Подршка Србији за европске интеграције и Косово

Ексклузивно

Председник Словачке Иван Гашпарович дао је интервју Геополитици

Висок ниво односа Словачке и Србије резултат је позитивних веза које су између нас постојале у историји. Слика о Словачкој у вашој земљи је позитивна због доприноса Словачке демократизацији Србије и подршке на путу европских интеграција, затим и због наше принципијелне позиције противљења независности Косова, као и због српској држави лојалне словачке мањинске заједнице која живи у Војводини.

Разговор водио: Душан Пророковић

Председник Словачке Републике господин Иван Гашпарович изашао је у сусрет молби нашег листа и нашег сарадника из Братиславе Душана Пророковића да да интервју за магазин Геополитика. Треба рећи да је ово први интервју које је актуелни словачки председник да било ком медију из земаља са подручја Балкана.

Поштовани господине председниче, претходних петнаест месеци је било врло узбудљиво на средњеевропској политичкој сцени. Словачка, Чешка и Мађарска су добиле нове владе, Пољска и Украјина нове председнике, САД су одустале од изградње противракетних инсталација и радара у Пољској и Чешкој, земље Вишеградске четворке једнако интензивно посећивали су председници Обама и Медведев. Каква је Ваша процена, како се то све може одразити на политичка дешавања у средњој Европи у наредним годинама?

- С обзиром на тренутну динамику међународних односа, тешко је предвидети развој у наредних неколико година. Данашње време је изузетно компликовано, посебно због економске и финансијске кризе у свету и њених последица, кризе која је драматизовала, а у неким случајевима и радикализовала, политички и економски развој. Њене последице још увек интензивно осећамо и у региону средње Европе. Словачка, као чланица ЕУ и еврозоне, у сарадњи са европским партнерима и суседним државама у региону, активно тражи одговоре на то како се боље припремити за могуће понављање сличних криза у будућности. За то смо сви заинтересовани. Знамо, такође, да сами не можемо много тога. Управо због тога постоји нагласак на нашој комуникацији и дијалогу са представницима држава које су релевантне за средњеевропски регион. И због тога желим да истакнем значај сарадње земаља средње Европе окупљених у Вишеградској групи, која је у фебруару ове године прославила двадесет година од оснивања. Шансе ове сарадње и њена додатна вредност леже у јединственој могућности ефикасније координације наших активности и спровођења регионалних приоритета у оквиру евроатлантске групе, као и према трећим земљама, укључујући и регион Западног Балкана.

Нови украјински председник господин Виктор Јанукович промотер је нове спољнополитичке оријентације Украјине. С обзиром на то да је словачко-украјинска граница и источна граница НАТО-а и ЕУ, може ли политички заокрет Украјине утицати и на будуће словачко-украјинске односе, и како уопште видите будући развој ситуације у Украјини и око Украјине?

- Украјинa je од проглашења независности неколико пута модификовала своје спољнополитичке приоритете, али је интеграција у ЕУ представљала константно њену амбицију. То ми је потврдио и украјински председник Виктор Јанукович током моје посете Украјини, у октобру прошле године. То је у складу са нашим интересима, јер желимо да Украјина буде просперитетан, предвидљив, економски и политички компатибилан и поуздан комшија. Ако у том духу украјинско руководство буде успело да дугорочно консолидује демократско функционисање државе, то ће бити добра вест за целу Европу. Важан аспект наше сарадње са Кијевом је енергетска безбедност, где са задовољством могу да констатујем да је снабдевање Словачке енергетским сировинама преко територије Украјине у 2010. години било поуздано и без икаквих проблема.

Пре неколико недеља усвојена је нова  Стратегијска концепција НАТО-а, која даље ширење НАТО-а смером на исток дефинише као један од приоритет. Да ли мислите да то може погоршати односе између НАТО-а и Русије, и са каквим искушењима могу да се сретну чланице Вишеградске четворке у случају новог геополитичког надмудривања између САД и Русије?

