О стању у САД након председничких избора, кључним предстојећим активностима и плановима Доналда Трампа, избору кадрова за нову администрацију, као и о могућем утицају политике новог председника на америчко-српске односе, специјално за Геополитику из Америке пише проф. др Љупка Катана. Илом Маск је визионар. Он је човек будућности и садашњости. Трамп и Маск су повезани истим идејама и циљевима.
Пише: Проф. др Љупка Катана
Тешко је пружити тачне прогнозе да ли ће нова Трампова администрација бити мало повољнија за Србе и бар мало релаксирати америчко-српске односе.
Оно што је извесно јесте да Срби имају много веће шансе за повољан третман под Трампом него да је уследио наставак администрације Клинтон-Обама-Бајден.
Оно што је важно у наступајућем периоду јесте да Сенат САД мора гласањем потврдити око 200 „председничких именованих лица“ укључујући све чланове кабинета, амбасадоре и независне регулаторне комесаре. Сада када републиканци имају већину гласова у Сенату, биће лакше да Трампови поједини намештеници попут Гренела буду потврђени на функцији.
Када је у питању улога Елона Маска (Elon Musk) и питање колико је он заправо допринео Трамповој победи, треба истаћи да је Трамп рекао да ће именовати Маска на неку функцију која би побољшала ефикасност и рад америчке владе. Маску би било тешко да са својим великим корпоративним уделом преузме кабинет или неку другу позицију са пуним радним временом. Морао би да прода или стави сву своју имовину у „слепо поверење. “ Вероватније је да би се могла основати истражна комисија „са скраћеним радним временом“ која би се бавила питањима реорганизације владе.
У том смислу Маску може бити додељена једино улога саветника, али не и место у Сенату и та позиција не би била плаћена.
С друге стране, идеја новоизабраног председника Трампа да се успостави оделење под Елоном Маском, који би побољшао ефикасност владе, односно елиминисао неефикасност и отклонио “отпад” у савезној влади Америке није нова, што се може погледати у Грејс комисији у време председништва председника Роналда Регана (видети више о: “The Private Sector Survey on Cost Control (PSSCC), commonly referred to as the Grace Commission”).
Илом Маск је визионар. Он је човек будућности и садашњости. Човек окренут технолошком развитку али и усмерен ка породици што је одличан спој за некога ко би у будућности могао бити један од прикључених саветника у новој администрацији. Трамп и Маск су повезани истим идејама и циљевима.
У томе је велика предност навике Доналда Трампа, да у свему размишља као бизнисмен, па тако и у политици. Он сада посебно има на уму да у бизнису, исто као и у политици се увек треба окружити људима од поверења. Речју људима са истом визијом и циљевима, са истим или сличним победничким начином размишљања. То је нешто што је , чини ми се, својствено Трампу.
Као закључак можемо да кажемо да је Маск имао утицаја, али суштина је да обичан Американац, укључујући и српску заједницу, посматра Трампа као неког ко “враћа средњу класу”, ко обичним људима враћа долар у џеп, једноставније речено.
Додатно, чини се да је за први долазак Трампа на власт, између осталих, посебно заслужан Стив Бенон, као неко ко је утицао на дизајн идеолошке платформе и разумео утицај друштвених мрежа, а да је заслужан и за овај повратак, на организационом, маркетиншком, финансијском плану и утицају на изборну кампању. Бенон је био стратег вођења кампање за председника, стога му треба дати признање за одличан рад.
Када су у питању задаци новоизабраног председника, главни Трампови кораци на домаћем терену од сада на даље биће:
· Смањење пореза за грађане
· Утицај предложених тарифа на домаћу економију
· Реформа имиграције
· Електрична индустрија и климатске промене.
С друге стране краткорочна спољна политика Трампових потеза коју треба посматрати односиће се на следеће:
· Конфликт између Украјине и Русије
· Израел и Хамас и Хезболах ситуацију
· Кина и Тајван ситуацију.
У медијима се увелико спекулише о односу Трампа и премијера Израела, о договорима који ће уследити или не. Такође, пише се о следећим корацима Трампа према Украјини и Русији, будући да је претходна администрација имала одређени став. Председници обе ове државе су честитали председнику Трампу победу и пожелели мир. Какво ће решење уследити за многе конфликте којима још увек сведочимо, то ћемо свакако видети у наступајућем периоду.
Кључне предстојеће активности новог председника
Оно што је овде важно нагласити јесте да Трампу предстоје одређене кључне активности за новоизабраног председника. Потребно је да он именује позиције доносиоца кључних одлука.
Током предстојеће две недеље одређена места у новој администрацији треба да буду попуњена, због чега Трамп треба да приступи задатку:
1. Да именује места у кабинету.
2. Да попуни националне и независне агенције и органе у влади, те места шефова регулаторних агенција.
