Хајнс Кристијан Штрахе, председник Слободарске партије Аустрије, говори за Геополитику
Као аустријски патриота и човек који веома воли сопствену земљу искрено подржавам све оне људе који су патриоти према сопственој земљи и сопственом народу и увек ћу их подржавати и поштовати. Подржавам потпуно права Србије у погледу суверенитета над Косовом и Метохијом која проистичу из позитивног европског законодавства, а која су у овом случају брутално прекршена. Као вођа Слободарске партије Аустрије ја сам тај чин више пута критиковао, јер сви знамо да је Косово српска колевка и срце Србије. Тако није само од Косовске битке 1389. године, када су се на пољу крај Приштине Срби бранили од Отоманске инвазије, што је један од најважнији делова српске и европске историје, јер су они тиме бранили не само себе, већ и тадашњу, а и садашњу Европу.
разговор водио: Иван Марић
Господин Хајнс Кристијан Штрахе је од 2005. године на челу Слободарске партије Аустрије која је трећа по броју посланика у Парламенту и која се, и поред своје снаге, тренутно налази у опозицији. Од почетка косовске драме он представља једног од ретких аустријских политичара који искрено подржава Србију и Србе, док је његова странка једна од ретких парламентарна партија у Европи која отворено говори да је нелегално признавање сецесије Косова неправда која се чини Србији. Успео је да стекне велики број присталица међу Србима који тренутно живе и раде у Аустрији. О привлачности политичког програма његове странке и личној харизми коју овај млади Аустријанац поседује сведочи и нагли пораст броја гласача са три на 17 % у раздобљу од 2005. до 2008. године. Сврха његове посете, која се одиграла током прве недеље априла, била је упознавање са Србијом и успостављање нових веза за будућу сарадњу. Другог дана своје посете господин Штрахе је одржао запажену конференцију у Танјуговом прес-центру, чије најважније делове представљамо читаоцима Геополитике. Поред ове запажене конференције господин Штрахе је учествовао на трибини на Машинском факултету коју су организовали његови домаћини Двери српске. Бурно поздрављен од припадника српске омладине, као и присутних представника православних омладинских удружења из Русије, Хајнс Кристијан Штрахе је своје утиске о дводневној посети Београду и Србији изнео и у ексклузивном интервјуу Геополитици.
- Као аустријски патриота и човек који веома воли сопствену земљу искрено подржавам све оне људе који су патриоти према сопственој земљи и сопственом народу и увек ћу их подржавати и поштовати. Подржавам потпуно права Србије у погледу суверенитета над Косовом и Метохијом која проистичу из позитивног европског законодавства, а која су у овом случају брутално прекршена. И овом приликом европском српском народу дајем пуну подршку у настојању и изражавању протеста због незаконитог признавања независности Косова и Метохије. Када се дешавају овакве ствари као што је нелегално кршење права и суверенитета једне земље, онда њени грађани морају подићи глас. Тамо где је неправда насупрот правди, пружање отпора је нужно и обавезно. Једнострано проглашење независности Косова је један нелегалан и нелегитиман акт, то је кршење Резолуције УН 1244. Као што знате, ова резолуција гарантује Косову аутономни статус. У време када је потписана Резолуција 1244, по мишљењу међународне јавности, у Србији још није владала демократија, док се након тога, по мишљењу те исте јавности, у Србији развила демократија, али упркос развоју демократских процеса, крши се ова Резолуција. Нажалост, савезна влада Републике Аустрије, придружујући се неким земљама Европске уније и Сједињеним Америчким државама, признала је независност те вештачке државне творевине, чиме је допринела кршењу људских права. Као вођа Слободарске партије Аустрије ја сам тај чин више пута критиковао јер сви знамо да је Косово српска колевка и срце Србије. Тако није само од Косовске битке 1389. године, када су се на пољу крај Приштине Срби бранили од Отоманске инвазије, што је један од најважнији делова српске и европске историје, јер су они тиме бранили не само себе, већ и тадашњу, а и садашњу Европу – наглашава Ханс Кристијан Штрахе.