- Односи НАТО-а са Русијом полако напредују. То одражава и нова стратешка концепција НАТО-а, која је усвојена на самиту у Лисабону. Као лични учесник самита, могу вам потврдити да је атмосфера самита била веома конструктивна. У Лисабону, на састанку НАТО–Русија, договорили смо се о бројним пројектима међусобне сарадње између Алијансе и Москве. Поменућу оне у области заједничке противракетне одбране, борбе против тероризма и сарадње у Авганистану. Сматрам да је ово прави начин да се успостави веће међусобно поверење. Односи НАТО−Русија имају добре перспективе и добар потенцијал за конструктивну и прагматичну сарадњу, упркос чињеници да НАТО није напустио принцип отворености за нове чланове. У томе се слажу све земље Вишеградске групе, и у складу са тим се и понашају. Нова геополитичка борба између САД и Русије није у нашем интересу, нити је у интересу Европе, а уверен сам да није ни у интересу САД и Русије. Коначно, успешно потписивање и ратификација новог Уговора о смањењу нуклеарних бојевих глава (СТАРТ) указује на то да у овој области преовладава позитиван развој. Што се тиче геополитичких ривалстава, чини ми се да је у том погледу интересантнији простор нових растућих економија (БРИК), него централноевропски простор. Али чак и о овоме бих расправљао, јер тренутна економска криза брзо мења параметаре геополитичких односа и интереса у свету.

Како односи између САД и Русије могу бити побољшани, и колико су лоши односи између САД и Русије претња европској безбедности?

- Већ у претходном одговору указао сам да се однос између две силе може побољшати и да две земље вредно раде у многим областима. Прво је поље стратешке сарадње, где могу наставити тесну сарадњу у решавању глобалних питања као што су борба против тероризма, питање нуклеарног програма Ирана и Северне Кореје. Следеће поље међусобне сарадње представљају економски формати, као што су Г8 и Г20. Важан је обострани интерес САД и Русије за ревитализацијом финансијских институција у свету. Русија тренутно спороводи свој концепт модернизације земље, где САД, као земља са најразвијенијим научним и техничким потенцијалима на свету, може пронаћи своје место и понудити нове идеје и услуге руском партнеру. О томе је говорио и председник Медведев током посете Силиконској долини у САД. Лоши односи између САД, односно НАТО-а, са једне стране, и Русије са друге стране, после тзв. „Грузијског рата“ 2008, нису никоме донели ништа позитивно. Штавише, погоршањем тих односа престао је и дијалог о трансформацији система европске безбедности, којем су преко потребне неке измене и ревитализација. Када ово спомињем, мислим на неопходност модернизовања и повећавања ефикасности ОЕБС-а, организације која после самита у Астани има можда и последњу шансу да се на један комплексан начин позабави питањима свеобухватне европске безбедности у свим њеним димензијама, укључујући и питање људских права. Знате, ја сам политичар који увек више воли да указује како живимо у свету међузависности, него да учествујем у играма обострано штетних конфронтација.

С обзиром да је Словачка чланица НАТО-а, а да истовремено има врло добре билатералне односе са Москвом, да ли сте размишљали о томе да Словачка можда може играти и неку значајнију улогу у усаглашавању ставова између НАТО-а и Русије?

- Словачка је чланица НАТО-а и све одлуке унутар НАТО-а се доносе консензусом. Није тајна да унутар НАТО-а постоји одређени број држава чланица које показују потребу за вођењем проактивне и пријатељске политике према Русији, уколико и сама Русија показује жељу за таквим односима. До сада је било могуће заузимати такве ставове и без „унутрашњих посредника“ у  Алијанси. Једноставно, унутар НАТО-а се осећа да постоји интерес како би се широком дискусијом између чланских држава дошло до решења, становишта, које је прихватљиво за све чланице. А ако неке државе чланице НАТО-а разумеју Русију и њену политику боље од других, то само повећава квалитет интерне дискусије коју водимо.

Војска Словачке учествује у оквиру ИСАФ мисије у Авганистану. Каква су Словачка искуства из Авганистана? Споља гледано, изгледа да се НАТО заглавио у Авганистану и да одрживог решења за ово питање нема.

