парламента Дика Мартија, који је водеће челнике ОВК оптужио за трговину људским органима. Верујете ли да независна међународна комисија мистерију о овом несвакидашњем случају може разрешити? У Србији је јавност скептична.
- Ја сам још пре неколико година указао да је Хашим Тачи, према извештају Немачке савезне обавештајне службе, повезан са организованим криминалом. У том периоду већина владара у Европској унији није имала ништа боље да ради, него да прослави, по међународном праву потпуно нелегално, одвајање Косова од Србије, и да се господину Тачију додвори. Такође, и црвено-црна аустријска влада је пожурила да призна Косово као независну државу, иако су сумње против Тачија и тада биле веома озбиљне. Сазнања о трговини органима подсећају на најмрачније периоде у историји. Такви злочини не смеју бити допуштени од стране међународне заједнице. Тачи би, заправо, морао без оклевања бити испоручен Међународном кривичном суду.
Србија је данас подељена по питању у ком политичком правцу треба даље ићи. Влада и њени симпатизери имају само један циљ – улазак у ЕУ, како држава не би, како они кажу, остала изолована. Напротив, веле други, требало би остати ван ЕУ, и са Русијом и осталим државама градити слободну и нову Европу. Шта можете као грађанин ЕУ поручити обема странама?
- За разлику од Турске, где би преговоре о приступању најзад требало обуставити, Србија је била и биће увек део Европе. Нажалост, овај део Европе је тако често остављан на цедилу, напослетку и по питању признавања Косова. Слободарска партија Аустрије овде има јасан став: Косово историјски, културно и правно припада Србији, па је признавање самодржавности била крупна грешка. За разлику од Албанаца, нико се за преостале мањинске Србе на Косову не брине. Овај двоструки стандард од стране ЕУ и њених институција је за просперитетни суживот народа у Европи штетан. Али, наравно, Европа је више него Европска унија. Ближа сарадња са Русијом је неопходна. И нажалост, Европска унија нема више скоро никакве везе са европским мировним пројектима, него је игралиште за арогантни политички естаблишмент у централизму, бирократији и удаљености од грађана, која је за интересе међународних компанија идеално тло. Са лисабонским споразумом ће се овај погрешан пут наставити и потврдити.
Читаоце нашег магазина ће интересовати стање на политичкој сцени Аустрије. На власти је коалиција левог центра – Социјалистичка партија Аустрије и Аустријска народна партија. Како оцењујете рад Владе? Може ли Слободарска партија Аустрије, као трећа политичка снага у земљи, након следећих избора добити више посланичких места?
- У актуелном истраживању које смо спровели, ми смо чак и најјача странка. Наравно да овакве анкете изражавају само тренутно мишљење грађана. Међутим, тренд за Слободарску партију непрекидно расте. Народ нам верује и зна да ми упорно радимо за Аустрију, као једина партија која ствари назива правим именом, свеједно да ли се ради о масовној имиграцији ван Европе, исламизацији, или постојећим грешкама у ЕУ и код европског пакета помоћи. С друге стране, за Социјалистичку и Народну партију интереси Аустрије долазе увек на последње место. Код њих се увек чује „Брисел на првом месту“. Енергична и одлучна је Савезна влада само онда када се ради о томе да аустријски порески новац поклони Европској унији. То се и показало у тзв. европској пакетној помоћи.
Останимо у Аустрији, и пређимо на питање српске заједнице. Око 300 000 Срба живи у Вашој земљи, већина њих у Бечу. Како су, по Вашем мишљењу, они интегрисани у друштво? Рачунате ли на њихове гласове, и зашто би гласали за Слободарску партију?
- Срби у Бечу су изванредно интегрисани у аустријско друштво, и изјашњавају се за Аустрију, притом не негирајући своје корене. Овде не постоји конфликт култура. У том контексту, желео бих истаћи да је Слободарска партија једина партија у Аустрији која је била против нелегалног признавања Косова. Косово је део Србије.
На крају разговора желим да Вас упитам за српско-аустријске односе. У прошлости, у 19. веку, када је Србија била под турском окупацијом, њени виђенији људи су долазили у Беч, ту су живели и радили, па су, захваљујући гостопримству домаћина, били у могућности да на различите начине помогну својим сународницима у отаџбини. Како оцењујете стање данашњих односа? У којим тачкама се они могу унапредити и побољшати?
- Историјска неслагања између Аустрије и Србије су превазиђена. Ми смо Европљани, ми смо хришћани, и ми данас доживљавамо потпуно нову претњу, као што је опасност од исламизације Европе. Све европске земље треба да се удруже заједно и да очувају наше европске хришћанске тековине. Могу рећи да сам ја пријатељ Срба.
Штрахе о генералу Дивјакy
Поводом пуштања на слободу у Бечу генерала Јована Дивјака, оптуженог за злочине на основу међународне потернице Србије због напада на војнике ЈНА у Сарајеву 1992, Штрахе је изјавио:
- Апсурдна је процедура у случају ратног злочинца генерала Јована Дивјака. Да се ради о српском оптуженику, министар спољних послова Аустрије Михаел Шпинделегер не би вероватно ни тренутка оклевао да га испоручи. У случају Дивјака, он је унапред искључио могућност његовог испоручења Србији, не чекајући уопште ни захтев за изручење, ни његово образложење. Да ли ће Дивјак бити испоручен или не, мора бити разматрано од стране независног судског органа, а не акламацијом једног министра. За критику је и понашање високог представника у Босни и Херцеговини, Валентина Инцка, пошто је он путем медија интервенисао у корист Дивјака.
Геополитика бр. 41, 1.мај 2011.