3. Да попуни места у амабасадама и посебно у главним НАТО државама. Кључни градови у овом смислу су: Лондон, Париз, Москва, Јапан.
4. Да именује једну од најважнијих позиција а то је саветник националне беѕбедности, будући да је то особа која би се свакодневно састајала са председником.
5. Место амбасадора Уједињених нација.
Другим речима Трамп сада мора да попуни 200 кључних позиција у наредне две недеље. Такође да именује додатних 1800 позиција, дакле укупно неких 2000 места.
Одређене кључне позиције он је већ попунио, што се може испратити на дневном нивоу и кроз вести пристигле из Вашингтона.
Приступ спољној политици Доналда Трампа
На основу истраживања вођеног током предавања са студентима, могуће је сагледати приступ дипломатији новоизабраног председника Доналда Трампа, који се махом темељи на неколико најважнијих аспеката:
У следећој табели може се видети о чему је реч:
Кључни аспект
Опис
Политика „Америка на првом месту“
Трампова спољна политика истицала је национални суверенитет, дајући приоритет интересима САД, економској добити и безбедности над мултилатералном сарадњом. Ово је често доводило до више трансакционог приступа дипломатији.
Нестандардни дипломатски стил
Трамп је рушио традиционалне дипломатске норме, често користећи директан, понекад конфронтациони језик. Често је заобилазио успостављене дипломатске канале, ослањајући се на личне сусрете и друштвене мреже (посебно Твитер) за комуникацију.
Фокус на билатералне споразуме
Преферирао је билатералне споразуме у односу на мултилатералне, верујући да ће на тај начин САД имати јачу преговарачку позицију. Ово је било очигледно у његовом приступу трговинским односима, као што су односи са Кином и прерада НАФТА споразума (довела до УСМЦА).
Трговински ратови и царине
Трампова спољна политика укључивала је интензивну употребу царина, посебно против Кине, као део стратегије за решавање трговинске неравнотеже и заштиту америчке индустрије. Ово је означило помак ка национализацији економије.
Повлачење из мултилатералних институција
Трамп је повукао САД из неколико међународних споразума и организација, као што су Париски климатски споразум (што му је било замерено са више страна), Ирански нуклеарни споразум (JCPOA) и СЗО. Изразио је скептицизам према НАТО-у и доводио у питање улогу САД као примарног глобалног лидера.
Дипломатија са непријатељским нацијама
Трамп је тражио директне дипломатске односе са ауторитарним лидерима, као што је лидер Северне Кореје, примера ради и настојао да преговара директно, без ослањања на традиционалну дипломатију. Иако револуционарни, ови напори су углавном остали неуспешни.
Политика према Блиском истоку и Абрахамови споразуми
Његова администрација је посредовала у нормализационим споразумима између Израела и неколико арапских нација (УАЕ, Бахреин, Судан, Мароко), са нагласком на изолацији Ирана и формирању савеза против њега, уместо решавања израелско-палестинског сукоба.
Промена у односима са савезницима и традиционалним партнерима
Трампове политике су често биле непредвидиве за традиционалне савезнике, који су понекад били под притиском да повећају своје трошкове за одбрану (НАТО савезници) или да прихвате повољније трговинске услове за САД. Овај приступ је довео до тензија са европским савезницима али и са другима. Персонализована (у много чему нова) дипломатија
Трампова спољна политика често се одликовала његовим личним односом (или недостатком истог) са лидерима других држава. Његови односи са лидерима попут Владимира Путина, Си Ђинпинга или Ким Џонг-уна били су упечатљиви, понекад и контроверзни.
Такав приступ дипломатији односно унутрашњој политици али и међународним односима, био је обележен најпре фокусом на националне интересе, затим по питању избора - директним ангажманом и нестандардним тактикама. Трамп је често је давао предност билатералним односима међу државама, што је добро будући да међународни односи почивају на добрим темељима спољнополитичке праксе. Такође на економском интересу, државе изнутра и смањеној посвећености глобалним институцијама. Овај приступ је био поларизујући, са присталицама које су хвалиле његову одлучност, док су критичари тврдили да је тиме нарушио дугогодишње савезе и ослабио кредибилитет САД на светској сцени.
Међутим треба нагласити да, када је реч о политичкој идеологији, Трамп је више изолациониста и окренут је саморазвоју Америке на унутрашњем нивоу. Као бивши привредник, он уме са новцем и из тог разлога не види ваљаног разлога за узалудно трошење на безизлазне конфликте и војну подршку одређених страна, већ за улагање управо у билатералне или мултилатералне односе.
Оно што предстоји јесте да видимо шта ће бити сада када видимо да су републиканци освојили већину у скупштини. Ако они освоје заједно већину, тј председништво, Сенат и скупштину, онда је то повољна ситуација за изабраног председника на основу које ће лакше доносити даље одлуке.
Новембар 2024.
Чикаго, САД
(Chicago, Illinois)