- За оружане снаге Републике Словачке операција ИСАФ у Авганистану је приоритет. Број наших војника у ИСАФ-у је током 2010. године порастао на 314, са циљем да додатно повећамо тај број за још тридесет чланова у току 2011. године. Улога наших оружаних снага је да обезбеде услове за јачање капацитета за обуку НАТО-а. То би требало да помогне процес преноса одговорности за безбедност земље, са којим ће се почети током 2011. године. Искуства нашег контингента су од непроцењиве вредности. Директно у борбеним условима, у тзв. асиметричном конфликту, стичу се искуства и вештине које се не могу добити било каквим вежбама и симулацијама, побољшава  се комуникација и координација између савезника на свим нивоима. Верујемо да ће координирани напори међународне заједнице допринети изградњи стабилне и ефикасне авганистанске националне армије и полиције, које ће бити у стању да се суоче са претњама талибана и обезбеде ефикасну контролу територије Авганистана. Увек дајемо предност домаћим решењима. Овај циљ је подржан и од стране словачке развојне помоћи у Авганистану. У безбеднијем и стабилнијем окружењу можемо се више фокусирати на активности цивилног карактера.

До ескалације у односима између НАТО-а и Русије дошло је после петодневног рата у августу 2008, када је руска војска интервенисала на Кавказу, а потом је Москва и признала самопроглашену независност Јужне Осетије и Абхазије. Данас западне силе инсистирају на томе да су Јужна Осетија и Абхазија саставни део Грузије и не признају их. Запад међутим заборавља на Косово. Да ли видите узрочно-последичну везу између Косова са једне, и Јужне Осетије и Абхазије са друге стране? Да ли је прихватање косовске самопроглашене независности од стране водећих држава Запада отворило врата за нове сепаратизме у свету?

- Да, видим ту везу. Верујем да систем међународног права, који почива на општепризнатим принципима и стандардима, постоји да би служио као основа за решавање спорова и сукоба. Принцип поштовања територијалног интегритета држава је један од „носећих стубова“ међународног права. Непоштовање међународног права било где у свету ствара несигурност за читав систем међународних односа. Такође је јасно да оно што се дешава на једном месту утиче на мисли и делање људи на другим местима, мада је свака ситуација у свету, укључујући и конфликтна подручја, специфична, јединствена, са сопственим развојем и посебностима. Конфликти на територији Грузије о којима говорите настали су пре косовске кризе, а склоност ка сепаратизму постоји и у другим деловима света. Дешавања око Косова зато се не могу генерализовати, али је јасно да могу да инспиришу  решења за конфликте у другим регионима света.

У Србији се доста говорило о притиску САД током 2008. на поједине државе да признају самопроглашену независност Косова. И тада сте били председник Словачке. Како је могуће да Словачка није признала Косово, а да су неке и веће и богатије земље од Словачке подлегле притисцима Вашингтона и признале Косово?

- Као што сам рекао, Словачка се придржава строгих стандарда међународног права, јер само такво правно окружење је гаранција права и суверенитета сваке земље. На темељима поштовања закона и споразумевања настала је и Република Словачка. Зато од самог почетка имамо принципијелан став о једнострано проглашеној независности Косова. Ова позиција се не мора допадати многим нашим партнерима, али је они поштују, као што је поштују и саме стране у спору. Свакако би било лакше када би међу савезницима било могуће постићи консензус и заједнички став по сваком питању. Обично нам то унутар ЕУ и НАТО-а и успева. Међутим, у овом конкретном случају, наш став је ствар принципа, и наши партнери нам  не намећу своје ставове. Своју улогу у свему томе игра и  веома раширено мишљење о нашој посвећености балканским проблемима и стручности коју по том питању поседујемо, што је и гаранција да водимо рационалну и разумну политику.

Како видите будућност Косова?

- Будућност Косова, као и будућност сличних незавршених спорова, видим у правно прихватљивом решењу, решењу заснованом на поштовању међународног права. Само такво решење даје могућност дугорочне одрживости и стабилности, као резултат добровољног консензуса и компромиса свих заинтересованих страна. Верујем да ће будућност Косова такође зависити и од тога колико се овај регион може носити са сопственом прошлошћу, како ће се успети у обезбеђивању мирног суживота припадника свих народа који тамо живе, уједињавању њихових заједничких визија, које ће бити подједнако привлачне за све становнике Косова.

Косово није једино отворено питање на Балкану. Бивши шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак био је и Високи међународни представник за Босну и Херцеговину. Како је могуће да је после петнаест година војног и цивилног ангажмана међународна заједница постигла скроман резултат у БиХ? Какво је Ваше мишљење, како решавати проблеме на Балкану? Шта је будућност Балкана?

