Британац Нил Сандерс, магистар психологије, филма и теорије медија, у наставку интервјуа „Геополитици“, износи сензационалне и шокантне чињенице
Разговор водила: Биљана Ђоровић
У „Геополитици“ настављамо разговор са Нилом Сандерсом, минуциозним истраживачем, магистром психологије, филма и теорије медија и квалификованим хипнотерапеутом, једним од најбољих познавалаца научне контроле ума. Двотомна студија Нила Сандерса „Ваше мисли нису ваше: масовна контрола, манипулација маса и менаџмент перцепције“ открива технике, методологију и историјат деловања института, обавештајних служби, медија и мрежа организација, политичара, научника, „елите моћи“ и водећих личности шоу-бизниса укључених у спровођење агенде Новог светског поретка кроз контролу ума, као стожера научно-технолошког тоталитаризма. У наставку разговора, Нил Сандерс показује отиске прстију ЦИА-е, института Тависток и војно-индустријског комплекса у настанку хипи покрета шездесетих година прошлог века. Сандерс открива забрињавајуће близак однос између војно-индустријског комплекса и музичара 60-их. Експлозија употребе халуциногених дрога, пре свега ЛСД-а, представљена и упамћена као органски културни образац младих произишао из отпора Вијетнамском рату, доброте и љубави генерације „деце цвећа“, имала је у позадини мрежу лабораторија и дистрибутера који су испитивали употребу халуциногених дрога на широј популацији у циљу тестирања и усавршавања техника контроле.
Одмах након избијања Вијетнамског рата, у Лос Анђелес, који у то време није имао музичку сцену, почињу да долазе музичари привучени неком „мистериозном“ силом, подржаном медијима, који претварају Лорел кањон у магично место у коме веома брзо расте број музичара чија ће музика представљати звучну подлогу ових турбулентних времена.
- Да, у ствари је веома занимљиво да је првих месеци 1965. године, нова ʼсценаʼ почела да се обликује у граду Лос Анђелесу, у географски и социјално изолованој заједници познатој као Лорел кањон – веома шумовитом, рустичном, спокојном, али злокобном делу Лос Анђелеса, смештеном у брдима која одвајају басен Лос Анђелеса од долине Сан Фернандо, у коме су музичари, певачи и текстописци изненада почели да се окупљају, као да их је призвао некакав невидљиви чаробни фрулаш. Једна је чињеница „необјашњиво“ донедавно упорно измицала хроничарима овог времена: сви који су пристизали имали су војни бекграунд и сви су се на чудан начин обрели на истом месту на коме је настао хипи покрет, деца цвећа. Можемо ли ову чињеницу сматрати пуком коинциденцијом? И, заправо, запањујуће је колико су често водећи филмски уметници и музичари, њихови менаџери и сви продуценти повезани са војно-индустријским комплексом. Ове односе је први документовао и објавио изванредни истраживач Дејв Мекгавен, у књизи „Унутар Л. К. Чудна али истинита прича о Лорел кањону и рођење хипи генерације“, у којој је доказао да су „златне звезде“ шездесетих биле укључене у организоване злочине, трговину дрогом, убиства, проституцију, дечију порнографију, „снаф“ филмове и црну магију.
Подаци које износите у књизи делују шокантно на све који су одрастали са илузијом о хипи покрету, који је својом музиком и стилом живота заправо неповратно уздрмао и пољуљао базичне структуре друштва и моралне императиве. Замолила бих Вас да неке од њих представимо нашим читаоцима.
