Марсел Шерер, посланик Народне партије из Швајцарске, говори за Геополитику
Одбрана швајцарске неутралности
У ово време економске кризе чланице ЕУ и САД, увидевши да су им новчане залихе при измаку, траже „ново тржиште новчаног фонда“, па због тога инсистирају да Швајцарска дозволи приступ тајним клијентским банкарским рачунима. Моје је мишљење да никако не би требало да попустимо пред њиховим претњама. Јер ми живимо од тога да људима у Швајцарској гарантујемо право на приватност, без завирања у њихове животе. Будемо ли подлегли притисцима, изгубићемо наш углед у свету.
развовор водио: Милан Старчевић
У идиличном месташцу Хиненбергу, у швајцарском кантону Цугу, на великопоседничком имању живи господин Марсел Шерер заједно са својом петочланом породицом. Он је пета генерација Шерерових који настављају традицију пољопривредне задруге. Са својом породицом и радницима води пољопривредно добро, са тежиштем на товљењу свиња и воћарству. Као човек од угледа и вишедеценијског искуства добио је место у управи Сељачког савеза кантона Цуга. Марсел Шерер је савезни посланик Швајцарске народне партије и један од утицајнијих људи у Председништву његове партије у кантону Цугу.
У последње време расте притисак САД и Европске уније на Швајцарску да омогући увид у тајне банкарских рачуна многих страних држављана који свој новац држе у швајцарским банкама. Чуле су се и претње које су чак ишле до тога да се Швајцарска стави на црну листу са осталим „непослушним државама“. Други неутрални извори тврде да САД и ЕУ свој крах због лоше економске политике, која је узроковала финансијску кризу ширих размера, желе пребацити на неког другог.
- У ово време економске кризе чланице ЕУ и САД, увидевши да су им новчане залихе при измаку, траже „ново тржиште новчаног фонда“, па због тога инсистирају да Швајцарска дозволи приступ тајним клијентским банкарским рачунима. До сада је све то са наше стране функционисало добро и постојао је договор с осталим државама, да се новац од људи, који га држе у швајцарским банкама, заштити и да им се загарантује интимност. Али, времена су се променила, гледа се само сопствени интерес, па самим тим и притисак на нашу земљу по овом питању је огроман, пре свега од Америке, Немачке и ЕУ. Моје је мишљење да никако не би требало да попустимо пред њиховим претњама. Јер ми живимо од тога да људима у Швајцарској гарантујемо праву на приватност, без завирања у њихове животе. Будемо ли подлегли притисцима, изгубићемо наш углед у свету. Пошто смо поменули и актуелну светску економску кризу, додао бих да ће она, по мени, у скоријој будућности бити још израженија. Она неће заобићи ни Швајцарску. Можда ће се криза ублажити неким економским мерама, што ће довести до тога да човечанство помисли како је то све био плод несрећеног времена а не погубне политике великих светских сила. И ово још један од разлога што Швајцарска своју економију не сме повезати са САД и ЕУ, него деловати колико је то могуће самостално. Захваљујући таквој политици, ми не осећамо толику економску кризу и код нас је стање још стабилно.
Посматрајући спољну политику Швајцарске минулих година, приметно је да она полако али сигурно све више губи своју неутралност. Ова констатација је посебно дошло до изражаја признавањем тзв. државе Косово, и овај чин је противречан уставном уређењу државе. Зашто и ко је у име Ваше земље заборавио речи највећег швајцарског светитеља и зачетника идеје швајцарске неутралности Брудера Клауса: „Не гурајте своје руке у туђе послове“?!
- Да, тачно... Брудер Клаус је још имао обичај да нашим сународницима каже: „Не градите ограде предалеко“. То је била његова изрека, са којом се ја слажем. То што ми тренутно радимо, на пример признавање Косова као државе, па онда мешање на Блиском истоку у сукоб између Израелаца и Палестинаца, у великој мери је то све кривица наше министарке спољних послова Мишел Калми Реј, која себе жели промовисати са оваквим испадима на велику штету наше неутралности. Ту нашу привилегију да будемо изван „свих сукоба“, не смемо изгубити, јер с времена на време имамо посредничку улогу у спорним међународним преговорима, а то можемо само ако не будемо пристрасни. Чим се партијски определимо за једну страну, што је био случај на Косову, доводимо своју неутралност у питање, односно она је изгубљена. Зато се морамо вратити својим вредностима и квалитетима које поседујемо, а они се не манифестују у томе да водимо ратове, него да посредујемо тамо или овамо где је то потребно, без намере да будемо помагачи некоме.