- Полемисао бих око тврдње да је међународна заједница након потписивања Дејтонског споразума Босни и Херцеговини придавала сталну и интензивну пажњу. Ако се томе дода изузетно сложен однос између три народа, два ентитета, и њихових политичких представника, онда све то у одређеној мери објашњава слабе резултате процеса стабилизације. Очигледно је да су анимозитети и проблеми појединих земаља у овом региону толико сложени и озбиљни, да њихово решавање захтева не само велики тренутни напор, већ и много времена и стрпљења. Потребно је да сви у региону схвате да се циљеви, који су и изазвали сукобе деведесетих година, не могу испунити ни војним нити политичким средствима. Једино изводљиво решење је да се пронађе пут мирног суживота народа и стварање неопходних услова за бољи живот, што ће у будућности помоћи да се превазиђе међусобно неповерење и мржња. Зато тако категорично подржавам интеграционе процесе у овом делу Европе. То је такође наш витални интерес. У заједници европских демократија, која функционише на принципу поштовања договорених правила, видим будућност Босне и Херцеговине, Балкана и источне Европе.

Често се од стране Брисела истиче како је будућност Балкана у ЕУ. ЕУ, међутим, има огромне унутрашње проблеме. Како оцењујете актуелну ситуацију унутар ЕУ, са каквим изазовима се она данас суочава?

- Ако желимо да је оцењујемо, потребно је да Европску унију посматрамо кроз призму више од педесет година њеног постојања и функционисања. Читава историја њеног успеха је генерисана консензусом и договором, који су постизани у полемикама, споровима, али некада и у кризама. Да, Унија има своје унутрашње проблеме, као што и цели свет има проблеме. Решићемо их интензивним дијалогом, решаваћемо дилеме, отворена питања, из којих тражимо излазе. Наравно, не постоји око свих тема пуна сагласност. У потрази смо за компромисима. Морамо при томе размишљати не само о нашим појединачним интересима, већ и о интересу целине. Чињеница да су ово наши заједнички проблеми и да их заједничким снагама решавамо, спаја нас и чини нас јачим. То је и највећа „додатна вредност“  уједињене Европе, и истовремено перспектива коју Унија нуди западнобалканским државама.

Иако су Словачка и Мађарска чланице ЕУ и НАТО-а, словачко-мађарски односи последњих година стагнирају или назадују. Какви су ти односи данас, и да ли су захтеви појединих мађарских политичких субјеката за територијалном аутономијом у јужној Словачкој реални?

- Не бих се сложио са вашом оценом  о „назадовању“ у словачко-мађарским односима. Рекао бих да су они у протекле две деценије имали „синусоидно“ кретање − у зависности од политичких гарнитура у једној или другој земљи. Ја се уздржавам од давања лоших оцена о нашим билатералним односима. Словачка и Мађарска имају заједничке интересе у великој већини питања. Ми нисмо само две комшијске средњеевропске државе, већ и партнери у ЕУ и савезници у НАТО-у. Наша спољнотрговинска размена са Мађарском је око 4,5 милијарди евра. Мађарска је наш четврти најзначајнији партнер у области туризма. Једина област где се наша мишљења разликују јесте питање националних мањина. То је, на штету обе стране, успело да засени све остале преовлађујуће позитивне аспекте наших билатералних односа. Међутим, ми смо увек спремни да стрпљиво, отворено и конструктивно разговарамо, и то и радимо − дискутујемо. У последњих неколико месеци успели смо да побољшамо наше односе и доведемо их до равни рационалног дијалога. У јануару ове године, на мој позив, у званичној посети Братислави боравио је председник Мађарске Пал Шмит. Убрзо после тога Словачку је посетио и мађарски премијер Виктор Орбан. Током посете премијера потписан је и споразум о изградњи гасовода између Словачке и Мађарске, што ће значајно допринети јачању енергетске безбедности у средњој Европи. Планирамо и више других, конкретних пројеката у области саобраћајне инфраструктуре, као што су, на пример, аутопут  Кошице−Мишколц, затим пројекат тзв. „ипељских мостова“ итд. Мађарским партнерима наглашавам да смо посвећени вођењу  конструктивног и прагматичног дијалога на свим нивоима. Без међусобног дијалога није могуће квалитативно променити перцепцију мањина у словачко-мађарским односима. Са задовољством могу да констатујем да смо поново успели да оживимо механизам консултација, установљен Уговором о добросуседству и пријатељској сарадњи из 1995, који предвиђа оснивање и активности дванаест мешовитих комисија у циљу његовог спровођења.
Питање територијалне аутономије није преговарачка тема у преговорима са мађарским партнерима, нити је тема разговора на политичкој сцени Словачке. Припадници националних мањина су саставни део словачког друштва, они словачко друштво обогаћују. Права националних мањина су гарантована у основним правним актима Словачке и међународним споразумима које су обе земље потписале. Територијална аутономија није њихов садржај. Захтев за територијалном аутономијом за јужну Словачку једноставно нема основа ни у историји, нити је на дневном реду.