- Најпре се у Лорел кањону, легендарној Sunset Strip сцени појавио Џим Морисон, загонетни певач групе Дорс. Џим ће брзо постати један од најлегендарнијих, најконтроверзнијих, критичарски признатих и најутицајнијих личности које су се настаниле у Лорел кањону. Занимљиво је, међутим, да нико од његових бројних хроничара неће осећати да је од великог значаја за каријеру, и, могуће, прерану смрт самозваног „Лизард кинга“, чињеница да је управо Џим био син адмирала Џорџа Стивенса Морисона. Ова чињеница је од прворазредног значаја јер је адмирал Морисон августа 1964. био главнокомандујући на америчком ратном броду који је био наводно нападнут док је патролирао у вијетнамском заливу Тонкин. Овај догађај, касније назван ʼИнцидент у заливу Тонкинʼ, непосредно ће резултирати у изгласавању очигледно унапред израђене „Резолуције залив Тонкин“ у америчком Конгресу, које ће, заузврат, брзо довести до дубоког потапања Америке у крвави Вијетнамски рат који је резултирао смрћу преко 65 000 америчких тела – заједно са буквално милионима југоисточноазијских тела – на ратиштима у Вијетнаму, Лаосу и Камбоџи. Како се показало, инцидент у заливу Тонкин није био фолс флег операција (операција под лажном заставом) у којој је Ујка Сем напао сам себе и тврдио да га је напала супротна страна, већ се радило о потпуно измишљеном догађају. Инцидент у заливу Тонкин, како се испоставило – није се никада одиграо. Брод којим је командовао адмирал Морисон налазио се на обавештајно-провокативном задатку. Могуће је да Вијетнамци на ову провокацију нису одговорили онако како је Ујка Сем то замислио и да је отац Џима Морисона то једноставно измислио, након чега су почетком фебруара 1965. САД – без објаве рата и без оправданог разлога – започеле неселективно бомбардовање Северног Вијетнама. Марта исте године започеће злогласна „Operation Rolling Thunder“ (операција „Котрљајући гром“). Током наредне три и по године, милиони тона бомби, ракета, запаљивих направа и хемијских агенаса биће бачени на људе у Вијетнаму у ономе што се може описати само као један од најгорих злочина против човечности икада почињених на овој планети.
И то на основу лажи, апсолутне лажи.
- Да, али, требало је зарадити новац од рата, требало је тестирати оружје и било је дроге коју је требало увести у друштво. Шта је главна ствар која је произишла из Вијетнама? Дрога. Хероин је такође уведен након хипи експлозије. Број војника који се вратио из рата у коме су постали зависници од хериона био је невероватан.
Џим Морисон је редовно посећивао војне базе током детињства. Постоје гласине да је био сексуално злостављан од стране оца. Џим је у медијима понављао да су његови родитељи погинули у саобраћајној несрећи. Пошто говоримо о контроли ума, важно је истаћи да је Џим говорио да је запоседнут од индијанског шамана који му је дао вокалне способности. Када је образлагао своју одлуку да напусти музичку индустрију, рекао је да га је индијански шаман напустио и оставио без талента. Ништа необично, рећи ће многи, но говор чињеница је неумољив: лажи оца послужиле су као изговор за Вијетнамски рат, док се син позиционирао као икона хипи/антиратне гомиле.
Отац Френка Запе био је Френсис Запа. У случају да се питате чиме се бавио отац Френка Запе – радило о научнику, специјалисти за хемијски рат у постројењу „Еџвуд Арсенал“ („Edgewood Arsenal“). „Еџвуд“ је дуго био средиште америчког програма за хемијски рат, а такође је био дубоко умешан у МК Ултра операције за контролу ума. Попут базе „Форт Дитрих“ у Мериленду, „Еџвуд“ је био место у коме су произведене дроге за контролу ума, укључујући синтетички халуциноген СТП.
„Зачудо“, Френк Запа је буквално одрастао у постројењу „Еџвуд“, пошто је првих седам година свог живота живео у војном стану у оквиру објекта. Породица се касније преселила у Ланкастер, Калифорнија, у близини ваздухопловне базе Едвардс, где је Френсис Запа наставио да ради поверљиве послове за војно-обавештајни комплекс. Његов син се, у међувремену, спремао да постане икона ʼЉубав и Мирʼ гомиле. Опет, ништа необично у вези са тим, претпостављам.