Ви сте један од ретких европских политичара који зна право порекло албанског јунака Скендер-бега?
- У различитим европским и светским историјским изворима и енциклопедијама може се пронаћи податак да је албански национални јунак Скендер-бег (Ђерђ Кастриоти или Ђурађ Кастриотић) син српског оца и српске мајке. Овај данас заборављени или прећутани податак наћи ћете у давним издањима Енциклопедије Британике и Велике француске енциклопедије, као и у многим војним и историографским изворима из других европских земаља. То је још један од додатних разлога за моје и за наше противљење нелегалном чину признања Косова. А ја лично, као становник савремене Европе и као присталица традиционалних европских вредности, морам и лично да се успротивим таквом чину. Наша два народа током двадесетог века нису били, благо речено, најблискији, било је много конфликта и пре Првог, и током Првог, и током Другог светског рата, а по мом мишљењу, разлози за те конфликте су нестали, и они су прошлост. Данас се Аустрија сукобљава с растућом централизацијом у оквиру Европске уније и са многим проблемима друге природе. Ову растућу централизацију подржавају глобалистички процеси који се истовремено одвијају на нивоу целога света, при чему слаби суверенитет држава, губи се национални идентитет и угрожавају се индустријски и економски интереси држава. Европски народи, због оваквог стања, трпе и пате. Због свега тога поново истичем да признавање Косова и Метохије као независне државе није ништа друго него још један снажни удар на суверенитет Србије и српски идентитет. Доводи се државност Србије у питање, међутим, наглашавам да питање Косова и Метохије није питање које се може на брзу руку решавати по европским салонима! Такође, мора бити свима познато да је Србија део Европе, и то веома значајан део Европе, као и да Европа није само Европска унија. Погрешно је овакво схватање. Европа је много више од Европске уније, а природно се подразумева да тој Европи припадају и Србија и Русија.
Да ли у земљама ЕУ које су признале независно Косово постоји свест о последицама тог чина?
- Нажалост, признајући Косово као независно, следећи и спроводећи политику Европске уније, Аустријска савезна влада није поштовала одредбу о неутралности Аустрије, нити је слушала глас сопственог народа. Подсећам на пророчке речи бившег канадског амбасадора Џејмса Бисета који је упозоравао да не треба извршавати све захтеве НАТО на Косову и имам у виду, пре свега, преко 150 срушених православних хришћанских цркава и манастира, које су порушене после 1999. године. Он је своје упозорење изрекао јер је наглашавао да ће настанак ”Велике Албаније” трајно дестабилизовати и Балкан и Европу. Поред неприхватљивог става једног дела влада земаља-чланица Европске уније које одобравају кршење државног суверенитета Србије, треба нагласити и економску неодрживост Косова као независне државе, јер се за његов опстанак, поред силне међународне логистике, улажу и милијарде евра из различитих и често непознатих извора. Све ово доказује да Косово једноставно не може да преживи самостално као независно, тј. не може да опстане ван састава Србије. С друге стране, на Косову се већ успоставља једна снажна организација, једна снажна корпорација међународних криминалаца, шпекуланата и варалица. Током јучерашње посете Београду и још неким регионима Србије пренео сам заједно са својим сарадницима саговорницима снажна уверавања да је Србија веома значајан део Европе и да она има обавезу да чува своју територију и штити људска права својих грађана. Треба нагласити да се косовски проблем може одразити и на суверенитете многих чланица Европске Уније, па су због тога велики број европских држава одбиле да признају независност Косова. Наводим пример Румуније, Словачке, Грчке. Поред тога, велики део грађана у оним државама које су се одлучиле за признање независности Косова протестује због политике сопствених влада. Када бих ја лично био на месту аустријског канцелара, прво што бих учинио је повратак неутралности Аустрије и поништење незаконитог акта о признању независности тзв. државе Косово! Моје мишљење дели један велики део Аустрије, аустријске јавности, за који сматрам да има снагу, а и политичку будућност. Овакво слично размишљање нашао сам и овде у Србији, иако Србија пролази кроз бурне политичке и економске проблеме. Због оваквог става Европска Унија не би смела ни на који начин са санкционише Србију или да је уцењује, већ напротив, морала би и финансијски да подржава обнову и изградњу инфраструктуре у Србији. Зато је и моја жеља и жеља мојих сарадника да економску сарадњу са Србијом остваримо на најбољи могући начин. То је био и један важан разлог ове наше посете Србији. Могу да вам кажем да уз нас стоји један јак тим инвеститора и економских стручњака који су спремни да подрже Србију и уложе у њу свој капитал и да омогуће економски напредак ваше земље.