Билатерални односи између Словачке и Србије су традиционално добри. Да ли се у будућности они могу и унапредити, и у којим областима?

- Висок ниво односа Словачке и Србије резултат је позитивних веза које су између нас постојале у историји. То је разлог за задовољство. Мислим да постоји неколико разлога због којих је слика о Словачкој у вашој земљи позитивна. Најпре, то је због доприноса Словачке демократизацији Србије и подршке на путу европских интеграција, захваљујући и помоћи пруженој приликом мирне поделе државне заједнице са Црном Гором, затим и због наше принципијелне позиције противљења независности Косова, као и због српској држави лојалне словачке мањинске заједнице која живи у Војводини. И даље ћу радити све како бих унапредио развој стабилних и надстандардних односа између Словачке и Србије у свим областима од заједничког интереса. Посебну пажњу морамо посветити томе, како би се постојећи капитал изванредних односа  у политичкој сфери  адекватно одразио и на пољу економске сарадње. Потребно је одржати тренд раста међусобне трговинске размене и сагледати могућности за нове словачке инвестиције на српском тржишту. Важан је и наставак сарадње у преносу словачких искустава из процеса интеграција и трансформације српским партнерима. Желимо да се словачко-српски односи развијају свеобухватно и сразмерно. Верујемо и да се нови простор и импулс за унапрећење односа може добити после интеграције Србије у ЕУ. Виталну улогу у том процесу имају и припадници словачке националне мањине у Србији, који сачињавају историјски, културни, политички и економски мост између наших земаља и народа.

(Интервју приредио и са словачког језика превео Душан Пророковић)

ОЕБС покушава да превазиђе унутрашњу кризу

Господине председниче, присуствовали сте последњем самиту ОЕБС-а у Астани. Чини се да и ОЕБС преживљава велику унутрашњу кризу. Какви су Ваши утисци и шта мислите да може бити решење?

- Самит ОЕБС-а у Астани, на жалост, није донео напредак на пољу решавања фундаменталних безбедносних проблема у области „од Ванкувера до Владивостока“. Земље учеснице нису успеле да превазиђу међусобне разлике на питањима тзв. замрзнутих конфликата, система за контролу наоружања и разоружавања, примене инструмената за побољшавање људских права, ни по питању унутрашње реформе организације, што је блокирало усвајање тзв. Акционог плана. Показало се да је највећа кочница немогућност да се премости дубоко неповерење и недостатак добре воље, пре свега оних земаља које су стране − учеснице тзв. замрзнутих локалних сукоба. С друге стране, учесници Самита су постигли сагласност и усвојили Завршну декларацију, која нуди  визију стварања заједничке безбедности у евроатлантској заједници и евроазијском подручју. Сам усвојени документ не доноси неке нове, значајне елементе, али охрабрује показана спремност главних актера − САД, ЕУ и Русије − да се путем уступака у преговорима постигне сагласност о коначном тексту. Са становишта Словачке, Самит је био успешан из два разлога. Прво, за време председавања  Словачке одлучено је да се током 2011. започну преговори о правном оквиру за установљавање новог режима контроле наоружања и разоружавања у Европи. Други важан исход са становишта Словачке је увршћавање тзв. агенде енергетске безбедности у Завршну декларацију, где се ово питање нашло по први пут у историји ОЕБС-а. После самита у Астани, јасно је да ОЕБС покушава да превазиђе унутрашњу кризу. Наредних неколико година ће показати да ли се ОЕБС може прилагоди новим геополитичким околностима и приликама које се развијају... У Астани сам имао осећај да апсолутна већина држава жели да одржи и ојача ову организацију, између осталог и зато што таквом формату сарадње за сада не постоји никаква алтернатива.