За „Геополитику“ говори Британац Нил Сандерс, магистар психологије, филма и теорије медија, један од најбољих познавалаца научне контроле ума
Разговор водила: Биљана Ђоровић
Читаоцима „Геополитике“ представљамо двотомну студију Нила Сандерса, магистра психологије, филма и теорије медија и квалификованог хипнотерапеута, једног од најбољих познавалаца научне контроле ума, „Ваше мисли нису ваше: масовна контрола, манипулација маса и менаџмент перцепције“, која представља темељну и свеобухватну анализу методологије и историјата деловања института, обавештајних служби, медија и мрежа организација, политичара, научника, „елите моћи“, водећих личности шоу бизниса укључених у спровођење агенде Новог светског поретка, кроз контролу ума као стожера научно-технолошког тоталитаризма. Студија је резултат деценијског прикупљања и анализе декласификованих докумената, научних радова, судских записника, признања и сведочанстава лекара, жртава и „звиждача“ – људи ангажованих на програмима контроле ума који су своје увиде предочили јавности. У првом делу интервјуа говоримо о првом делу ове двотомне студије која се бави програмом „МК Ултра“ и мрежом саприпадајућих програма и институтом Тависток – који је развио технике масовног испирања мозга у Британији, историјатом контроле ума, техникама које су примењиване и развијане, од трагања за серумом истине до употребе различитих дрога, хипнозе, електронских средстава и имплантаната, електромагнетних таласа и технотронског оружја.
Господине Сандерс, иако веома млад човек, написали сте импресивну двотомну студију о контроли ума – мрачној дисциплини која је претворила човека у објекат у потпуности несвесан сила које поништавају његову слободну вољу и претварају га у пуки инструмент моћи. Молим Вас да на почетку нашег разговора представимо читаоцима садржај Ваше студије, коју би свако требало да прочита.
- У првом тому студије „Ваше мисли нису ваше: масовна контрола, манипулација маса и менаџмент перцепције“ представљам програме контроле ума који су званично признати. Пратим почетак модерног доба контроле ума у раду које је спровео претеча Института Тависток: Тависток клиника у Лондону, која је проучавала ефекте траума и психолошког слома људи за време и после Другог светског рата; испитујем порекло, циљеве и рад архитеката програма контроле ума, кључних лекара који су радили на њима. Детаљно описујем методе контроле ума – укључујући употребу психотропних лекова, мучења, имплантата, хипнозе и психотроног и микроталасног оружја. У књизи износим трагичне судбине жртава програма „МК Ултра“ који је развила ЦИА – регрутованих као деце да постану сексуални робови по „председничком моделу“, доказе за програмирање убица и анализу пуцњава у школама, атентате и серијска убиства, чији су бројни починиоци одрастали у војним базама које имају центре за истраживање контроле ума.
У другом делу анализирам шире аспекте манипулације и друштвене контроле, показујући теоријски и практично на који начин медији обликују наше животе и усмеравају нас без нашег знања, како се манипулише нашим чулима и како то физички утиче на људе, како нас приморавају да постанемо део људског стада; на који начин „елита“ користи филмску и музичку индустрију и медије како би нас предиктивно програмирала и обликовала нашу перцепцију, на који начин делују медији као најопасније оружје уперено директно у наш мозак. Показујем које су владине агенције одговорне за манипулацију свести и обману људи – детаљно доказујући везе између Института Тависток, програма „МК Ултра“ и експлозије употребе ЛСД-а као експеримента током којег је ЦИА креирала „хипи покрет“ и увела контракултуру преко Лорел Кањона у Лос Анђелесу, успостављајући мрежу људи на најзначајнијим положајима, познатих личности и организованог криминала и мафије, ангажованих на дистрибуцији дроге, убиствима, проституцији, дечијој порнографији, снаф филмовима и црној магији – као делу система контроле и манипулације – успоставивши систем који данас делује све отвореније. Људи попут Остлија Стелија, Тимотија Лирија, Алфреда Хабарда – пионира популаризације ЛСД-а – имали су везе са пројектом „МК Ултра“, ЦИА, ОСС или војноиндустријским комплексом који је такође повезан са „МК Ултра“ и другим програмима за контролу ума.
Шта Вас је подстакло на подузимање овако комплексног истраживања контроле ума?
