Актуелно

Ураган Хелена 2024/ФОТО: Wikipedia

Да ли је климатско оружје проузроковало природну катастрофу у областима САД богате литијумом?

Крајем септембра ураган Хелена погодио је неколико америчких држава: Флориду, Џорџију, јужну и северну Каролину, Тенеси и Вирџинију. Ураган je био рекордних размера. Ветрови и падавине заједно су претвориле торнадо у готово незамисливу катастрофу која се протезала више од 800 километара у унутрашњост од обале Флориде.

Званични државни подаци кажу да је природна катастрофа усмртила 315 особа, док независно јавно мњење, припадници Националне гарде и извештачи са терена, говоре да је број погинулих знатно већи, да се броји чак на хиљаде људи, тако да је врло вероватно да прави број мртвих можда никада неће бити познат. Ко заправо говори и

Ураган је опустошио и поплавио град Ешвил (Северна Каролина), са око 94 000 становника, који се налази на око 700 метара надморске висине, што одмах указује на аномалију, јер је необично да на том узвишењу дође до поплаве библијских размера. Аутору чланка писао је пријатељ из САД: „Годинама сам живео веома близу тог краја, никада нисмо имали урагане или поплаве, а исто су ми причали мештани који су ту живели генерацијама.“  

Ешвил се налази на милијарде вредном литијуму. Две компаније, “Пиедмонт литиjум” и „Албемарл корпорација“, планирају да у наредним годинама отворе руднике литијума у ​​држави Северна Каролина. Обе ове компаније контролишу „Блек Рок“ и „Вангуард“. Становништво Ешвила успротивило се годинама уназад отварању рудника. 

Амерички министар одбране Вилијам Коен, признао је 1997. да постоји технологија за контролу времена, укључујући земљотресе и вулкане. Иако није рекао о којој је технологији реч, зна се да је у питању ХААРП, (скраћеница за Програм активног ауроралног истраживања високе фреквенције). Од 2015. године, то је званично пројекат Универзитета „Аљаске Фербанкс“, са циљем истраживања јоносфере – највиши, јонизовани део Земљине атмосфере. Постоји дуга историја модификације времена и геоинжењеринга климе. 

Истраживачки новинар, Ериц Хекер, који је радио је за „Raytheon Technologies Corporation“, амерички мултинационални конгломерат за ваздухопловство и одбрану, на станици Јужног пола, изјавио је да су климатски геоинжењеринг и модификација времена веома савремено техношошко оружје, са сигурношћу злочин против човечности. У интервју на Јутјубу Хекер каже: „Метеоролошке машине на станици Јужних полова могу да контролишу земљотресе, време и климу. Они могу да измишљају и усмеравају земљотресе, урагане, тајфуне и циклоне, било где у свету. Поред тога, постоји и контролни торањ неутрина. Неутрини су сићушне субатомске честице, које се често називају честице духова, јер једва да комуницирају са било чим другим. Неутрини се могу користити као високофреквентни предајници енергије. Енергија која ствара земљотрес или олују може се преносити буквално било где у свету“. (https://youtu.be/2Jn2iAvFg-U?si=YXzo_pooYN56NaIv)

Према Геолошком заводу САД, Сједињене Државе имају преко 6 милиона тона идентификованих ресурса литијума. Већина овог литијума је идентификована у Кингс Мaунтину (Северна Каролина), чак се верује да је један од највећих ресурса на свету.  СИ-EН-БИ-СИ објавио је 3. маја текуће године чланак Спенцера Кимбола, да је     „Албемарл корпорација“ планирала првобитно да крајем 2026. отвори рудник Кингс Моунтаин, како би повећала домаћу производњу литијума и подржала амерички ланац снабдевања батеријама за електрична возила. Услед пада цена литијума на светском тржишту, компанија је померила отварање рудника за каснији временски период. „То ће бити каснији датум“, мишљења је Ерик Норис, председник одељења за складиштење енергије у „Албемарлеу“. „Мало смо успорилили, с обзиром на забринутост коју имамо због пада цена, али још увек напредујемо. Није да смо се зауставили. Немамо прецизан датум када ће Кингс Маунтин постати оперативан. Компанија се спрема да започне процес издавања дозвола, који ће трајати две године. Изградња ће бити вишегодишњи подухват пре него што рудник буде оперативан“, наводи Норис.

„Албемарл“ је био под притиском пошто су глобалне цене литијума пале за више од 40% од прошле године и 81% у односу на максимум из 2022. године, што је приморало компанију да прилагоди планове ширења. Кент Мастерс, извршни директор „Албемарл корпорације“, каже: „Цене литијума треба да буду на минимум 20 долара по килограму да би оправдале инвестиције. Просечна цена у 2023. била је 15 долара по килограму.“  

Највећи проблем за рударске компаније преставља како убедити становништво Кингс Маунтина да отварање рудника неће штетити здрављу људи и уништавању животне средине. Народ који живи на овом подручју, не жели отварање рудника, што су више пута показали разноврсним видовима протеста. Без обзира на грађански отпор, Министарство одбране САД склопило је прошле године 90 милиона долара вредан споразум са „Албемарл корпорацијом“, за повећање домаће производње литијума за национални ланац снабдевања батеријама, конкретно из Кингс Маунтина. Taкође је и ова област претрпела велике људске и материјалне штете у недавном урагану.

Дубока држава је спремна погази сва међународна људска права и принципе, не хајући за жртве и последице, само да би дошла до плена (природног ресурса). Један од многобројних примера је Боливија. 

Прошле године, током посете Мексику, бивши председник Боливије Моралес је тврдио да би минерал требало да буде у рукама појединачних земаља, а не приватног сектора. „Одлучили смо, као држава, да индустријализујемо литијум. Унајмили смо стручњаке и покренули смо велику индустрију, а онда је дошао државни удар. Амерички конгресмени су признали да је државни удар био због литијума.“

Док америчка Влада троши милијарде на стране ратове и илегалне имигранте, здравље и благостање америчког народа није приоритет, нарочито оних становника који живе на земљи богатој минералима. Као у свим државама, тако и америчком политичком сценом владају људи из сенке, који не хају да посегну за свим могућим средствима зарад остварења испланираних геостратешких циљева. 

Најновија дешавања са потенцијалним отварањем рудника у држави која је светска политичка сила, наводи нас да гласно размишљамо: да ли су Срби заиста толико наивни и глупи, да поверују  Рио Тинту, државним (колонијалним) органима Србије и свим заговорницима пројекта „Јадар“, да се рудник може отворити уз поштовање највиших домаћих и међународних стандарда заштите становника и животне средине?  

Милан Старчевић