Френк Запа није крио презир према хипи покрету као и онима који су користили дроге, а себе је описивао као конзервативца или републиканца. Запа је био подржавалац рата у Вијетнаму, што је увидео мали број људи. Био је ожењен са Гејл Слотман, чији је отац радио на тајном нуклеарном програму за морнарицу САД. Гејл је (још једна „коинциденција“) ишла у исто обданиште са Џимом Морисоном. Гејл је радила као секретарица одељења за морнаричка истраживања и у једном од својих интервјуа рекла је да је читавог свог живота чула гласове у својој глави.
Џон Филипс, „тата“ из групе „Mamas & Papas“ је („шокантно”, зар не?!) још једно дете војно-обавештајног комплекса. Син америчког маринца капетана Клода Андреја Филипса и мајке која је тврдила да има психичке и телекинетичке моћи, Џон је похађао низ елитних војних припремних школа на подручју Вашингтона ДЦ, што је кулминирало похађањем престижне америчке поморске академије у Анаполису. Филипс је био ожењен са Сузи Адамс, директним потомком „оца нације“ САД – Џона Адамса. Сузин отац, Џејмс Адамс, био је укључен у оно што је Сузи описала као „шпијунске ствари са ваздухопловством у Бечу“, или оно што зовемо тајне обавештајне операције. Сузи ће и сама касније наћи посао у Пентагону, заједно са старијом сестром Џона Филипса, Рози, која је послушно служила војно-индустријском комплексу скоро тридесет година. Џонова мајка Дин такође је радила за федералну владу. И Џонов старији брат Томи био је амерички маринац.
Џон Филипс, Гејл Слотман и Џим Морисон ишли су исто обданиште, исту средњу школу и дошли у Лорел кањон у размаку од недељу дана. „Коинциденција“. Још једна, зар не?
Кас Елиот (мама из „Mamas & Papas“) и Џон Филипс познавали су породицу Чарлса Менсона, односно били су веома добри пријатељи са Менсоновима.
„Тата“ Џон Филипс, више него вероватно било који други славни становник Лорел кањона, играће главну улогу у настајању и ширењу ʼконтракултуре младихʼ широм Америке. Његов допринос ће бити двострук: прво, он ће организовати (заједно са Менсоновим сарадником Теријем Мелчером) познати Монтереј поп фестивал, који ће, захваљујући незапамћеној медијској изложености, дати мејнстрим Америци први прави поглед на музику и моду хипи покрета у настајању. Друго, Филипс ће написати приземну песму познату као „Сан Франциско“ („Be Sure to Wear Flowers in Your Hair“), која ће веома брзо доспети на врх лествице слушаности. Уз Монтереј поп фестивал, песма ће бити инструмент у мамљењу малолетних бегунаца који су похрлили у Сан Франциско да створе „Haight-Ashbury“ феномен и славни „Summer of Love“, 1967. године, када се 100 000 људи окупило на улицама Сан Франциска, који је постао епицентар социјалног земљотреса који ће постати познат као хипи револуција.
Музичари чији је породични бекграунд припадао војно-индустријском комплексу су и Џими Хендрикс, Елвис Присли, Џони Кеш, Џон Колтрејн, Вуди Гатри, Биби Кинг, Елтон Џон, Боб Марли, Кристина Агилера итд... Листа је веома дуга. Листа филмских стваралаца и телевизијских глумаца повезаних са војно-индустријским комплексом заправо надмашује листу музичара, и када почнете све да сагледавате и спајате коцкице у мозаик, и посебно када увидите колико је тзв. уметника уведено у први ешалон а да то нису заслуживали, постаје вам јасно у којој мери је то узроковано њиховим везама са војно-индустријским комплексом.
На сцену коју описујете ступају и различити политички оперативци, долазећи и одлазећи политичари и обавештајци. Веома је видљиво и значајно и присуство Чарлса Менсона и његове убилачке пратње. Да ли сви ти сликовити карактери – рок звезде, хипији, убице и политиканти – заправо срећно коегзистирају у тајној војно-обавештајној инсталацији? Ко предводи пројекат, и са каквим циљем?