- Посебан подстицај да почнем да истражујем технике контроле ума дао је филм „Манџуријски кандидат“, приказан непосредно пре убиства Роберта Кенедија. Стварање убица под контролом ума користећи се хипнотичким програмом определило ме је ка студијама психологије и хипнозе. Но, што сам више проучавао дешавања у том контексту, била ми је јаснија комплексност и обухватност примене овог програма.
Погледајмо: режисер „Манџуријског кандидата“ Џон Франкенхајмер (John Frankenheimer) вечерао је са Романом Поланским, Шарон Тејт и Робертом Кенедијем непосредно пре него што је Роберта Кенедија одвезао у хотел „Амбасадор“ у Лос Анђелесу, где је убијен – наводно од стране Сирхан-Сирхана, који је у ствари био манџурисјки кандидат. Када почнете да истражујете ово убиство, брзо вам постаје јасно да је Сирхан-Сирхан био под врстом хипнотичке контроле. Подстицајно је деловало моје истраживање Френка Синатре и његове везе са мафијом, као и повезаност Ангеле Ленсбури (Angela Lansbury) са породицом Чарлса Менсона. Породица Менсон повезана је са Романом Поланским, који је снимио филм „Розмарина беба“, у кући у којој је Марк Чепмен, који је такође био под хипнотичком контролом, наводно убио Џона Ленона. Сâм филм „Манџуријски кандидат“ био је за мене фасцинантан јер ме је упутио на постојање хипнотичке контроле ума и концепт „фолс флег“ операција – које представљају кључну методологију по којој они који управљају иза сцене режирају догађаје у реалности, приписујући их неком другом. Филм је деловао као подстицај и за моје бављење хипнозом, којом сам употпунио студије психологије, а које су упућивале на способност људске психе да ствара амнестичке баријере и да је могуће програмирати човека тако да одреагује на кључне речи или контакт очима и говор тела. Случај Сирхан-Сирхана – и убиство Роберта Кенедија у коме је по званичној верзији Сирхан-Сирхан убио Кенедија ћорцима из свог пиштоља који је садржао осам метака – наводно испаливши четрнаест метака од којих су се неки зарили из сасвим другог правца у сенаторову главу, мислећи да се налази у стрељани –јасно су ми откривали ову методологију.
„МК Ултра“ је шифровани назив за огроман пројекат контроле и кровни програм за финансирање веома осетљивих пројеката реализованих од стране ЦИА, британских обавештајних служби, шкотског реда масонерије и реформисаних нациста – доведених на Запад у оквиру програма „Спајалица“. Како је дошло до покретања програма „МК Ултра“?
- Међу догађајима које је ЦИА званично признала као подстицај за покретање монструозног „МК Ултра“ пројекта су тзв. „Случај Мендценти“ и контрола ума коју су над америчким ратним затвореницима у корејским затворима током Корејског рата примењивани од стране корејских и кинеских научника.
Психолози и психијатри на Западу били су шокирани појавом католичког прелата Јозефа Мендцентија на суђењу у Будимпешти: његовим стакластим погледом и изгледом зомбија – робота који се налази у хипнотичком трансу. Још веће узнемирење изазвало је његово признање злочина издаје, коју он очигледно није починио. Суђење је изгледало надреално и подсећало је на језиве московске процесе из 1937. Поводом „Случаја Миндценти“, ЦИА је издала безбедносни меморандум у којем је изјавила да је „нека непозната сила“ контролисала кардинала, спекулишући да су комунистичке власти користиле хипнозу. Директор ЦИА Ален Далс је 1953. дао ретку јавну изјаву о комунистичком испирању мозга: „Ми на Западу смо хендикепирани у овом домену. Немамо људске заморце за рад на развоју тих изванредних техника“.
