Свет
Amerikanac Džon Perkins, autor senzacionalne knjige "Priznanje jednog plaćenog ekonomskog ubice", govori ekskluzivno za Geopolitiku
Najvažniji zadatak za ekonomskog plaćenog ubicu je da otkrije sve one zemlje Trećeg sveta koje imaju resurse za koje su zainteresovane američke korporacije (uzmimo primer nafte), zatim tim zemljama Svetska banka ili njoj slične institucije dozvoljavaju ogromne pozajmice. Ali, novac ne ide direktno u tu zemlju. On pre ide američkim kompanijama koje grade moćne fabrike, industrijske komplekse ili preduzimaju druge grandiozne infrastrukturne projekte u toj zemlji. Zemlja, naravno, završava tako što upada u ogroman dug koji ne može da izmiri. Tada mi ekonomski plaćene ubice idemo nazad u tu zemlju i kažemo: "S obzirom na to da ne možete da platite svoje dugove, dajte nam ono od čega živite – prodajte vašu naftu, po niskim cenama, našim naftnim kompanijama. U nekim situacijama u kojima mi nismo imali uspeha, agenti – šakali, bili su poslati da sruše tu vladu ili eliminišu one lidere koje ekonomske ubice nisu uspele da podmite. To se meni dogodilo u Panami i Omar Torijos je bio ubijen kao rezultat toga. Ako bi i šakali podbacili, onda ide američka vojska – kao što je slučaj s Irakom.
Razgovor vodila: Sandra Maksimović
Ексклузивно
За Геополитику говори председник Централног извршног комитета Сверуске политичке партије «Јединствена Русија» Андреј Јурјевич Воробјов
Модернизација Русије на темељима руског конзервативизма
На конгресу партије у новембру извршено је дефинитивно уобличавање наше идеологије – руског конзервативизма. Међутим, овде нема никакве противречности са стратегијом модернизације. Ми смо за трансформације, за развој економског и политичког система земље, али се тај процес мора одвијати постепено, еволутивно, на темељу очувања и узимања у обзир наших културних и историјских традиција.
Примери Де Гола и Аденауера показују како се може постићи успех и произвести земљу у лидере на основу правих конзервативних вредности. Ми не можемо једноставно тек тако пренети западне матрице. Зато ми тежимо ка томе да, с једне стране, узмемо у обзир методологију и социјалне технологије, успешно коришћене у другим земљама, а да их, с друге стране, предложимо у својству бизниса руске вредности и традиције. Такав прилаз сматрам ефикасним.
Уго Гауденци, директор римског дневника „Ринашите“, говори за Геополитику
Ми Италијани имали смо проблем сличан Косову, а имамо га још; то је проблем Истре и Далмације. Ви знате да је Тито протерао из тих крајева 350.000 Италијана. Грешка ондашње Италије је та што је потписала чињенично стање. Још постоје општине, градоначелници у изгнанству, рецимо чувени модни креатор Мисони је градоначелник слободне општине Задар у изгнанству. Или, рецимо, Осимски споразум. Кажу нам: потписали сте одвајање Б зоне Трста. Ваша је грешка што сте потписали, али сте потписали. Настојте да никада не признате данашње чињенично стање на Косову и Метохији
Разговор водио (и превео): Драган Мраовић
Исламска диктатура на Блиском истоку
Спречавање позива за признање независности Косова од стране исламских држава, на које је крајем маја на самиту Организације исламске конференције у Дамаску позвала Саудијска Арабија, мала је, али врло важна победа Србије и њене дипломатије са министром Вуком Јеремићем на челу у онемогућавању једностраног признања јужне српске покрајина. Победа је, међутим, умногоме већа јер је извојевана против Саудијске Арабије, једне од најмоћнијих исламских држава и најважнијег савезника Сједињених Америчких Држава на Блиском истоку.
пише: Бранимир Ђокић
Путинизам је постао препознатљив политички правац и стратегија проистеклa из политичких и државотворних активности и феномена личности Владимира Путина. О билансу Путина као председника државе може се рећи да је за мање од деценије остварена унутрашња политичка и друштвена стабилност, а да је у међународним оквирима знатно ојачана позиција Русије. Економска ситуација у земљи је изразито побољшана, успостављено је политичко јединство земље.
Репортер Геополитике у посети Индији земљи између Запада и Азије
Након петонедељног маратона, у Индији је 16. маја окончано највеће гласање на свету – победом Конгресне партије. Резултати ових избора ће свакако значајно утицати на геополитичку равнотежу Азије и света. Са преко милијарду становника, моћном индустријом и позицијом азијског стожера, Индија се све више афирмише као једна од последњих великих суверених држава у свету. Али, шта ми знамо о том великом пространству, о његовом политичком и социјалном систему и стремљењима?
пише: Слободан Деспот
Ексклузивно
Данијел Естулин, чувени познавалац Билдерберг групе говори за Геополитику
Све тајне Билдерберга
Недавно заседање Билдерберг групе у Атини поново је пробудило велико интересовања светске јавности за рад ове неформалне групе најутицајнијих људи на планети. Многи сматрају да је Билдерберг група у ствари «светска владу у сенци», док други у таквом ставу виде још једну од неутемељених «теорија завере». То је био више него довољан разлог да Геополитика уради интервју са Данијелом Естулином.
Од 14. до 17. маја у Грчкој, у атинском предграђу Вуљагмени у хотелу „Астир Палас“, у повећаној тајности, одржано је редовно заседање Билдербершког клуба. Место сусрета обезбеђивали су бродови обалске заштите и специјална група ронилаца, два авиона Ф-16 и полицијски хеликоптер. Један од најпознатијих познавалаца ове групе, канадски публициста Данијел Естулин, аутор књиге "Клуб Билдерберг" и ове године обратио се новинарима у Грчкој, најављујући да ће тема скупа бити економска криза. Естулин је најавио два сценарија развоја економске кризе, од којих би први представљао "депресију која свет уводи у деценије мучне стагнације, пропадања и сиромаштва", а друга би, према препорукама "Билдерберга" требало да буде краћа депресија која би утрла пут у нови, одрживи економски поредак, са мање самосталности, али већом ефикасношћу". Естулин је преко својих "инсајдера" унутар "Билдерберга", претходних година утврдио да је светска економска криза претходно била испланирана управо на овим састанцима 2006. године у Канади и 2007. године у Турској.
