Криза ума, др Јово Р.Дробњак. Издавач: Српска Краљевска Академија научника и уметника. Ова књига представља детаљан опис ситуације у Србији од петог октобра до данас. Књига нуди охрабрење и нуди решење за ову компликовану ситуацију. Није све мрачно кад је тама.
Пише: Проф. др Драган Шкобаљ
Користим прилику да поздравим напоре др Јове Дробњака око писања веома интересантне књиге под називом Криза ума.
Ову књигу чини збирка једног дела објављених текстова у разним медијима од Српске октобарске револуције 2000-те године до данашњих дана.
Текстови хронолошки одсликавају економске деструкције и уништавање домаће привреде, као и девастацију свих националних вредности. Понуђени концепт се заснива на принципима одрживог развоја. Одрживост зависи од државних процеса и институција, самим тим, јако тешко га је спровести у пракси. Суштина одрживог развоја јесте да се исправе недостаци влада (друштвена димензија) и да би се решила питања неуспеха тржишта (економска димензија), које су одговорне за неодрживи развој (еколошка димензија). Одрживост превазилази екологију и заштиту животне средине и захтева јаван, јединствен и дугорочан процес доношења одлука да би се развила свест о компромисима између привредне, еколошке и друштвене сфере.
Наглашавање еколошке и друштвене димензије одрживог развоја без привреде занемарује капитал неопходан за финансирање напретка.
Јачањем привредног и друштвеног стуба одрживости и занемаривањем еколошког деградира се природни капитал неопходан за раст.
Усредсређеност на привредни и еколошки фактор без социјалног фактора води ка Зеленом расту за ограничени број људи.
Поменућу неке пројекте који су наведени у овој књизи, као што су: „Реиндустријализација”, „Нова индустрализација”, „Водни коридор”, - пројекат изградње канала Дунав – Морава – Вардар – Егејско море, Саобраћај Србије, као и указивање на потребу изградње саобраћајне инфраструктуре.
Књига подсећа садашње генерације и опомиње будуће на ружно време у коме је затајила национална свест, достојанство и патриотизам. У том времену је дошло до потпуне девастације колективног духа и окупације националне свести, а то је најтежи облик окупације.
У времену у коме живимо не постоји минимум националне слободне интелектуалне мисли. Самим тим, није било ни интелектуалне снаге да се одупре домаћим издајницима, спољном насртају и окупацији. Лакше је ослободити окупирану територију него људски ум.
Међу интелектуалцима нема визионара и национално утемељених предводника.
Др Дробњак је у свом раду конзистентно применио основне функције менаџмента (предвиђање, пројектовање, организовање, кадровање, управљање и контрола).
Да ли је сада српска научна елита измештена изван САНУ и неких научних институција, где још увек није изграђена национална свест? Велики број интелектуалаца нису кукавице ни анационалне личности, већ не могу да нађу праву форму да искажу своје ставове и националне пројекте.
Национално одговорни људи никада се неће оглушити о свој народ и своју државу.
Уколико се са образовањем не изграђује национална и патриотска свест младих генерација, онда је то узалудно и некорисно, па чак и штетно образовање.
Друштво уништава и постепено изумире ако се оскрнави или уништи његова везана нит. Везана нит је национална свест и љубав према својој отаџбини.
Стратегија опстанка и развоја српског друштва прецизира да су васпитање, образовање, наука, национална свест и патриотизам темељи опстанка и развоја српског друштва.
Друштво ће трајати све док генерације успевају сачувати оно што показује друштво.
Без визије и конкретних пројеката те сталног инвестирања и реализације пројеката нема развоја а без развоја нема биолошког увећања ни благостања грађана, нема дугорочног опстанка.
Када је мало спласнуо сатански режим и стеге попустиле, крајем 80-их година прошлог века из „пепела” је почела да васкрсава свест, култура и Светосавље. У томе су империјалистичке силе виделе велике препреке.
Петог октобра 2000-те године је затајило оно што је увек било вредно у српском народу, а то је српски понос и висока национална свест.
У периоду санкција а и после 2000-те године народ је изузетно осиромашио, па је и то отупљивало оштрицу и потискивало у страну националну свест те умањивало духовну снагу и патриотизам српског народа.
Ради опстанка српског народа, потребно је чувати и хомогенизовати колективну вертикалу са дугорочном стратегијом одрживог развоја.
Зато су неопходни (1) Развијена национална свест и вера, односно духовна снага и патриотизам, (2) Јединство српског народа, (3) Дугорочна стратегија опстанка и напретка српског народа, (4) Јака држава са добро опремљеном, организованом, војском и безбедносном службом, (5) Чврста државна веза са Руском федерацијом.