Деценијама сте веома успешни и цењени пољопривредник. Швајцарска важи за државу са јаким сеоским домаћинствима и стабилним економским просперитетом, па многи у овој привредној грани виде и здрав темељ на коме се држава ослања. Каква је, по Вама, будућност швајцарског села?
- Будућност швајцарског села ће у великој мери зависити од тога хоћемо ли са Европском унијом потписати споразум о слободној трговини. Ја сам жестоки противник такве једне трговине са ЕУ јер ми код нас имамо сасвим други ниво заштите стоке. Код нас се стока и, то можете у свако доба видети у нашим шталама, знатно боље одржава него што је то случај у многим другим државама. Издвајамо и више финансијских средстава за очување природне средине, што се на крају исплати и донесе добру пољопривредну сезону. Такође, тежимо и ка вишим етичким условима на нашим пољоприведним добрима, па када се све сабере, долазимо до закључка да се ништа од овога наведеног не може поистоветити са политиком ЕУ. Ми из споразума о слободној трговини са ЕУ нећемо имати користи – једнострано ће само ЕУ зарадити на нашој муци. Сигуран сам да уколико се, ипак, одлучимо на аграрни споразум са Европом, да ће 50 одсто сеоског домаћинства бити принуђено да у што скорије време обустави своје радове. У нашој швајцарској традицији је одувек било тако да смо унапређивали како мале, тако и велике сеоске породичне ћелије, које су биле основ здраве нације. Бојим се да ће са договором са ЕУ, када се будемо отворили, а притом се нећемо одрећи наших већ горенаведених параметара у производњи стоке, довести себе до краја зида и многа домаћинства ће бити принуђена да обуставе своје задруге. Црно нам се пише ако потпишемо споразум о слободној трговини са ЕУ, па ћу због тога сву своју енергију усмерити у борби против њега.
Швајцарска је окружена државама које су чланице Европске уније. У Вашој земљи има организација, друштвава и политичких левичарских странака са Социјалистичком партијом на челу које се залажу за приступање Швајцарске ЕУ. Док поједини сматрају да се уласком у „Бриселски комитет“ много добија, други опет веле да се може много изгубити. Којој страни дајете за право?
- Чињенично је стање да смо опкољени земљама ЕУ, да са њима имамо добросуседске односе, али то опет не значи да би и ми требало да приступимо Унији. Напротив, мислим да добри пословни партнери остају партнери иако нису у истој организацији. Сарадње може бити ако су партнери рапроправни и уколико један од партнера не постане слуга другом. Стога је садашњи наш систем уређења државе добар, јер тежимо да се ослањамо на своје сопствене снаге, сарађивајући притом са ЕУ. Не знам шта су аргументи оних који заговарају улазак Швајцарске у ЕУ. Као што знате, наша држава је конфедерација. Имамо своје кантоне, општине и они имају много тога да кажу, могу доносити и неке засебне законе, али све у складу поштовања Савезног устава. У седишту Уније у Бриселу размишља се централистички, што се и те како коси са нашим менталитетом грађана.
Погледајте само на шта личи Бундестаг у Немачкој. Он више ни у чему не одлучује у име грађана Немачке него се све одлуке доносе у Бриселу. Сада је у моди централизовање држава, сви о томе причају. Наш народ не размишља тако као челници ЕУ, навикао је на конфедеративно уређење, има своје историјске корене и жели их очувати. Наша земља је лепа, а она то није постала зато што је била чланица разних организација, већ напротив - што је водила самосталну политику независну од других. Ви сте поменули Социјалистичку партију као главну иницијаторку за приступање ЕУ. То је тачно, али ја ћу овде, нажалост, рећи да и партија која себе сматра конзервативном, а реч је Слободоумној демократској партији (FDP), даје повремено сигнале за приближавање Швајцарске ЕУ. Тиме се наноси велика штета нашој држави, а и народ се збуњује таквим ставовима тобоже једне конзервативне партије. Да је реч само о социјалистима, знали бисмо на чему смо. Они имају око 20 одсто гласачког тела, али пошто се и друге партије по питању ЕУ са њима идентификују, онда немамо јасну праву слику. Скренуо бих пажњу и на проблем да странци код нас брзо долазе у посед швајцарског држављанства. Из свега тога проистиче мултикултурно друштво, које само по себи доноси извесне проблеме, нпр. пораст криминала, губљење националног индетитета, итд.