„МК Ултра“, покренут од стране Сиднија Готлиба 1953, представља наставак техника које су нацисти на челу са Јозефом Менгелеом испитивали у Аушвицу. Британска грана за контролу ума развијана је у Институту Тависток, који је основан 1921. као „добротворна“ установа од стране Рокфелерове фондације. Тависток институт је развио технике масовног испирања мозга, које су први пут коришћене експериментално на америчким ратним заробљеницима у Кореји. Операција „Спајалица“ омогућила је да бројни нацистички научници буду преведени у САД, Канаду и Западну Европу. Технике контроле ума које су развијали наслањали су се на делове „Египатске књиге мртвих“, која говори о дисосијацијама личности код пацијената на којима се производи траума, коришћењу отрова како би се изазвала кома и увођење људи у стање хипнотичког транса – заправо поробљавању људи методама контроле ума. Програм „МК Ултра“ званично се представља као одговор на технике контроле ума које су корејски и кинески научници примењивали на заробљеним америчким војницима током Корејског рата, због којих је велики број америчких борбених пилота прешао на супротну страну: постајали су комунисти и у јавности су се појавила тумачења да су пилоти подвргавани техникама контроле ума, што је искоришћено као оправдање за истраживање „контроле ума“ од стране ЦИА. Наводни циљ овог истраживања био да припреми војнике за оно што их може снаћи уколико буду заробљени, но веома је добро документовано да је главни циљ програма био развијање метода испитивања и тортуре од стране САД.
Примарно поље интересовања Института Тависток је контрола маса, обука светских лидера за обављање послова који им се додељују и вођење психолошког рата над популацијом. Које су организације, институције и појединци учествовали у настанку овог Института који је омогућио да свет данас буде претворен у лудницу и џиновску – планетарну – лабораторију за контролу ума?
- Тависток је настао званично као добротворна организација – наравно, добротвори који су га основали су Рокфелери, Ротшилдови, Карнегијеви, као и велики број анонимних грантова за које не знамо од кога потичу. Тависток се бави социјалном контролом и применом метода социјалне психологије на читава друштва, и ту су успостављене психолошке и социо-психолошке студије. Институт Тависток започео је са радом у Британији 1921. године. На место директора 1932. постављен је Курт Левин, немачки психијатар, један од оснивача Службе за стратешке послове (Office of Strategic Services (OSS)) – америчке обавештајне агенције створене током рата, тако да пре Другог светског рата видимо успостављање мреже организација сједињених на задатку масовне контроле ума популације. Левин је био заинтересован за испирање мозга, примену тортуре и контроле ума масовно на друштво – што су заправо радили нацисти, али то, разуме се, никада није разматрано у мејнстрим дискурсу, већ је сматрано пуком коинциденцијом. Клиника Тависток – претеча Института Тависток – основана је 1920, на челу са др Хјуом Крајтон Милером (Dr Hugh Crichton-Miller), психијатром који је развио психолошки третман за трауматизоване војнике погођене гранатама у Првом светском рату, но он је у ствари испитивао трауму како би открио тачке психолошког сламања човека и њихове примене на социјалном нивоу. Истраживач контроле ума Џим Кит (Jim Keit) окарактерисао је настанак Института Тависток као „уједињени напор британске војне обавештајне службе и психијатријског естаблишмента по наређењу чланова ʼКраљевског института за спољне пословеʼ“ (RIIA) познатог као „Кућа Чатам“. RIIA је заправо продужена рука британске групе „Округлог стола“ – коју је основао британски империјалиста и масон Сесил Роудс, озлоглашени власник рудника дијаманата у Јужној Африци, која је осмислила агенду по којој се реализује успостављање светске федерације англо-нација како би могле да доминирају целим светом.
Тајно друштво „Округли сто“ покренуто је у Јужној Африци између два бурска рата и наставило је путем регрутовања оксфордских и стипендиста универзитета Роудс, што је имало за циљ стварање интернационалног труста мозгова – програмирање нових генерација које је требало да преузму контролу владиних, корпоративних и медијских система у циљу успостављања Новог светског поретка. „Округли сто“ је структуиран по масонским и илуминатским правилима тајности, по којима су само ужем кругу изабраних или иницираних познати тајни циљеви друштва, док су спољашњи кругови пријатеља сачињени од утицајних људи који могу да буду корисни циљевима друштва, али нису упућени у тајне ужег круга.
Тависток је финансиран од Рокфелерове фондације, Фордове фондације, Карнегијевог института, британске Канцеларије за унутрашње послове, Светске здравствене организације и великог броја приватних, анонимних дародаваца. Повезан је са огромном мрежом тинк-тенк организација, укључујући УНЕСКО, Светску здравствену организацију, Светску федерацију за ментално здравље и корпорацију РЕНД.