- Моја истраживања показују да је хипи покрет, његова пролиферација и његов крај био пројекат који су реализовале обавештајне агенције. Око 1950. „Тависток“ је покренуо амбициозан пројекат за масовну интоксикацију становништва Америке ЛСД-ом. Олдос Хаксли је предводио овај пројекат „Тавистока“. Не треба сметнути са ума да је Олдос Хаксли био унук Томаса Хакслија, једног од оснивача тајног друштва „Округли сто“ Сесила Роудса. Хаксли је био под великим утицајем Велса (H. G Wels), гласноговорника Отворене завере.
У својој књизи „Контролиши масе, контролисаћеш цео свет“, изванредни истраживач Џим Кит каже да је пројекат института „Тависток“ подразумевао тестирање масовне употребе хемикалија за производњу еуфорије на широкој основи у САД у циљу контроле. Хаксли је чврсто веровао да ће 21. век бити ера контролора. Ранији диктатори су пропадали, сматрао је он, зато што људима нису обезбедили довољно хлеба и игара, довољно чуда и мистерија. Под научном диктатуром, едукација ће, веровао је Хаксли, заиста дати резултате, и људи ће научити да воле своје заточеништво у Врлом Новом Свету, и престаће да размишљају о револуцији.
Октобра 1930. Алистер Кроули, енглески окултиста и самопрокламовани најзлобнији човек на свету, био је гост на вечери код Хакслијевих у Берлину. Говорило се да је те ноћи Кроули упознао Хакслија са пејотлом. Са мескалином га 1953. упознаје МК Ултра доктор, психијатар Хемфри Осмонд, који је касније исте те године тестирао употребу ЛСД-а на алкохоличарима. Осмонд је упознао Хакслија са милионером Алфредом Хабардом, једним од првих људи који су могли да обезбеде дистрибуцију и складиштење велике количине ЛСД-а.
Хаксли је први пут узео дозу ЛСД-а 22. децембра 1955. Био је први који је на себи испробавао употребу халуциногених дрога. Подсетићу ваше читаоце да је узео пет веома јаких доза ЛСД-а на самртној постељи. Искуство са дрогама описао је у својим есејима „Врата перцепције“ и „Рај и Пакао“, названом по књизи Виљема Блејка из 1793. „Венчање раја и пакла“. Обе књиге су биле обавезна лектира новопридошлим становницима Лорел кањона.
Хакслијеви увиди представљали су део плана „елите“ за успостављање Новог светског поретка. У говору који је у име института „Тависток“ одржао на Медицинском факултету у Калифорнији 1961, Хаксли је, између остало,г рекао: „За генерацију-две пронаћи ће се фармаколошки метод који ће омогућити да људи заволе своје ропство, диктатуру без суза, да тако кажем. Биће произведени својеврсни безболни концентрациони логори за читава друштва, у којима ће људи, иако су им одузете све слободе, заправо уживати у томе, јер ће пропагандом и испирањем мозга бити тако растројени да неће имати никакве жеље за побуном. Контрола ума фармаколошким средствима представљаће коначну револуцију“.
Идеја да је до дистрибуције и производње ЛСД-а дошло на било који начин спонтано, показује се Вашим истраживањима као комплетан и тотални мит. Ако размотримо главне протагонисте ове ере, почиње да израња сасвим другачија слика од наметнуте, по којој су независни умови и психоделични гуруи спонтано набављали и користили дрогу за „ослобађање“ и ширење „врата перцепције“.
