Пише: Тјери Мејсан
Производња је на Западу постала неисплатива, а „радионица света“ постала је Кина. Новац, и то немали, могу правити само банкари.
Британски стручњаци за економију капитализма у повоју, предвођени Дејвидом Рикардом, већ у XVIII веку су се питали колико дуго ће тај систем опстати. Оно што у почетку доноси приход појединцима, постепено се шири на све и онда престаје да буде средство обогаћивања. Касније су социјалисти, и поготово Карл Маркс , прорекли неминовни слом капиталистичког система.
Тај систем требало је да престане да постоји 1929. године али је, на велико чуђење, опстао. Сада смо на прагу сличне ситуације: производња више не доноси приход, уносне су само банке. Свуда на Западу видимо опадање животног стандарда огромне већине становника, док приходи шачице људи – олигарха – достижу вртоглаве износе. Систему прети слом, после кога тешко да ће се препородити. Хоће ли олигарси моћи да спасу своје активе или ће они, услед свеопште смутње, бити прерасподељени?
Криза 1929. године и нови живот капитализма
Током кризе 1929. године у САД западна елита била је уверена да је кокошка која носи златна јаја липсала и да треба што пре створити нови систем, иначе ће човечанство изумрети од глади. Не би било згорег прелистати америчку и западну штампу тог доба како би се схватила забринутост која је захватила Запад. Преконоћ су пропали огромни имеци. Милиони радника остали су без посла, искусивши не само немаштину него често и глад. Људи су негодовали. Полицајци су пуцали у гомиле разјарених људи. Нико није веровао да ће капитализам узмоћи сâм себе да излечи и опет се препороди. Зато су понуђена два модела: стаљинизам и фашизам.
Насупрот представи коју смо век касније стекли, у том тренутку су сви били свесни мана тих идеологија, али важнији је био проблем како нахранити свој народ и не дозволити да људи помру. Више није било ни левице ни деснице, сви су имали исту паролу – „Спасавај се ко може!“ Бенито Мусолини – бивши администратор главних новина италијанских социјалиста уочи Првог светског рата, који је током рата постао агент британског МИ5 – постаје вођа фашизма, сматраног идеологијом способном да радницима дâ хлеб. А Јосиф Стаљин, који се током руске револуције прикључио бољшевицима, ликвидира све делегате партијског конгреса, а оне који су их заменили усмерава на изградњу СССР-а, сматраног конкретним оличењем модернизма.
Али ниједан од те двојице није узмогао да свој модел доведе до краја. Завршило се тиме што су економисти били принуђени да место уступе војсци – оружје увек има последњу реч. Тако је започео Други светски рат, завршен победом СССР-а и Англосаксонаца с једне стране, и поразом фашизма – с друге. Од рата нису настрадале једино Сједињене Државе, и председник Френклин Рузвелт, реорганизовавши банкарски систем, пружа капитализму нову прилику. Сједињене Државе обнављају Европу, не сатирући притом радничку класу из бојазни да се ова не окрене ка СССР-у.
Криза после распада СССР-а
После распада СССР-а капитализам се, лишен конкурента, поново суочава са старим демонима. Производња у САД се током неколико година смањује, а радна места премештају у Кину. Средња класа такође се постепено смањује. Крупни капиталисти, осећајући претњу, предузимају низ мера за спасавање земље и очување постојећег система.
Прва мера постаје повећање продаје оружја и коришћење оружаних снага САД за успостављање контроле над изворима сировина и угљоводоника у неглобализованом делу планете. То је био план прилагођавања „финансијском капитализму“ (ако тај оксиморон има смисла) у складу са доктрином Рамсфелда-Цебровског . Он је приморао Дубоку државу да организује терористичке акте 11. септембра и започне „рат без краја“ на Блиском истоку. Ти догађаји дали су капитализму двадесет година предаха, али су за средњу класу били убитачни.
Другу меру представљало је обуздавање међународне трговине и враћање радних места у САД, што је извео Доналд Трамп. Али објавио је рат организаторима терористичких аката 11. септембра, те су спречили његов покушај да спасе Сједињене Државе од слома.
Разговарало се и о трећој мери. Радило се о одустајању од подршке Западу и премештању низа мултимилионера у роботизовану државу одакле би могли да управљају својим инвестицијама. То је био план НЕОМ који је принц Мухамед бин Салман почео да спроводи у саудијској пустињи уз благослов НАТО-а. После бурног почетка, радови су данас сведени на нулу.
Бивши тим Доналда Рамсфелда (који чине Ричард Хечер и Ентони Фаучи ) одлучио је да покрене четврту варијанту у вези са пандемијом ковид-19. Ради се о увођењу мера у развијеним земљама зацртаних још 2001. године. Масовна изолација здравог становништва приморава многе земље да се задужују. Примена рада на даљину доводи до делокализације десетина милиона радних места. А санитарне пропуснице легализују масовну контролу.
Клаус Шваб и велико ресетовање
У међувремену, председник Давоског форума Клаус Шваб објављује књигу Covid-1 : The Great Reset. У њој се не ради о неком програму већ се претресају прилике и предвиђају могуће промене. Књига је написана за учеснике Форума, и по њој се може судити о њиховом жалосном интелектуалном нивоу. Аутор само ређа клишее, цитирајући познате ауторе, „прошаравши“ их запањујућим проценама Нила Фергусона (Империјални колеџ) .
Клаус Шваб је седамдесетих и осамдесетих година прошлог века био један од руководилаца компаније Escher-Wyss (потом ју је „прогутала“ Sulzer AG), која је играла важну улогу у програму нуклеарних истраживања Јужноафричке Републике, спровођеном уз кршење резолуције 418 Савета безбедности ОУН-а. То јест, то је бескрупулозан човек и ничег се не боји. Затим ствара тим од челних људи предузећâ, што постаје Међународни економски форум. Промена фирме изведена је уз помоћ Центра за међународно приватно предузетништво (ЦИПЕ) – једне од институција Националне задужбине за демократију (National Endowment for Democracy) повезане са Централном обавештајном агенцијом (ЦИА). Из тог разлога је 2016. укључен у Билдербершки клуб (налази се под утицајем НАТО-а) као међународни функционер, што званично никад није био.
Својом књигом Клаус Шваб припрема свој аудиторијум за стварање друштва попут Орвелове животињске фарме. Спреман је на све, чак и да уништи 40% становништва планете помоћу пандемије ковида-19. Он ништа конкретно не предлаже и нема варијанту којој даје предност. Јасно је да он и његов аудиторијум ни о чему не одлучују, али су спремни на све како би сачували своје привилегије.
Закључак
У предвечерју смо опсежних промена, услед којих ће бити збрисане све западне институције. Та катаклизма може се избећи само ако се промени настали систем награђивања рада и капитала. Али таква одлука је мало вероватна, пошто ће за последицу имати крај власти олигарха.
Из реченог се може извући закључак да између Запада и Истока нема никаквог супарништва. И не зато што Азијци не размишљају у категоријама супарништва већ зато што виде да је Запад у стању агоније.
Управо зато Русија и Кина поступно граде сопствени свет, не надајући се да ће их подржати Запад, који сматрају рањеном звери. Они не желе да улазе у сукоб са њим већ само теже да га умире, обезбеде му палијативно лечење и надгледају га, не ометајући га у копању сопственог гроба.
(Аутор је политички консултант и оснивач и председник Волтер мреже. Извор: Волтер)
Са руског превела: Сава Росић
Геополитика број 111, јануар-фебруар 2022.