Курт Левин, који се налазио на челу Института Тависток од 1932, написао је: „Ако се терор може увести на широкој основи у друштво – можемо обезбедити спољну контролу друштва без проблема“.
- Левин је директно дошао из франкфуртске школе и био је један од оснивача ОСС –који је потекао из СС и касније се развио у ЦИА. Сви ови наизглед одвојени и удаљени ентитети – ЦИА, нацистичка партија, франкфуртска школа – повезани су преко британске обавештајне службе.
Левин је сматрао да друштво треба довести до детињастог стања које је он називао флуидност. Тај Левинов увид је водио стварању „контролисаног хаоса“ у коме се популација вољно предаје спољној контроли. По мом мишљењу, овде је примењена масонска максима „Ред из хаоса“. Наравно, за мејнстрим дискурс, то је тек још једна од „коинциденција“, као што је баш таква „коинциденција“ да је Тависток свој труст психијатара назвао „Невидљиви колеџ“ – истим називом који су масони дали за своје чланове који су водили и били укључени у рад масонске „Школе мистерија“. Левин је извео закључак да се човечанство мора довести у „детињасто стање“ у коме ће човек бити у стању „флуидности“ у коме се може лако усмеравати у жељеном правцу, што је могуће постићи непрестаном производњом хаоса. Левин је био веома утицајан и касније је пренео своја знања у САД, где је радио на оснивању Стенфордовог института, МИТ-а, Националног института за ментално здравље, Вартонове школе економије и великог броја других институција. Како би појачао утицај Института Тависток и његових психолошких операција широм света, Левин је утицао на постављање кључних личности у другим институцијама, као што су корпорација „Ренд“ и Исајлин институт (Esalen Institute). Џон Ролонг Ријс, оснивач Института Тависток, осмислио је деловање невидљиве армије, коју је назвао „Трупе за психолошки шок“, састављене од тавистокових агената. Ријс је 1954. објаснио да је задатак Трупа за шок примена напредних техника психолошког рата на популацију у циљу њене контроле. И, свет је заиста постао лудница, захваљујући Тавистоку. Тимови његових психијатара успоставили су психолошку контролу над политичким лидерима и пословима влада, успоставивши се као „моћна кабала“ која усмерава догађаје иза сцене. „Кабала“ је почела са увођењем перманентног ванредног стања на основу Левиновог увида о начинима на које унутрашње биће човека реагује на тензије из околине. Када спољашње тензије нема, човеково биће је добро диференцирано, уравнотежено, широких интересовања. Када се успостави подношљива тензија – различите способности и потенцијали човека доводе се у стање узбуне, како би се припремиле за ефектну акцију. Но, када се уведе неподношљива количина тензије, тада све човекове способности опадају геометријском прогресијом, тонући у слепо, недиференцирано, флуидно и контролабилно стање. Човек је сведен на животињу – постаје примитивна и регресивна личност. Нестају разноврсни и моћни потенцијали људске личности и контролисано окружење преузима пуну контролу над личношћу. 1962. припремљени су сви обрасци за преузимање друштва. Важно је знати да је Тависток осмислио бомбардовање цивила током ратова како би се увео терор. Мало је позната чињеница да је кампања стратешког бомбардовања коју је осмислио Тависток довела до бомбардовања цивила у Фрајбургу од стране РАФ-а, много пре него што је Немачка бомбардовала цивиле у Енглеској. То је касније примењивано у Америци преко програма „Феникс“, који је означавао кампању терорисања цивилног становништва и редукцију морала у читавој нацији и држави. Данас се на тај начин тренирају светски лидери и бизнисмени, техникама које их ментално и физички програмирају да постану неосетљиви. На тим курсевима се одабирају они који ће моћи да обаве послове уништавања држава и народа… Њих одводе у веома тамне и веома дугачке собе у којима нема довољно кисеоника где их окружују глумци који изигравају мороне тако да све похвале добијају будући џелати својих нација и држава. Говори им се како су изванредни и од њих се тражи да учине услугу групи. Конформизам је један од најважнијих особина човека на који се полаже највише од стране креатора новог поретка. Тависток директно обликује понашања у корпорацијама и медијима какве су „Миксрософт“, „ИБМ“, „ИТНТ“, „ЦБС“, „АБЦ“, „Вестингхаус“, „Халибартон“, „Мобил Ексон“, „ЈЈ ЛИЛИ“, „Дупонт“, „Банка америке“, „Њујоршка берза“, „Нестле“, америчка влада, војска, морнарица, цивилна служба, поште, ЦИА, Одељење за морнаричку обавештајну службу, министарство спољних послова… Када је током прве инвазије на Ирак пласирана лаж о бацању беба из кувајтских инкубатора од стране Ирачана – та монструозна лаж је дошла од ПР агенције директно повезане са Тавистоком.