Господине Штрахе постоји ли алтернатива оваквој ЕУ, за који многи у Србији тврде да „нема алтернативу“. Има ли шансе за Европу са великим Х – хришћанску Европу?
- Ја као лидер Слободарске партије Аустрије обећавам вам да ћу увек иступати као критичар погрешних схватања представника данашње Европске Уније и да ћу се залагати за једну друкчију Европу, Европу као отаџбину онакву какву ју је видео и какву је желео генерал Де Гол. Наглашавам да се залажем и да ћу се залагати за хришћанску Европу, Европу хришћанских вредности, јер садашњој Европи прети неконтролисана и снажна исламизација. Поред тога залагаћу се за очување традиционалних европских моралних вредности, а против некритичког увођења новина које ове традиционалне вредности руше. Данашњи представници Европске Уније, нажалост, не одупиру се утицајима који стижу из Сједињених Америчких држава и некритички прихватају многе од тих утицаја, тако да изгледа као да се овде успоставља неки нови Пакс Американа. То смо јасно видели и на примеру Косова и Метохије. Као челник Слободарске партије Аустрије обећавам Србији да ћу се залагати за очување њених интереса све док предводим своју странку. Потребно је да нагласим да се залажем за права и интересе српског народа и ван Србије, у Републици Српској, Црној Гори, јер разумем потребу српског народа и његову жељу да сачува себе и сопствене интересе на Балкану. Када кажем ово, подразумевам сопствено залагање за интересе сваког народа на тлу Европе, не само Срба, већ и осталих, свих европских народа, јер сматрам да сви народи треба да имају једнака права, а не да постоји разлика у третирању једних у односу на друге. Ово говорим као искрени европски патриота. Процес признавања независног Косова може да проузрокује, понављам, велике проблеме, јер многи региони у Европи могу да пођу тим путем. Ми у Аустрији смо имали проблем с Јужним Тиролом почетком двадесетог века, када је Италија вршила пропаганду са сличним циљем који су имали Албанци на Косову, али срећом, извршен је референдум, и Јужни Тирол је остао у саставу Аустрије, при чему су и тада, као и сада права грађана којима је матерњи језик италијански апсолутно заштићена. На такав начин морају бити заштићена права припадника свих народа. Ово се, наравно, односи на српски народ ма где он живео.
Господине Штрахе постоји бојазан да процес даљег територијалног цепања није завршен и да се нови проблеми могу очекивати у Војводини?
-Што се тиче питања Војводине, нажалост, поседујемо поуздане информације да се у појединим круговима Европске Уније одвијају процеси који треба да доведу до узбуркавања политичке сцене. У тим процесима учествују и поједини српски политичари. Међутим, по нашем мишљењу, цела Србија мора бити подједнако потпомагана у економском и привредном погледу, а не само један регион, већ сви, како они развијени, тако и они неразвијени, како би се смањила незапосленост која је, према нашим информацијама, на југу у појединим регионима двоструко већа него у Војводини. То је услов за настанак сигурности и стабилности целога друштва. Наш мото је увек био да се патриоти из читаве Европе из свих европских земаља окупљају, јер само тако уједињени можемо помоћи Европи, спречити агресивну наступајућу исламизацију, очувати националне и културне идентитете и борити се против негативних тенденција у садашњој Европској Унији. Један од начина да се ово постигне је образовање различитих лобија који неће бити подложни манипулацији, а који ће се залагати за остварење заједничких интереса. Још једном понављам, драги пријатељи, Европа је већа од Европске Уније и због тога морамо да одржавамо контакте и успостављамо везе и са људима у другим деловима Европе, јер само уједињени можемо да очувамо традиционалне европске вредности.
