Мека моћ је ефикасан алат у међународним односима и Србија би требало да буде међу првима који ће га користити у будућности.
Пишу: Бранко Терзић и Љупка Катана
Нације могу проширити и побољшати своју позицију и углед међу глобалном јавношћу и руководством кроз имплементацију програма меке моћи.
Термин „мека моћ“ дефинисао је Џозеф Нај у делу из 2004. године: „Мека моћ: средства за успех у светској политици“. Из ауторовог угла описана је као „способност да се добије оно што се жели кроз привлачност, а не кроз принуду или плаћање“. Други аутори који заговарају приступ меке моћи, заједно са Најом су и Хендрик В. Онесорџ, Даниел Ф. Рунде или група кинеских аутора која описује савремени приступ Кине у апликацији меке моћи спољне политике најпре путем Конфучијевог института који нуди програме учења кинеског језика, културе и историје.
Из тог разлога многе земље активно промовишу различите програме меке моћи широм света са различитим степеном успеха, међу којима су културни програми најприступачнији. Нуђење часова језика и културног образовања, заједно са програмима размене, спадају међу уобичајене програме које спонзорише држава у оквиру конструкта меке моћи. Примери промоције националне филмске индустрије су још један од типова програма који финансирају, на пример, Ирска, Шпанија и недавно Турска са глобалним успехом.
Стога је концепт меке моћи препознат као ново и све значајније оруђе у међународној стратегији и дипломатској акцији једне државе. Њено спровођење зависи од кредибилитета гласника нације и истакнутих вредности, као и од атрактивности представљених културних изложби. Поред културе, политике и вредности, ефективно коришћење економских ресурса такође може бити ресурс који се користи у државном програму меке моћи, посебно за пружање материјалне помоћи, давање и/или филантропију.
Србија није била позната по употреби меке моћи. Свакако, репутацији Србије у глобалу су допринеле њене познате спортске звезде као што су Новак Ђоковић у тенису и Владе Дивац и Никола Јокић у кошарци, али ове атлете нису биле резултат ма каквих програма које је спонзорисала држава. Слично, Њ.К.В. Престолонаследник Александар својим добротворним активностима и породичним везама привлачи позитивну штампу са бројним шефовима држава у европским монархијама, укључујући новокрунисаног краља Уједињеног Краљевства Чарлса.
Треба истаћи да је Србија имала своје представнике концепта меке моћи и онда када овај термин није био уведен терминологијом. Личности попут српских културних представника у свету или научника попут Николе Тесле или Михаила Пупина, па и историјских дипломата и епископа (попут Николаја Велимировића као дипломате током Првог светског рата), свакако су примери на чијим активностима се може истражити деловање меке моћи код Срба у историји.
У основи сваке пројекције меке моћи је моћ убеђивања. Зато је важан одабир гласноговорника и поруке.
Србија још увек може да постави нека од својих културних добара на светску сцену. Културно благо које ће се делити на глобалном нивоу могло би да укључује извођење српског народног кола и хорова који уводе богату хорску традицију Србије у световну и литургијску музику. Поред тога, српска иконографија и дрвопрерађивачки занати, српска кухиња и дела савремених српских сликара привукли би заинтересовану публику. Српске драме преведене на енглески су такође кандидати за извоз у позоришне програме које спонзорише српска влада.
Други угао за српску пројекцију меке моћи могао би да буде ангажовање српских научних, образовних и културних института, као и размена српских научника и уметника са најпрестижнијим светским академијама, универзитетима, институтима и „тхинк танковима“, финансиране од стране Владе државе. Ове врсте програма меке моћи нису без потребних финансија, али би свака анализа трошкова и користи показала да би вредност за Србију у културном препознавању, побољшању репутације и побољшању њеног имена била итекако вредна тога.
Другим речима, као мала балканска земља, Србија мора да искористи све своје ресурсе и добра, укључујући своја културна блага такође и да представи и унапреди свој имиџ на светској сцени. Мека моћ је ефикасан алат у међународним односима и Србија би требало да буде међу првима који ће га користити у будућности.
(Др Бранко Терзић је међународно признати стручњак за енергетику, Србин из Америке, бивши комесар за енергетику Џорџа Буша старијег. Проф. др Љупка Катана је професор на Универзитету, политиколог чија специјалност укључује питања меке моћи.)