Шта су до сада показале на хиљаде страница декласификованих докумената „МК ултра“? На који начин је реализован овај програм?
- 20. априла 1951, што се „сасвим случајно“ поклопило са Хитлеровим рођенданом, отпочео је пројекат „Блубрд“ („Bluebird“), који је имао за циљ да испита начине на које се субјекат може припремити да „задржи“ информације које се од њега извлаче познатим методама; испитују методе контроле; развијају технике за побољшање меморије и успостављају начини за спречавање непријатељске контроле над особљем ЦИА. Пројекат је 1951. преименован у пројекат „Артичока“, а затим (под замеником директора ЦИА Ричардом Хелмсом, 1953.) у „МК Ултра“ програм биолошког и хемијског рата, са задатком да развије технике испирања мозга, шпијунаже и контроле ума и људског понашања употребом психоделичних и халуциногених дрога, електрошокова, зрачења, графологије, паравојних техника, и психолошких метода и биолошког оружја. Огромно подручје експериментисања над људским умом отворено је применом свега што може да функционише правно или на други начин – на вољним или невољним субјектима. Пројекат „МК Ултра“ се у различитим временским интервалима реализовао у форми 149 потпројеката, међу којима су пројекти „МК Делта“ и „МК Наоми“, на 80 америчких и канадских универзитета, медицинским центрима и три затвора, и укључио је 185 истраживача, 15 фондација и бројне фармацеутске компаније. Све је било строго поверљиво. Директор ЦИА Ричард Хелмс наредио је 1973. да све датотеке „МК Ултра“ пројекта буду уништене, што је углавном урађено, но Федерална владина агенција за слободу информација (Freedom of Information Act FOIA) је успела да спасе око 20.000 докумената који су измакли извршењу Хелмсовог наређења, што је 3. августа 1977. довело до заседања одбора Сената за рад обавештајних служби САД. Програм је 1953. као шеф техничке службе водио др Сидни Готлиб, хемичар и експерт за шпијунажу, који се специјализовао за развој убојних токсина и других биолошких агенаса. (Његово тајно оружје дизајнирано је да убије лидере Трећег света, нпр. Фидела Кастра на Куби, Патриса Лумумбу у Конгу, Абдула Касема у Ираку.) Читав рад на пројекту је био компартментализован тако да су свега два човека из техничке службе знала за постојање програма. Оно што би људи требало да запазе јесте да је реализација програма „Чатер“ (1947) и „Блубрд“ (1951) претходила Корејском рату, што потврђује да су изговори о разлозима за покретање „МК Ултра“ програма чиста лаж. Алан Далас, тада шеф ЦИА, био је упознат са свим детаљима пројекта који је научницима дао одрешене руке да раде шта год им падне напамет под максимом – „циљ оправдава средство“. То је отворило пут за експерименте над цивилима, у болницама и над пацијентима над којима се то одвијало мимо њиховог знања. Људи који су учествовали у експериментима над несрећним жртвама – неуропсихијатри, неуропсихолози, физиолози и консултанти – представљали су крем, врхунски и највиши ешалон у својим подручјима научног рада. За све њих постојала је само једна максима – циљ оправдава средство.
Које су технике контроле ума примењиване у програму „МК Ултра“?
