Анализа
Пише: Др Горан В. Ђорђевић
У данашњој Србији, једину константу представљају изборни процеси, који се одвијају под будним оком светске (и домаће) жандармерије. Формална демократија се претворила у једну димну завесу испод које се не виде признање Косова и масовна убиства у Србији.
Приредио: Владимир Димитријевић
Јован Братић је уочио, да је М. С. Марковић „светосавски тип интелектуалца и човека у коме љубав према Западу не помрачује љубав према српском народу, а ученост не убија веру“. Братић наглашава да је Марковић Светог Саву уочио као троструког подвигоположника србске слободе: слободне Цркве (аутокефалије), слободне државе и слободне културе. По Марковићу, без Светог Саве ми смо кописти и просјаци.
Преносимо текст проф. др Александра Петровића “Канон осунчавања у стакленој башти – о антропологији глобалног загревања”, који је објављен 2008.године.
Сад по мом мишљењу морамо бити у "тајм ауту"!! Зашто? Сачекати крај овог ратног сукоба. " Демократе" га морају завршити ако хоће да окрену бирачко тијело према себи. Надам се да ће ипак Трамп побиједити. Можда овај најмлађи Кенеди. Демократа, али за "дубоку" државу светац. Значи све притиске морамо издржати.
Пише: Никола Пејаковић
Мила Михаиловић, на основу једног заборављеног документа Паола Ђорданија, превела је и приредила књигу “За Српску војску – једна заборављена прича”, која говори о великој заслузи италијанске Краљевске морнарице у спасавању Српске војске 1915‒1916, а која је у српској историографији и јавности била приписана само Француској. Од половине децембра 1915. Италија је из Албаније евакуисала 260.895 српских војника и избеглица, за шта је употребљено 250 лађа. Ова поморска операција може да се упореди са оним што се догодило током Другог светског рата између 25. маја и 3. јуна 1940. у Денкерку на северу Француске, када је евакуисано преко 300.000 енглеских и француских војника.
Данас у Србији сваки патриотизам се (погрешно и злонамерно) доживљава само као позив у рат. И на том нивоу се исцрпљује. Сведен на скуп архаичних елемената, без способности да се претвори у отпор или активну одбрану. Тако је српски постпатриотизам бежећи од сопства, отворену издају питања слободе и суверенитета заменио за питања „идентитета“.
Геополитика доноси интригантну причу о адвокату Георги Ренчу из Бауцена у Немачкој (пре 1868.године носио име Будишин град), који је настојао да крајем Другог светског рата, уз помоћ Стаљина и Тита, оснује државу Лужичких Срба. Његове две ћерке Ханжа и Лудмила у орману свог оца проналазе визит карту југословенског председника Јосипа Броза Тита и прашњаву фасциклу на којој је ћириличним писмом исписано: Лужичка република, планске карте за индустрију, пољопривреду и саобраћај. Георг Ренч је 1951, под мистериозним околностима осуђен на 25 година затвора.
- Од Бахмута до Бахмута 1753-2023
- Сукоб елита и хроника најављених револуција: Ко ће и зашто први пући, Америка или Кина?
- Непозната, важна књига о страдању Срба у НДХ и Југославији
- Грчка и Косово: веза за једну ноћ
- НОВИНАР У ДОБА АПОКАЛИПСЕ: БИЉАНА ЂОРОВИЋ И ЊЕНИ САГОВОРНИЦИ ИЛИ НА ВРЕМЕ НАМ ЈЕ РЕЧЕНО
- Баук деснице кружи Европом
- Брзина као моћ
- ТАЈНА НЕРАЗУМЕВАЊА ИЗМЕЂУ ЗАПАДА И ИСТОКА
- Србија није у НАТО, НАТО je у Србији
- Нико нема право да се одрекне Косова