- Категорија: Култура
Луиђи Лука Кавали Сфорца (1922–2018) светско је име међу генетичарима. Кад је дипломирао медицину 1944, почео је да изучава генетику бактерија, а од 1948, кад се нашао на Кембриџу код Роналда Фишера, једног од најзначајнијих генетичара тог доба, посвећује се изучавању генетике људске популације.
- Категорија: Политика
Разговор водио: Слободан Ерић
Синиша Љепојевић, новинар и публициста, дугогодишњи дописник Танјуга из Лондона, аутор књиге ЕУ против Европе – успон и пад европског пројекта, говори за Геополитику
- Категорија: Политика
Мило Ломпар, српски историчар књижевности, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и председник Задужбине Милоша Црњанског, у интервјуу за Геополитику
- Категорија: Анализа
Слободан Деспот, познати српски интелектуалац из Швајцарске, даје одговор на једно од најтежих питања, које мучи не само Србе него све оне које се труде да промишљају на ову тему у Европи али и шире и изван нашег континента.
- Категорија: Анализа
Разговор водила: Невенка Стојчевић
Миодраг Вукумировић, генерал у пензији, председник УО Удружења грађана Народна слога у интервју за Геополитику.
- Категорија: Друштво
Друштво српских домаћина, сваке године у Текеришу организује Час историје. Нићифор Аничић, председник ДСД: Данас Србин не зна куд ће и на коју ће страну, препуштен је сам себи.
- Категорија: Друштво
Разговор водио: Слободан Ерић
За Геополитику говори др Алан Карлсон, председник Центра за породицу, религију и друштво “Хуард” из Америке
- Категорија: Свет
Пише: др Срђа Трифковић
Лето 1968. с правом се сматра културном, социјалном и моралном тачком преокрета у историји западне цивилизације. Произвело је морбидну опседнутост расом, класом, родом и сексуалном оријентацијом – специфичним обликом лудила које данас хара целим западним светом.
- Категорија: Свет
Разговор водио и са грчког превео: Глеб Марковић-Тодорић
Кириакос Велопулос, председник грчкe парламентарне партије Грчко решење, у интервјуу за Геополитику о глобализацији, Балкану, односима са Србијом и томе зашто је прво Грк па тек онда Европејац.
- Категорија: Економија
Пише: Тјери Мејсан
Производња је на Западу постала неисплатива, а „радионица света“ постала је Кина. Новац, и то немали, могу правити само банкари.
- Категорија: Анализа
Разговор водио: Слободан Ерић
Проф. др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији, у интервјуу за Геополитику говори о враћању служења војног рока, променама у ПВО и уценама Србије од стране НАТО и ЕУ
- Категорија: Друштво
Разговор водио: Слободан Ерић
Дамјан Кнежевић, оснивач организација Нема предаје Косова и Метохије и Народних патрола, говори за Геополитику да у Србији свакодневно борави између 20 000 и 50 000 миграната
- Категорија: Политика
Да ли ЕУ и Србија, због Косова као препреке за улазак у ЕУ, могу да постигну једну посебну врсту договора као што су то урадили Брисел и Лондон?
Излазак Велике Британије из ЕУ представља за Европу једно ново и драгоцено искуство.
Пише: Слободан Ерић
- Категорија: Политика
Проф.др Миломир Степић научни саветник у Институту за политичке студије у интервјуу за сајт магазина Геополитика
Украјина би уласком у НАТО била Дамоклов мач над Русијом
Разговор водио: Слободан Ерић
- Категорија: Политика
Промена власти у Вашингтону изазвала је забринутост у Србији да ће на Балкану поново бити главна мета америчке империјалне политике.
Иако су прижељкивали, Србима се неће испунити жеља да буду на маргини и периферији интереса америчке спољне политике.
Пише: Слободан Ерић
- Категорија: Политика
Геополитика преноси текст Јована Палалића, народног посланика, који је објављен у италијанском часопису Нација будућности
Да су Срби и Италијани чврсто бранили и следили само своје интересе и склопили снажан пакт, имали би уједињене историјске просторе и дуго деценија за јачање политичких, економских и културних веза. Источни Јадран и Балкан били би сасвим другачији. Јер, данас Ријека није ни српска ни италијанска, а Срба и Италијана у Далмацији и Истри има у траговима.
- Категорија: Политика
Магазин Геополитика у броју 109, пренео је делове текста проф. др Косте Чавошког у којем је утврдио како су Тито и КПЈ исцртали авнојевске границе.
Пише: проф.др Коста Чавошки
- Категорија: Друштво
Србија би требало, после дужег периода подређености, да крене у процес ресуверенизације – то јест повратка суверенитета у одлучивању, ослобађања Србије од страног утицаја.
Пише: Слободан Ерић
- Категорија: Друштво
Полазећи од природног, историјског и политичког права народа да живи у оквиру једне државе при чему то право Српског народа не осујећује права других и ценећи дух времена у којем живимо, које доминантно, и то ће бити протоком времена све израженије, карактерише идеја националне суверености која свој крајњи циљ има у образовању националне државе.
- Прва година председништва Касим-Жомарт Токајева у Казахстану
- Интервју: Андреј Фурсов
- Проф. др Андреј Иљич Фурсов, професор Универзитета Ломоносов, директор Центра за системско-стратегијска истраживања ИСАН, у интервјуу за „Геополитику“
- Протојереј ставрофор др Стоиљко Н. Кајевић, последњи живи атентатор на Тита, говори за „Геополитику“
- Енциклопедија Класично мачевање у IV књиге аутора Александра Станковића
- Срба је увек било довољно за поделе а мало за јединство
- 1968! Пола века једне дистопије
- „Дани руског филма” у Југословенској кинотеци
- Жан Клод Ларше, један од водећих француских православних теолога, говори за Геополитику
- Небојша Катић, економски консултант, аутор књиге Сурови нови свет, у интервјуу за Геополитику