- Будући да је било 150 потпројеката у програму „МК Ултра“ – тешко их је све побројати. Једини разлог због кога знамо за њихово постојање је тај што је биохемичар др Френк Олсен био убијен. Убиство је највероватније извршио агент Џорџ Хантер Вајт зато што је Олсен радио на „МК Наоми“ програму и био сведок строго контролисаних класификованих ЦИА програма за биолошки рат. Црквена комисија 1972, и Рокфелерова 1975, истраживале су овај случај. Током истраге Рокфелерове комисије, америчка војска је признала да је Олсену даван ЛСД без његовог знања, и закључила да га је то довело до стања делиријума током којег је он наводно скочио кроз прозор „Статлер“ хотела у Њујорку. Пентагон је понудио репарацију – накнаду од 750 000 долара Олсеновој породици, но породица је 1994. успела да издејствује пост мортем форензички преглед који је поништио званичну верзију и закључио да се највероватније ради о убиству. Нови документи су показали да је др Олсен у лето 1951, са члановима истраживачког тима СОД, реализовао „Пројекат СПАН“ у француском селу Pont St. Esprit током кога су сви становници села полудели. Радило се о тестирању новооткривене дроге коју је произвео швајцарски „Сандоз“. Хемијско име је Lisergic Acid Diethilamide, а „Сандоз“ га је назвао ЛСД. Халуцинације становника нису биле једини резултати теста. Четири особе су погинуле, а многи становници су почели да пате од епилептичних грчева. ЦИА је тестирала ЛСД распршивши га у ваздух, а извесне количине је ставила у водовод. Др Олсен је био веома потресен оним што је видео. Испричао неколицини људи о овом догађају и завршио на плочнику „Сталтер“ хотела.
Један од кључних људи у реализацији пројекта „МК Ултра“ био је др Доналд Јуан Камерон, водећи светски психијатар током педесетих година прошлог века, који се налазио на челу најзначајнијих психијатријских асоцијација – био је председник Америчке психијатријске асоцијације (1952–1953), Канадске психијатријске асоцијације, Психијатријске асоцијације Квебека, председник Светске психијатријске асоцијације.
- У оквиру програма „МК Ултра“, финансиран од ЦИА, Јуин Камерон, тај водећи светски психијатар, провео је деценије експериментишући са техникама промене понашања у Институту Алан Меморијал у Канади (под покровитељством Рокфелерове фондације), у коме су се реализовали веома окрутни експерименти, који су укључивали употребу различитих дрога и електронских средстава која делују на мозак, микроталаса, изолацију, понављање унедоглед исте поруке снимљене на аудио-тракама (уз истовремено дејство лекова који изазивају парализу мишића, попут Курареа, како би били неспособни да се одупру); „депатернинга“ – брисања личности (процедура током које су даване огромне дозе електроконвулзивних терапија (ЕЦТ) у комбинацији са великим дозама психоделичних дрога (као што је ЛСД), са намером да се сломи личност субјекта и угради нова личност; уградњу имплантаната који су претварали људе у роботе контролисане на даљину. У третману брисања личности пацијентима су даване огромне дозе електрошокова, 100 пута учесталије и 6 пута интензивније од нормалних, након чега они више нису знали ко су, шта су, нису били у стању да препознају своју децу. Потом су, уз помоћ барбитурата, држани су у стању сна или полусна по недељу дана, када им је непрекидно пуштана иста порука са аудио-трака, у циљу програмирања нове личности.
Експерименти су примењивани против воље пацијената, који би у институт долазили на преглед. Операцијама „Поноћни климакс“ и програмирањем лажних сећања, производњом вишеструких личности (у оквиру програма „Манџуријски кандидат“), сламана је човекова личност и стварани су људи који би признали било шта што се од њих тражи; убице, лопови. Џорџ Естербурк који је радио на хипнопрограмирању рекао је да је у стању да дејством хипнозе и дрога наведе било ког човека да почини издају, самоубиство или убиство, не знајући не само да је то урадио, већ ни да је био хипнотисан. Све ово може звучати невероватно, али на хиљаде декласификованих докумената то показују. На саслушању у Конгресу САД, 1977, психијатар Џулс Ромејн, који је сведочио у корист ЦИА, изјавио је: „Уколико нам се дâ довољно времена, ми можемо било ког човека навести да убије своју мајку и оца и поједе их у супи“. Џорџ Естрбрук и Ј. Г. Вокинс – хипнотисти на платном списку ЦИА – могли су да наведу своје пацијенте да упуцају своје пријатеље у лице, постављају бомбе, одају класификоване информације, нападну више официре ножем, убаце руке у киселину, ухвате отровну змију, бацају киселину у лица пролазника...
(Наставиће се)
Геополитика број 86, мај 2015.