За такво стање одговорна је српска интелектуална елита и делови Српске православне цркве.
Крајње је време да наша меритократија преузме судбину српског народа у своје руке и поведе нас у срећнију будућност. Потребна је јака православна држава, тржишни социјализам, економија са сталним улагањима у развој, домаћа привреда и банкарство засновани на економском патриотизму са домаћим људским и природним ресурсима, као и мотивационом економском политиком. Таква српска вертикала треба бити уобличена у дугорочну стратегију са пројектованим стањем за пет, десет, педесет и сто година, у који српски народ намерава да дође.
У књизи је сагледано стање у српској дијаспори која је значајан чинилац девизног прилива и велики дародавац српском народу у матици.
Изразито штетне одлуке олигархије од 2000-те године до данас су:
Прихватање концепта „Вашингтонског консензуса”, који је основ неолибералне економије
Прихватање споразума о стабилизацији и придруживању (ССП)
Уништавање домаће индустрије и фаворизовање тзв. страних директних инвестиција
Уништавање домаће трговине и фаворизовање страних трговинских ланаца
Уништавање домаћег банкарства и препуштање тржишта страним банкама и сл.
У циљу опстанка и напретка српског друштва и јачања државе, потребне су револуционарне промене, а да би се провеле, неопходно је донети сет прописа, мера и поступака, те направити низ активности, као што су:
(1) Успоставити српску колективну вертикалу и уобличити у дугорочну стратегију
(2) Меритократизовати државу, што значи да на све важне функције треба поставити образоване, креативне, радне и неукаљане, односно најспособније личности које Србија има
(3) Реорганизовати државни апарат и направити ефикасне инвестиције
(4) Стварати јаку и добро опремљену војску и организовати безбедносне службе
(5) Створити национално образовање у циљу јачања националне свести и патриотизма
(6) Подржавати и строго се придржавати Светосавља, морала, правног система, као и чувати историјске и културне вредности српског народа
(7) Стварати добре односе са земљама у свету а посебно направити и одржавати чврсте државне везе са Руском федерацијом
(8) Подстицати и развијати науку, јер без добре науке нема меритократије и нема опстанка, а самим тим ни развојних пројеката и напретка
(9) Рационализовати државу, тако што треба смањити јавну управу и јавни сектор
(10) Стално радити на изради развојних пројеката и убрзаног развоја
(11) Изнаћи оптималне финансијске конструкције за отварање јавних радова за изградњу
инфраструктуре те за развој саобраћаја, индустрије, пољопривреде и енергетике
(12) Уместо неолибералне, успоставити тржишно- социјалну економију и цели развој заснивати на
домаћим природним и људским ресурсима, те развијати економски патриотизам
(13) Инвестирање у одрживи развој
Стално инвестирање у развој. Без сталног улагања нема развоја, а без развоја нема опстанка
Инвестирање у развој науке и научних истраживања
Отварање јавних радова (инвестирање у путеве и осталу инфраструктуру и стратешке и остале привредне гране са приоритетом улагања у високе профитне гране)
Садашњи производни односи у нашем друштву који се изграђују после 2000. године осликавају време почетне фазе развоја капитализма која одликује велику експлоатацију човека над човеком. Уништени су дотадашњи облици како материјалне производње, тако и производње услуга. Домаће банке и банкарски систем је преко ноћи ликвидиран. Финансијско тржиште је препуштено страним банкама а трговина туђим трговинским ланцима. Јавна предузећа су претворена у „партијске феуде”. Тако је партиократија у новом времену заменила самоуправно банкарство. Дошло је до великог раслојавања друштва.
Неодговорна власт осликава Конфучијеву дефиницију: власт без одговорности, богатство без муке а задовољство без границе.
Ова књига представља детаљан опис ситуације у Србији од петог октобра до данас. Треба нагласити да су проблеми веома квалитетно идентификовани. Највећи допринос ове књиге је начин решавања проблема у свим сферама друштва. Овде је такође примењен једини могући меритократски приступ (симбиоза теорије и праксе). Ово је могао написати само човек који се целог живота бавио истраживањима и те резултате примењивао у пракси.
Због свега претходно наведеног, топло препоручујем издавачу да што пре овај рукопис дође у руке компетентним људима. Ова књига представља право освежење у нашој литератури.
По изласку из штампе, књигу треба промовисати на више места како би грађани Србије упознали узроке и последице чињења у последњих двадесет година. Књига нуди охрабрење и нуди решење за ову компликовану ситуацију. Није све мрачно кад је тама.
Београд, 08. 01. 2021. Проф. др Драган Шкобаљ