Како оцењујете ток и резултате Ваше досадашње посете Србији и шта бисте могли да предложите ради побољшања наше узајамне сарадње?
- Веома сам одушевљен пријемом који сам овде имао. Упознао сам два градоначелника у Војводини, потпредседника најјаче странке у Србији Српске радикалне странке, господина Томислава Николића, министра Велимира Илића. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије нас је примио у Патријаршији, и сусрет с њим ме је дубоко гануо, као и митрополитова беседа, све то је за мене била велика част. Разговарали смо и о политичким проблемима, о Европској Унији и Косову. Имали смо сусрете и са привредницима, и чланови наше делегације су били аустријски привредници и бизнисмени. Расправљало се о могућностима привредне и економске сарадње Србије и Аустрије.
Какви су резултати Ваших контаката с господином министром Велимиром Илићем који је члан Владе и да ли је најављена конкретна сарадња, а какви са Томиславом Николићем, вођом српске опозиције?
-Оба политичара су ме срдачно примили и показали велико интересовање и разумевање за све теме о којима се разговарало. Николић је представник народа који штити интересе сопствене државе, који се, колико схватам, не залаже за пуку распродају Србије Европској Унији. Ако се улази у Европску Унију, онда се улази с поносом и достојанством. Николић је спреман да прихвати Европску Унију под условом да не буде никаквих уцењивања. Министар Илић нас је веома озбиљно схватио и прихватио, разговарали смо о важним економским и привредним стварима, о заједничким пројектима у области инфраструктуре, изградње аутопутева, улица, бизнис-центара, подршке у области индустрије, о заштити животне средине и екологији. Врло су битни пројекти који обухватају изградњу постројења за рециклажу и складиштење отпада, јачање српских лука на Дунаву и добијања енергије из нових извора као што је биомаса. Веома смо задовољни разговором.
Да ли је могуће да на нивоу Европе дође до обједињавања и образовања блока народних партија које имају сличан програм као Ваша странка и да ли постоји сарадња међу таквим партијама данас?
- Пре три године у Бечу смо имали конференцију на којој смо успоставили партнерство четири велике партије: француске, белгијске, односно фламанске, аустријске и бугарске. У току је успостављање контакта с партијама из Данске, Ирске, Велике Британије, па и Украјине, Грузије, Русије, ево сад и Србије. Ми сви се залажемо за нову европску перспективу и за очување хришћанске Европе. Наше је гесло: патриоте европских земаља, уједините се. Ми не желимо исламизацију Европе, желимо Европу као отаџбину свију нас.
У случају нове ескалације насиља на Косову и могућег погрома над преосталим Србима, како ће реаговати Ваша партија, да ли ће стати у одбрану Срба, узимајући у обзир да Аустрија има своје полицијске снаге на Косову и Метохији?
- Ново насиље великих размера представљало би праву катастрофу која би на сваки начин морала да буде спречена. УН имају обавезу да спрече било какво насиље, јер то би било кршење међународног права, исто као што је било и бомбардовање Србије 1999. године и војна акција против Ирака. Овакве методе бесправног насиља постају, нажалост, све чешће, и ми морамо да нађемо начин да им станемо на пут.
Захваљујем Вам у име Геополитике и желим сваки успех у даљем раду, надајући се да ће Вас Срби који живе у Аустрији такође подржати својим гласовима.
-Желео бих још да додам да су Руси и Срби одувек били део Европе, док се Турска не може сматрати делом Европе, ни географски, ни културно. Геополитички и Русија и Србија позитивно припадају Европи и могу да се поносе својом европском културом и доприносом европској историји. Стога, имају свако право да се укључе у ону Европу коју настојимо да изградимо!
Геополитика број 25. 7.5.2008.