- Пошто немамо простора да улазимо у веома занимљив и значајан историјат производње и дистрибуције ЛСД-а, навешћу само неколико примера: капетан Алфред Хабард назван је „Џони Јабуково семе“ за ЛСД. Оригинални „Џони Јабуково семе“ (Johnny Appleseed) је путовао и широм Америке, садио семе јабуке, која је тако постала веома заступљено воће у САД. Алфред Хабард је такође путовао широм САД и давао ЛСД сваком ко је желео да испроба његова „визионарска и трансцендентална својства“. Хабард је рекламирао ЛСД као средство за спиритуално превазилажење свих проблема човечанства. Један од његових сарадника био је Вилис Хармон, теоретичар Новог светског поретка са истраживачког института Стандфорд. Према књизи Acid Dreams Мартина А. Лија и Бруса Шлејна, Хабард је провео већи део 1960-их радећи за Teledyne, један од главних произвођача за тајни пројекат НАСА, који је укључивао тестирање „психохемијских агенаса“ на астронауте и пилоте. Вебсајт World Net Daily је на основу закона о слободи информација објавио декласификоване документе и материјале ЦИА који показују да је Хабард био у контакту са Сиднијем Готлибом, директором програма „МК Ултра“, као и Џорџом Хантером Вајтом, директором операције Climax Fame. Хабард 1963. упознаје Тимотија Лирија, психијатра са Харварда, који је најпре давао ЛСД затвореницима у затвору Massachusetts Correctional Institute у Конкорду. Гуру Тимотија Лирија био је Мајкл Холингсхед, британски обавештајац који је радио за „Британску културну размену“ и такође био пријатељ Олдоса Хакслија.
Крајем шездесетих, залихе ерготамина, једног од главних састојака ЛСД-а, пресушиле су. У исто време, компанија „Дау Кемикал“ доставила је узорке веома потентне халуциногене дроге „СТП“ војном хемијском корпусу „Арсенала Еџвуд“, који је спроводио тајне експерименте на људима. Убрзо након тога дрога је циркулисала хипи дистриктима Сан Франциска и Њујорка. Због чега је 1967. формула за СТП навелико раздељена научној заједници? Разлог је вероватно похрањен у неком од хиљада докумената, исецканих по наредби директора ЦИА, Ричарда Хелмса, под класификованим називом „ЛСД: Неке не-психоделичне импликације“.
Још једна синтетичка халуциногена дрога се изненада „мистериозно“ појавила у великим количинама у хипи енклавама широм Америке: фенциклидин или PCP, рекламирана као синтетичка марихуана, колоквијално названа „Анђеоска прашина“ (Angel Dust), која веома брзо изазива психичку зависност и промене у мозгу сличне променама код шизофреније.
Да ли је стварање хипи покрета представљало део пројекта института „Тависток“ у коме су тестирани методи реструктуирања друштва у циљу увођења Новог светског поретка?
- Да. Идеја Новог светског поретка почива на трансформацији свих аспекта живота. Стварање и контрола мреже социјалних покрета који прекривају друштвено тело, при чему се центар налази свуда, уз константни медијски спин и фабрикацију реалности, показало се на примеру хипи покрета и деце цвећа као идеалан метод за увођење Новог светског поретка. Корпорација РАНД, настала на основу „Тавистокове“ замисли, чију је реализацију финансирала ЦИА, спонзорисала је студије које су известиле о „променама у догматизму“ и политичким мотивима корисника ЛСД-а. Децу цвећа је непосредно пратио и анализирао институт Хадсон, чији је оснивач Херман Кан био финансиран од Људског еколошког фонда, продужене руке ЦИА. Базични циљ креирања хипи покрета и увођења ЛСД-а био је „промена слике човека“, о чему говори и извештај Истраживачког института Станфорд објављен маја 1974, под насловом „Промена имиџа“, који је припремио Центар за студије социјалне политике под директорством Вилиса Хармона. Учествовало је 14 истраживача и надгледало 23 контролора, међу којима су били Маргарет Мид, Б. Ф. Скинер и сер Џефри Викерс, британски обавештајац. Средиште студије се поклапало са плановима Новог светског поретка: промена слике и доживљаја човека, као и уобличавање и имплементација жељене слике човека у умове и срца зарад креирања будућности. Потенцијал креирања новог имиџа, нове представе о човеку и човечанству и промене фундаменталних погледа на људску природу и потенцијале човека, подривање и поништавање традиционалних погледа на човека и друштво и њихово претварање у митове и застареле концепте и, наравно, тестирање употребе халуциногених дрога, пре свега ЛСД-а на широкој популацији, били су главни циљеви овог џиновског експеримента који је претворио Лорел кањон и Сан Франциско у џиновску лабораторију, а људе у заморце.
Геополитика број 87, јун 2015.
